Kkao pišu Kragujevačke, Gradsko veće Kragujevca donelo je 14. decembra prošle godine odluku da ustupi bez naknade 100.072 kvadrata zemlje (10 hektara plus 72 metra kvadratna) državi Srbiji, ili uprošćeno rečeno da pokloni ovo zemljište državi. Navedeno je da se to zemljište, uz naznačeni broj parcele, „ustupa bez naknade” u javnu svojinu Republike Srbije. Razlog je, kako je objavljeno u Službenom listu grada pet dana kasnije, sprovođenje projekta između države i nemačke industrijske kompanije „Progres Verk Oberkirh” (Progress Werk Oberkirch).
Projekat će se sprovesti tako što će ova kompanija u Kragujevcu da gradi svoje pogone, a pripremljeno je donošenje odluke Vlade o proglašenju tog projekta kao projekta od značaja za Srbiju. Zašto bi grad poklanjao zemljište koje nije namenjeno za ostvarenje opšteg interesa za sve građane, kao kada se radi o izgradnji infrastrukture, već o aranžmanu sa privatnom firmom.
Da li je u ovakvoj odluci sve po zakonu urađeno i zašto gradska vlast nije sama ispregovarala sa nemačkim partnerom, ako se radi o nameri za investiranje i zapošljavanje određenog broja ljudi, nego je sve moralo da ide preko države?
Suština (ne)sporna
Današnji poslanik i odbornik Skupštine grada, a nekadašnji gradonačelnik, Veroljub Stevanović kaže da nije do detalja upoznat sa odlukom Gradskog veća, koja je objavljena na sajtu grada 30. decembra, ali da je prvo pitanje koje se postavlja zašto to radi država, a ne grad?
- Mi smo imali, kada je moja stranka bila na vlasti, odluku koja je predvidela da se investitoru zemljište daje gotovo džabe, ako se obaveže da će zaposliti određeni broj radnika. Tako je bilo, ako zaposli 100 radnika može da dobije jedan hektar po zaštitnoj ceni od 10.000 evra, dakle, skoro džabe. Da bi dobio 10 hektara, kao što se ovde radi, trebalo bi po toj odluci da zaposli 1.000 ljudi. Dakle, to je mogao da uradi i grad i ne znam zašto bi to išlo preko države, kaže Stevanović.
On smatra da je ta odluka grada još na snazi, jer zašto bi bila menjana kada je dobra. Suština je, prema Stevanoviću, cele priče o poklonu hektara, dobro pogođena, ali je pitanje procedure. Takođe je sporno, po njemu, ako je reč o industrijskoj kompaniji, zašto je odabrana lokacija „Feniks”, gde je rečeno i napisano u planovima da tu budu usluge i stanovanje, gde je Palata pravde preko puta i stambena zgrada. Trebalo je da industrija ide dalje od grada u neku drugu zonu, smatra on.
Dalibor Jekić, narodni poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) smatra de je ovo sa poklonom nešto što nije smelo da se desi i da je to posledica prevelike servilnosti prema državi koju pokazuje rukovodstvo Kragujevca, što je naročito došlo do izražaja u poslednje vreme.
Po podacima do kojih je došao Jekić kompanija „Progres Verk” je preseraj, vrsta teške metalne indusrije, i da su taj projekat, kako kaže, već odbili Niš, Novi Sad i Inđija jer im takva industrija ne odgovara.
Uredba sve rešava
Dalibor Jekić nastavlja da Kragujevac, za razliku od ovih gradova, nije mogao da odbije tešku industriju koju država hoće da dovede. Tu je kragujevačka vlast, kako smatra, u kontradiktornom položaju jer je Radna zona „Feniks” i nastala tako što je grad kupio od države Centar za strna žita, kako bi poreuzimanjem njegovog zemljišta na najboljoj lokaciji u gradu i prodavanjem tih lokacija zaradio pare, a sada 10 hektara te zemlje poklanja.
Time grad propušta zaradu od oko 14 miliona evra, jer ar zemlje u toj zoni košta 14.000 evra, kaže Jekić, koji dodaje da je vrlo sporno što se teška industrija planira u zoni gde je vrlo blizu, sa druge strane ulice Palata pravde, fakulteti, nove stambene zgrade, Centar izvrsnosti, koji se gradi, kao i „Data centar” na nekoliko stotina metara.
- Moje je mišljenje da grad nema mogućnosti da daje zemljište bez naknade, što je ranije bilo na snazi, ali više nije i verovatno zbog toga se parcela prebacuje na Republiku. To pokazuje da se grad ništa ne pita i da je prisutan urbanistički haos, gde sve više grade investitori bliski SNS-u. Taj urbanistički haos je posebno vidljiv otkako je došao Nikola Dašić, što znači da je gradonačelnik posebno servilan za želje koje dolaze iz Beograda, kaže Jekić.
On dodaje da je u isto vreme poražavajuće da za obećane velike investicije države u Kragujevcu u ovogodišnjem budžetu nije planiran ni dinar.
Pokušali smo da dobijemo zvaničnu informaciju iz gradske uprave, ali smo od Informativne službe dobili odgovor da načelnica Uprave za imovinu Ljiljana Pršić nema vremena za razgovor na ovu temu za ovaj broj i da se javimo kasnije. Ali, nezvanično saznali smo da razlog poklona može da leži u tome što država ima pravne mogućnosti da ustupa zemlju investitorima bez naknade.
Radi se o jednoj uredbi Vlade koja predviđa da može tako da se uradi ako je reč o projektu od značaja za Republiku Srbiju. Takav projekat je, na primer, Severna obilaznica oko Kragujevca. Pošto država može zakonski to da uradi, a grad ne može, nađeno je rešenje da grad pokloni zemlju.
No, sporno je to što je lokacija „Feniks” po urbanističkim planovima predviđena za izgradnju objekata iz oblasti usluga i stanovanja, a ne industrije, pogotovu teške. Bilo je sporno, ali više nije, jer kako smo saznali pre mesec – dva ti urbanistički planovi su promenjeni, pa sada na ovoj lokaciji mogu da se grade i industrijski objekti, pod određenim uslovima. Očigledno da su uslovi gradnje promenjeni zbog ovog investitora i aranžmana koji sprema država.
U svakom slučaju, ovaj proizvođač koji će se širiti na 10 hektara moraće svakako da se prilagodi specifičnim i osetljivim uslovima rada državnog Data centra, koji je nedaleko odavde. Propisi kažu da objekti na 400 metara od centra moraju da zadovolje određene uslove.
U Odluci Gradskog veća da se poklanja 10 hektara zemlje u zoni „Feniks” navedeno je da će projekat sa Nemcima tek da bude proglašen od značaja za Republiku Srbije i u tom očekivanju je sve ovo urađeno. Na sajtu kompanije „Progres Verk” piše da se oni bave dizajniranjem, proizvodnjom i prodajom komponenti na bazi metala koje se prvenstveno koriste u automobilskoj industriji. Imaju 3.000 zaposlenih na osam lokacija na tri kontinenta.