U Zastava kovačnici upravo je, potvrđeno je listu DANAS i Glasu Šumadije, startovalo osvajanje proizvodnje otkovaka (članaka) za tenkovske gusenice za tenk M 84, koji je bio ponos nekadašnje jugoslovenske vojne industrije, te ruski tenk T72, koji su i dalje u posedu Vojske Srbije.
Proizvodnja tenkovskih gusenica, koje do sada nisu izrađivane u Srbiji, u Zastavinoj kovačnici osvaja se, saznajemo, na osnovu dokumentacije Vojno tehničkog instituta (VTI) u Beogradu, čiji su stručnjaci, krajem 70 i početkom 80-tih prošloga veka, dali ključni doprinos realizaciji projekta „Kapela“, koji se odnosio na proizvodnju prvog jugoslovenskog tenka M 84, koji je izradjivan prema licenci za ruski osnovni tenk T 72.
Gusenice čija se proizvodnja osvaja u Kragujevcu biće, kako doznajemo, rezervni delovi za istovetne pozicije na tenkovima M 84 i T 72. Prema dostupnim podacima, u Vojci Srbije operativno je još oko 200 tenkova 8 M4, te određeni broj tenkova T 72, a iz Rusije, prema ranijim najavama, treba da stigne još 30 osavremenjenih tenkova te vrste (T 72), čije dopremanje Dunavom je sprečavala i verovatno još uvek sprečava Rumunija.
U bivšoj SFRJ, inače, proizvedeno je ukupno oko 640 tenkova M 84, koji su radjeni prema licenci za ruski tenk T 72, ali je brojnim izmenama koje su realizovali domaći stručnjaci, bio svojevrsna kombinacija istočne i zapadne tehnologije, usled čega je, krajem 80-tih i početkom 90-tih, prema oceni i inostranih vojnih stručnjaka, bio jedno od najbojih oklopnih borbenih vozila te vrste na svetu. Ostala je u sećanju čuvena trka između američkog „Abramsa“ i M 84, u vreme „Pustinjske oluje“ u Kuvajtu, gde je jugoslovenski tenk bio znatno brži od svog američkog konkurenta. Kuvajćani su ga od milja zvali „Dečko“, dok su Pakistanci tvrdili da je mnogo bolji od američkog „Abrambsa“.
Kuvajt je,početkom 90-tih, kupio 2015, tenkova M 84, a do 1992. isporučeno. mu je 149. Isporuke su 1992.obustavljene zbog ratnog raspada nekadašnje jugoslovenske državne zajednice. S tim u vezi ostalo je zabeleženo da su Srbi i Hrvati i u vreme rata u Hrvatskoj, 1992., zajednički isporučili jedan kontingent tenkova M 84 u Kuvajt. Taj tenk se, naime, sklapao u fabrici „Đuro Đaković“ u Slavonskom Brodu, i Hrvati su kontingent namenjen Kuvajtu, te 1992., bili rasporedili duž fronta protiv JNA širom Hrvatske. Ubrzo su, međutim, shvatili da im je novac potrebniji, te su srpski i hrvatski stručnjaci, u vreme rata, otputovali u Kuvajt i tamošnjim vojnim vlastima zajednički predali određeni broj tenkova . Ugovorena isporuka 250 tenkova M 84 i izvoz tehnologije za njegovu proizvodnju u Pakistan, u vrednosti od blizu milijardu dolara, početkom 90-ih sprečio je rat u bivšoj Jugoslaviji.
U proizvodnju tenka M 84 učestvovalo je čak 240 jugoslovenskih preduzeća iz svih republika bivše SFRJ, kao i još hiljadu dobavljačkih firmi. Kupole i gusenice proizvodili su se u slovenačkom metalurškom kombinatu Ravne, motori su izrađivani u bosanskom FAMOS-u i beogradskom 21.maju, topovi su pravljeni u Travniku, optika u sarajevskom Zraku, ležajevi u Kotoru, teški mitraljezi u kragujevačkoj Zastavi, hidraulika u Prvoj petoletki u Trsteniku, elektronika u Banjaluci… Za sklapanje tenka uslove su imale GOŠA iz Smederevske Palanke, Mašinska industrija iz Niša, te „Đuro Đaković“ iz Slavonskog Broda. Maršal Josip Broz Tito odlučio je da finalista bude fabrika ihz Slavonskog Broda…
Krajem prethodne i početkom ove decenije bilo je zvaničnih inicijativa da Srbija i Hrvatska zajednički obnove proizvodnju tenka M 84. Ispostavilo se, međutim, da ni jedna ni druga država nisu imale ni dovoljno novca za obnavlanje te proizvodnje, ali ni tržište za plasaman tenkova. Procenjuje se, naime, da pokretanje proizvodnje tenkova bez obezbeđenog tržišta za najmanje 500 „oklopnika“ nije isplativo.
Osvajanje proizvodnje tenkovskih gusenica u Zastava kovačnici – najstarijoj i najvećoj fabrici otkovaka u Srbiji i na Balkanu, koja je do maja 2017., kada ju je kupila Zastava oružje, bila u bankrotu, iznova je otvorilo pitanje odnosa države prema ovom preduzeću od strateškog značaja za domaću vojnu i ostalu industriju. Vlada Srbije je Kovačnicu najnovijom uredbom o formiranju grupacije Odrambena industrija Srbija (OIS) uvrstila u sastav te grupacije, ali i dalje ništa ne čini da ta fabrika (osnovana davne 1856.) ponovo, kao što je to bila vekovima i decenijama unazad, postane ključni proizvodjač otkovaka za kompletnu domaću vojnu industriju.
Podsetimo da je Zastava oružje, u maju 2017., za tri miliona evra kupila Zastava kovačnicu u bankrotu i time svog ključnog dobavljača spasila od izgledne likvidacije. Predsednik Sbije Aleksandar Vučić odmah je menadžmentu Zastave oružja čestitao na tom poslovnom potezu i obećao da će država oružarima da refundira ona tri miliona evra koliko su platili Kovačnicu. Istovremeno je bilo najavljeno da će Zastava kovačnica da preraste u kovački centar za kompletnu domaću vojnu i motornu industriju, te za proizvodnju otkovaka za izvoz.
Obećana tri milona evra do sada nisu stigla u Zastavu oružje, a Kovačnica još uvek nije prerasla u kovački centar. Kragujevački oružari i kovači još uvek čekaju da predsednik Vučić ispuni dato obećanje.