Lokalni mediji, pokazuju sva istraživanja, trpe sve veće pritiske. Daleko od očiju javnosti, neretko postaju meta bahatih političara i ohole vlasti. Takva situacija se nije promenila i u vreme COVID-19. Građanske inicijative žele da serijom tekstova pokažu na konkretnim primerima kako su informisani građani u unutrašnjosti Srbije u vreme vanrednog stanja.
Piše: Jovanka Marović
Pojedini kragujevački portali objavili su 31. marta da je na Infektivnoj klinici Kliničkog centra u Kragujevcu preminuo muškarac rođen 1953. godine, navodno srčani bolesnik, i navodno – zaražen korona virusom.
Glas Šumadije, dopisnici nacionalnih medija, kao i većina kragujevačkih novinara ovu informaciju nisu uspeli da provere u Kliničkom centru, ali kada se na službeni mobilni telefon urednici Glasa Šumadije javio direktor KC Predrag Sazdanović, razgovor je, nakon predstavljanja tekao ovako:
- Pa kako ste draga moja Jovanka? Jeste li dobro? Baš sam čekao da mi se javite. Samo nastavite da podržavate Klinički centar. Dobro je da nas podržavate! Vi odlično znate da informacije možemo da dajemo samo preko Ministarstva zdravlja. I sve je kako treba. Samo vi podržavajte Klinički centar!
Direktoru Sazdanoviću, inače visokom funkcioneru Srpske napredne stranke, nismo uspeli da postavimo ni jedno pitanje. Neprijatan monolog, pretpostavljamo reakcija na pisanje Glasa Šumadije o zatvorenosti Kliničkog centra za informacije, završen je tako što je dr Sazdanović prekinuo vezu.
Redakcija Glasa Šumadije nije jedina koja nije uspevala da dobije informacije koje su u vreme korone najviše zanimale građane – koliko se ljudi leči u Kliničkom centru koji pokriva teritoriju od oko dva miliona stanovnika, u kakvom su stanju, kako je organizovan i formiran Covid centar… Direktor Kliničkog centra, ali i gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, koji je bio i komandant Kriznog štaba, izjave su davali za Radio televiziju Kragujevac, PINK i RTS…
KC nije postavljao ni obaveštenja na svoj sajt, osim jednog, objavljenog 3. aprila, koje je stajalo nedelju dana. Još na početku epidemije brojni lokalni mediji i dopisnici iz Kragujevca obratili su se gradonačelniku i drugim institucijama otvorenim pismom, protestujući zbog toga što ne uspevaju da ostvare kontakt sa nadležnima u Kliničkom centru. Tražili su i redovnu dnevnu komunikaciju gradske vlasti i novinara. To je obećano, ali nije ispoštovano.
Na sreću kragujevačkih novinara, ali pre svega građana Kragujevca i Šumadije, druge zdravstvene ustanove u Kragujevcu, pre svega Institut za javno zdravlje, ali i Dom zdravlja i Zavod za hitnu medicinsku pomoć, bile su potpuno otvorene za medije.
Direktor Instituta za javno zdravlje dr Dragan Vasiljević svim novinarima zainteresovanim za informacije, dostavljao je podatke na viber onako kako su stizali iz laboratorija koje su vršile testiranje. Epidemiolog dr Predrag Delić strpljivo je svaki put odgovarao i na najneukija pitanja. Kako bi se sprečile dezinformacije, kojih je bilo povremeno, direktor Instituta za javno zdravlje na dnevnom nivou je prosleđivao i podatke o broju pacijenata koji se leče u Kliničkom centru, beogradskom Sajmu… Svaku poruku završavao je ohrabrujućim rečima – ’’Znanje je moć. Borba traje, korona mora pasti!’’
Glas Šumadije uveo je rubriku „Na prvoj liniji“, u kojoj o borbi sa koronom, ali i potpuno otvoreno o stanju u zdravstvu, govore zdravstveni radnici. Niko (do sada) nije odbio da razgovara za Glas Šumadije, a dešava se da sami zovu i predlažu svoje kolege.
Za razliku od nekih drugih sredina, novinari u Kragujevcu bili su u prilici da građanima prenesu istinite i brze informacije. Ali i da iskustvom, intuicijom i proverama, izbegnu opasnost podmetnutih vesti koje su dostavljale podeljene struje u kragujevačkoj Srpskoj naprednoj stranci.
Naime, sve vreme trajanja vanrednog stanja vodio se mali porodični rat u kragujevačkoj SNS. U kome su prednjačili direktori Kliničkog centra i Zavoda za zbrinjavanje odraslih „Male Pčelice“, ali i gradonačelnik Kragujevca. Bilo je ekshumacije, snimanja telefonom, deljenja sa medijima poruka koje su jedni drugima slali, dopisivanja, pretnji, privođenja…
Novinarima su dojavljivane „proverene“ informacije, fotografije za koje je proverom moglo da se ustanovi da nisu snimljene, ne u selu pored Kragujevca, već ni u Srbiji, prepiske sa gradonačelnikom…
Vanredno stanje je završeno, zdravstveni radnici koji su sa novinarima bili na istom poslu – u službi građana, nastavljaju tako i da rade. Porodični naprednjački rat u Kragujevcu, zakazivanjem novog izbornog termina, dobija na intenzitetu.