KRAGUJEVAC U GREJS PERIODU

Zaduženje Kragujevca poslednjeg dana januara ove godine iznosilo je preko 23 miliona evra. U poslednjih mesec dana odbornička većina donosi odluku o još dva kredita, pa se procenjuje da će, u januaru 2019. godine, kada počne otplata svih kredita, mesečna rata stići i do 60 miliona dinara

Prvi čovek Kragujevca Radomir Nikolić nije više, sudeći prema internim šalama pojedinih odbornika, „stečajni upravnik“, već „grejs period gradonačelnik“. I ako je neko, slučajno, pomislio da je reč o njegovoj poziciji na čelu grada – prevario se. U pitanju su dugoročni krediti koje je grad podigao prošle godine i čija će rata mesečno, od januara 2019. godine iznositi 33 miliona dinara. Prema saznanjima Glasa Šumadije i poslednji kredit od 360 miliona dinara, na koji su odbornici dali saglasnost krajem februara ove godine, otplaćivaće se osam godina, sa grejs periodom od godinu dana.

Sa ili bez grejs perioda izvesno je da poslednjim odlukama odbornika vladajuće većine u Kragujevcu, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, grad po nivou zaduženosti postaje „ubedljivo najzaduženija lokalna samouprava u Srbiji“, što je i ocena Fiskalnog saveta iz juna prošle godine. Članovi Fiskalnog saveta u svom izveštaju ocenjuju i da je „nesporno da uzimanje kredita od preko 20 miliona evra krajem 2016. godine, uz dvogodišnji grejs period, bio iznuđen i opravdan prvi korak za rešavanje problema Kragujevca“. Taj potez, ocena je Fiskalnog saveta, omogućio je gradu određeni predah i dao mu dve godine da reši neke od svojih problema. U Fiskalnom savetu u junu mesecu prošle godine zaključuju da je „ova mera iscrpljena i dalje rešavanje problema grada ne može da se zasniva na uzimanju novih kredita“, a Kragujevac bi, navode – zbog previsokog duga morao da počne da smanjuje svoju zaduženost u 2018.

Na početku godine – dva kredita

To ne samo da se nije dogodilo, nego je grad odlukom o još jednom kratkoročnom i jednom dugoročnom kreditu, obaveze povećao. Pa će se, pored kamate za uzete kredite koja od januara ove godine iznosi 11.500,000 dinara mesečno, i mesečnog zaduženja prema bankama u iznosu od 33 miliona dinara, čija otplata počinje u januaru 2019. godine, obaveze uvećati i za rate za dva nova kredita. Kako procedura još uvek formalno nije završena, nepoznati su uslovi, načini otplate, kao i kamatna stopa pod kojom su uzeti. Zbog toga se procene kreću od 60 do 70 miliona dinara koje će grad na mesečnom nivou morati da servisira. Što je duplo manje od transfernih sredstava koja se prema Kragujevcu izdvajaju iz republičkog budžeta i iznose 35.526.612 dinara.

Bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović smatra da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija, nije imalo zakonskog osnova da Kragujevcu odobri dugoročno zaduživanje od 23 miliona evra krajem 2016. godine.

• Ove godine grad je dobio uobičajenu saglasnost za dugoročno i kratkoročno zaduživanje. Ne znam na osnovu čega je Vlada dala saglasnost na zaduživanje od preko dve milijarde dinara krajem 2016. godine i na Skupštini sam tražio odgovor na to pitanje. Cilj je bio da se dobije grejs period od dve godine, ali je realnost da će, kada se sve obaveze saberu, od decembra iznositi 70 miliona dinara. Što je dvostruko više od transfera koji dolaze iz republičkog budžeta. Ako tome dodamo podatak da je za plate budžetskih korisnika potrebno oko sto miliona dinara mesečno… Takav priliv ne postoji.

Stanje finansija u Kragujevcu nepoznanica je i za mnoge ekonomiste sa kojima je Glas Šumadije razgovarao. U izjavi za portal InfoKG dekan Ekonomskog Fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović kaže da je finansijska slika grada delimično poboljšana zbog naplate određenih fiskalnih prihoda, kao i ušteda koje su napravljene, ali i „pomoću Vlade koja je od 2014. do 2018. godine „ubrizgala“ značajna sredstva“.

• To da je grad pred bankrotom je preoštra formulacija, jer postoje pozitivni pomaci u smanjenju budžetskog deficita na nivou grada i uredno se servisiraju obaveze prema direktnim i indirektnim korisnicima. Naravno, postoji opasnost i treba obratiti pažnju u narednom periodu, kaže Veselinović.

Prema zvaničnim informacijama Gradske uprave za finansije namena do sada uzetih kredita bila je refinansiranje dugoročnih kredita i plaćanje obaveza prema „Preduzeću za izgradnju grada“, „Vodovodu i kanalizaciji“, „Preduzeću za puteve“ i „Direkciji za urbanizam“. Gradu je, međutim (podaci Fiskalnog saveta) ostalo dve milijarde dinara duga prema Energetici i Elektrošumadiji.

Bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović ne slaže se sa ocenom Fiskalnog saveta kada je reč o nasleđenim dugovima. Podseća da je 2014. godina „bila vrlo specifična“, na poplave u avgustu te godine, čije je saniranje, zbog angažovanja velikog broja izvođača, iznosilo oko 450 miliona dinara.

• Preduzeće za izgradnju imalo je obaveze od 800 miliona dinara. Od toga polovina za poslove saniranja poplava, a 400 miliona dinara javnim i komunalnim gradskim preduzećima. Nakon smene vlasti, izvođači se javljaju gradu da se dogovore oko isplate obaveza, ali se nova vlast „pravi luda“, tvrdi Stevanović.

U trenutku, kako kaže, „otimanja vlasti“, dug grada je, navodi Stevanovć, iznosio milijardu dinara, a sa dugovima preduzeća dve milijarde dinara.

Pomoć države Kragujevcu

Grad Kragujevac je tokom 2016. godine iz republičkog budžeta iz tekuće budžetske rezerve od Ministarstva finansija dobio 220 miliona dinara. Iste godine od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave 250 miliona, a u 2017. godini 450 miliona dinara. I dok bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović kaže da lokalna vlast u Kragujevcu ima podršku Vlade, Dalibor Jekić iz Pokreta za naš grad ocenjuje da je izostala podška Vlade aktuelnom gradonačelniku Kragujevca.

• Ove dve stvari su jako povezane, a odnose se na sposobnost gradonačelnika i njegovog tima da dovedu nove investicije kao i na autoritet kod Vlade Reepublike Srbije da velike investicije budu usmerene ka našem gradu.  I jedna i druga aktivnost su izostale i danas grad nije pripremljen za ono što ga čeka sutra. Jedina pomoć VRS se ogleda u jednokratnoj pomoći na kraju svake godine, a budžetu grada je potrebno permanentno uvećanje prihoda kroz realizaciju velikih investicija koje donose nova radna mesta a budžetu povećanje prihoda od poreza na zarade, ocenjuje Jekić.

I Fiskalni savet je ocenio da su „za stabilizaciju budžeta i vraćanje dugova preko potrebne investicije“. Prema oceni Saveta Kragujevcu godišnje „nedostaje“ oko milijardu i po dinara, što iznosi trećinu realizovanog budžeta.

I Jekić, u izjavi za Glas Šumadije, kaže da „aktuelno rukovodstvo nije ništa uradilo na povećanju prihoda koji je potreban da  amortizuje ovako visoke rate kredita koje u najvećoj meri kreću da se otplaćuju od 2019.godine“

• Napominjem da je porez na zarade najznačajniji prihod lokalne samouprave, a gradonačelnik nije doveo nijednu investiciju i nije otvorio nijedno radno mesto. Aktuelna vlast svesna šta je čeka je posegla za određenim merama koje ne mogu dati značajnije rezultate, a to su povećanje poreza i otpuštanje zaposlenih. Ceh nesposobnosti plaćaju građani.

Jekić tvrdnju da „u mere koje sprovodi gradonačelnik ne veruju ni njegovi najbliži saradnici“ potkrepljuje podatkom da je ostavku podneo prvi čoveka za finansije lokalne samouprave Igor Mitrović.

Za analizu kako da Kragujevac izađe iz finansijski dramatičn situacije u kojoj je potrebna je dublja analiza od one kojom je predstavljena ideja o spajanju javnih i komunalnih preduzeća. Fiskalni savet dao je nekoliko značajnih preporuka, od konoslidacije javnog sektora, povećanja naplate poreza na imovinu, do sklapanja „obavezujućeg i javnog aranžmana između države i grada, poput onog koji ima sa MMF—om.

Sagovornici Glasa Šumadije podsećaju da nema investicija, a Veroljub Stevanović primećuje da u lokalnoj samoupravi „brkaju“ pojmove – investicije i investiciono održavanja.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, sudeći po odluci o spajanju javnih i komunalnih preduzeća u jedno, opredelio se za meru koju je najavljivao tokom protekle godine – smanjenje broja zaposlenih.  U julu prošle godine Nikolić je precizirao da je u lokalnom javnom sektoru ukupan višak oko 1.000 zaposlenih, a pre svega u gradskoj upravi preduzećima, „Vodovod“, „Čistoća“ i „Energetika“.

• Uprkos daleko boljoj situaciji u odnosu na period od pre dve i po godine, što u izveštaju beleži i Fiskalni savet, Kragujevac će sam moći da stane na noge tek za deset godina, poručio je Nikolić, ostavljajući mogućnost da do toga može doći i pre, ali pod uslovom da, kako je rekao, Vlada Srbije nastavi da pomaže Kragujevac i „ako se desi investiciono čudo”.

Mediji su, tada, kao „investiciono čudo” koje priželjkuje Nikolić navodili industrijsku zonu „Feniks” na ulazu u Kragujevac iz smera Batočine, na lokaciji Strnih žita. Samo pola godine kasnije više niko ni ne pominje „Feniks“, a ako biste postavili trik pitanje – CMEK, odgovor bi bio – šta to beše?

Jovanka Marović