Deponija- Energetika-Saobraćaj
U modernim demokratski uređenim državama, pitanje kvaliteta životne sredine jedno je od suštinskih pitanja funkcionisanja gradova i metropola. Kvalitet života u tim zajednicama u velikol meri zavisi od rešavanja problema iz tri ključne oblasti funkcionisanja gradova a to su : snabdevanje gradova energijom, prikupljanje i odlaganje otpada i saobraćaj u zoni gradskih centara.
Kako sam imao priliku i čast da rukovodim prvom fazom izrade Generalnog plana grada Kragujevca 2025. moja namera je bila da se sva pitanja koja utiču na kvalitet života zajednice posebno sa stanovišta ekologije (na magistarskim studijama je to bio jedan od mojih izbornih predmeta) moraju strateški rešavati i usmeravati i pri tom usklađivati sa značajnim funkcijama grada koje posredno utiču na nivo kvaliteta života a u opštem prihvaćenom smislu kvalitetom vazduha na teritoriji grada Kragujevca. Političko planiranje gradova koje je uglavnom bilo primenjeno kao osnovni model planiranja poslednjih 50 godina, uglavnom je usmeravano sa „vizijama“ političara čak i za tako važna pitanja kao što su bila razmeštaj i razvoj infrastrukturnih sistema, objekata i mreža, pa se na teritoriji bivše Jugoslavije često u praksi mogu videti i posledice takvih odluka. Urbanisti sa druge strane adekvatne odluke mogu doneti isključivo na osnovu posedovanja multidisciplinarnih profesionalno izrađenih studija, koje bi morale date konkretne inpute za donošenje odluka o prostornom i tehnološkom razmeštaju primarnih gradskih funkcija. Katastofalno zagađenje koje je već drugi mesec prisutno u gradu Kragujevcu, godinama je takvo bar po pitanju pozicije i uticaja Energetike locirane u VTZ, dok se broj vozila (putničkih automobila i kamiona) koji se kreću gradom višestruko uvećao na šta svakako treba obratiti veliku pažnju.
DEPONIJA JOVANOVAC
Deponija u Jovanovcu posmatrana je isključivo sa stanovišta lokacije koja mora biti dovoljno udaljena od centra grada radi smanjivanja uticaja neprijatnih mirisa i sa tada procenjenim dovoljnim kapacitetima za odlaganje komunalnog i drugog otpada. Njena lokacija nije posmatrana strateški po pitanju uvećanja količine deponovanog otpada, nemogućnosti daljeg odlaganja i uticaja koje deponija ima usled kretanja vetrova u neposrednom okruženju deponije.
ENERGETIKA VTZ
Pozicija Energetike u VTZ u Kragujevcu u vreme njene izgradnje, kao osnovni kriterijum je imala lokaciju blizinu proizvodnih pogona koje opslužuje i dovoljan kapacitet. Izbor energenata za pokretanje kotlova je tada posmatran kao jedina moguća solucija sa korišćenjem fosilnih groiva za njeno funkcionisanje.
SAOBRAĆAJ GRADSKI CENTAR
Negativni uticaj drumskog saobraćaja sa aspekta emitovanja gasova koje proizviode njihovi motori posmatran je takođe sa stanovišta tada standardnih SUS motora koji bi danas jedva dostigli EURO 3 standard. Porast broja automobila i njihovo nesmetano kretanje gradskim centrom ali i kretanje velikog broja kamiona usled nepostojanja obilaznica, nisu bili posmatrani sa aspekta njihovog doprinosa sveopštem zagadjenju grada.
PRIMERI POSTUPANJA GRADOVA U EVROPI
- Deponije služe kao energane koje prikupljeni otpad pretvaraju u energiju i gas. Mnogi gradovi u Evropi po veličini slični Kragujevcu poput Brna u Češkoj, proizvode do 30% energije i gasa od svog otpada.
- Energane na fosilna goriva su izmeštene iz gradskih centara i u njima su integrisani novi sistemi za zagrevanje kotlova.
- Saobraćaj u gradskim centrima je ograničen za ulazak putničkim vozilima koja nemaju ispunjen EURO 4 a sada i EURO 5 i 6 standarde. Kamionima je zabranjen tranbsport kroz centralne delove gradova i kreću se isklučivo obilaznicama. Dostavna vozila u grad mogu ući samo u odredjeno vreme od kasnih večernjih do ranih jutarnjih časova.
ZAKLJUČAK
Kragujevac još uvek nema završen Generalni plan 2025. ( rok završetka izrade Nacrta plana bio je 2017. ) Generalni Plan grada se radi kao strateški dokument za period od 10 godina, a mi smo već u 2020. Na čelu JP Urbanizam se nalazi geograf-prostorni planer iz Novog Sada koji rukovodi Generalnim Planom Kragujevac 2025., iako Kragujevac ima veliki broj iskusnih inženjera – urbanista u tom strateški najznačajnijem preduzeću za dalji razvoj grada Kragujevca .
Izrada ovog plana i pomenuti značajni aspekti zagadjenja moraju se pravovremeno i i blagovremeno (sa izradom planova u roku ) integrisati u Strategiju razvoja grada Kragujevca kao smernice političarima za njihova dalja postupanja, jer se sa kašnjenjem u izradi ovih dokumenata, i njihovim lošim kvalitetom, posredno utiče i na stepen zagadjenja gradova koji nemaju adekvatno definisane strateške smernice svog razvoja.
Danas 11. 01. 2020. u 10h Kragujevac je ponovo najzagadjeniji grad u Srbiji i drugi po zagadjenosti u svetu.
Bravo za tekst. Pitanje zagadjenja vazduha je tema nad temama i moramo izvršiti pritisak na vlast da počne da je rešava
Pratim svaki tekst arhitekte dr Rudnika. Uvek u centar teme i sa merom. Ko bude njega imao u timu na proleće na izborima, glasaću sa porodicom za tu listu. Ovo je značajna vest da imamo predsedavajućeg u Rimu na tom Svetskom Kongresu o reciklaži. Predlažem da njegov nastup tamo Glas Šumadije proprati posebnim tekstom. Najbolje bi bilo da se udruži struka i napravi Udruženje gradjana i izbaci Program samo sa ovakvim temama koje se direktno tiču nas gradjana.