Kovačević o smeni, Kneževom arsenalu, budućnosti pokreta (VIDEO)

Nakon smene sa mesta pomoćnika gradonačelnika, za koju je saznao od novinara Glasa Šumadije, Boris Kovačević gostovao je u našoj emisiji „Na glasu“, gde je bilo reči o spornom događaju, orijentaciji i budućnosti pokreta na čijem je čelu, ali i konkursu za revitalizaciju kompleksa Kneževog arsenala.

Pa rekao bih pre svega nakon svih priča koje su se pojavljivale u medijima u prethodnom periodu – činjenica je definitivno da je to rešenje doneto, odnosno da je meni završen na mestu pomoćnika gradonačelnika i ne bih ulazio u neke lične komunikacije – jasno je izjavio Kovačević.

Upitan da li, s obzirom na ranije koalicije koje su donosile učešće u vlasti, predstavlja sigurnog partnera za neku buduću vlast, Kovačević odgovara: Mi definitivno moramo da prevaziđemo političke podele na lokalnom nivou – nego da vidimo šta ko stvarno i zaista može da doprinese i u kojoj meri, da napravimo jedan tim i da svako u okviru zona svojih nadležnosti, svog resora napravi određene rezultate.  

U prethodnom mandatu pitanje revitalizacije prostora Kneževog arsenala bilo je jedno od onih koje je kandidovano od predizborne kampanje, evo šta o naš gost govori o ovom projektu: Ja bih se vratio na sam početak priče: mi smo o Kneževom arsenalu govorili još u predizbornoj kampanji. Odmah nakon što su završeni izbori, kako smo seli i razgovarali sa sadašnjim gradonačelnikom, ideja je bila da preuzmemo resor međunarodne saradnje. Nedugo posle toga ja sam s njim razgovarao, pitao sam ga da li ima neke planove vezano za Kežev arsenal, tu mi imamo planove, naveo šta sve – on je rekao da u tom momentu ne može da stigne da se bavi, da ima obilaznicu, gasifikaciju i rekao je da slobodno preuzmem to i da imam čak i ako jedan-dva mandata, da šta god uradim na tom polju – da je svakako dobrodošlo. Ja sam odmah nakon toga počeo sa afirmacijom i promocijom tog projekta pre svega u Evropi. U Strazburu sam se video sa visokim evropskim zvaničnicima i pričao o tome, oni su me povezali s nekim drugim ljudima. U Kragujevac dolaze ljudi s međunarodnim ugledom i ljudi iz Brisela koji su videli Knežev arsenal, koji su nas povezali ponovo i sa nekim međunarodnim investicionim fondovima koji i dalje tu obigravaju oko grada i ono jedino što se čekalo jeste u tom smislu neko rešenje šta grad želi s tim da radi kako bi sve to pokrenulo priču.

Moja neka prvobitna ideja je bila da jednostavno našem gradu treba neka vizija – mi živimo sve od danas do sutra: kako želimo da nam grad izgleda za dvadeset godina, za pedeset godina i da na tome radimo. Ono što sam ja prepoznao kao neku distinkciju u odnosu na sve ostale gradove jeste upravo taj Knežev arsenal: dakle mi imamo univerzitet, mi imamo klinički centar, imamo privredu, imamo istoriju – imaju to i neki drugi gradovi. Šta je ono što nas razlikuje od svih gradova – jeste taj prostor Kneževog arsenala, koji u tom starom ambijentu i industrijskim zgradama od pre dvesta godina koje bi isto tako ostale da izgledaju, koji bi bio potpuno drugačije organizovan – iznutra savremeno uređen: sa trgovima, sa restoranima, galerijama, kofi šopovima, sa nekim industrijama budućnosti…

O prvobitnom poništavanju konkursa, kao i rezultatima koje očekujemo saopštava: Što se tiče poništavanja konkursa, ovo sam i počeo da bi građani otprilike shvatili šta sve može da se desi na tom prostoru. Znači nama taj prostor ne treba samo tri dana, kad je Arsenal fest – on može da živi 365 dana, da bude događaja svaki treći, četvrti dan, da tu bude prostora za neke savremene firme koje su najbolje u svojim oblastima: produkcija, softvering, kompjuteri, stari zanati – ceo taj kompleks mini grad da bude u starom industrijkom ambijentu drugačije organizovan.

Međunarodni konkurs je jedna fantastična stvar koja se desila Kragujevcu. Dakle, mi smo to organizovali nekoliko meseci i ljudi koji su uređivali evropske prestonice su učestvovali na tom konkursu iz različitih zemalja i oko 15 radova je stiglo i svi učesnici, odnosno članovi žirija su bili oduževljeni radovima. Nama treba taj konkurs, nama trebaju ta rešenja kako bismo tim investitorima koje već imamo to ponudili da oni vide šta i kako da se radi i da se krene konačno u realizaciju Kneževog arsenala koji verujte mi može da preporodi grad i da ga izdigne na mapi ne samo Srbije i ne samo bivše Jugoslavije nego celokupnog Balkana i Evrope.

Sutra bi trebalo da budu rezultati ponovljenog konkursa – to su isključivo proceduralne stvari u pitanju. S jedne strane imamo udruženje urbanista koje raspisuje i organizuje konkurs – s druge strane komisiju za javne nabavke koja prati sprovođenje konkursa. U ovom momentu ja sad ne mogu da kažem da li je odustvo komunikacije ili neusklađenost pravnih normi i pravilnika udruženja urbanista sa jedne strane i sa druge strane zakona o javnim nabavkama dovelo do nekih nesuglasica i odluka je bila da se ponovi. Sutra ćemo videti, ja se nadam da će biti uspešan konkurs.

Kao najveći problem u pitanju Kneževog arsenala, prema rečima Borisa Kovačevića, ističe se pitanje imovine: Najveći problem Kneževog arsenala jeste ta heterogena vlasnička struktura. Znate kako, tu ima parcela gde su vlasnici i država i vojska i firme koje su u stečaju i privatna lica itd. Mi smo krenuli to uslovno rečeno da čistimo, da oslobađamo i tu su napravljeni značajni pomaci i napredak u tom smislu. Tako da kada se pojavi investitor, to će ići i dosta brže.

Upitan da sada, kada se nalazi u opoziciji, prokomentariše problematične projekte aktuelne vlasti, Kovačević oprezno zaključuje: Što se tiče samih poslova: ono što ja vidim jeste da se krenulo na neki način agresivno sa tim projektima, najavljivani su i kada je gasifikacija u pitanju vidimo da postoje izvesni problemi u Energetici i da Severna obilaznica kasni. Ja stvarno ne učestvujem jednostavno u svim tim projektima i ne mogu da vam kažem nikakve detalje preciznije: zbog čega, šta, kad će, kako će itd. Ono jedino što ja mogu da vam kažem i što vidim jeste ovo što sam ja radio i da jedan od najzdravijih projekata koji se nalazi na izvesnom putu realizacije jeste projekat revitalizacije vojno-tehničkog zavoda koji sam ja predvodio. Za druge projekte vidim da postoji izvesna stagnacija, koji su konkretno razlozi – da li je to do nas ovde u gradu, da li je to do nekih okolnosti koje dolaze spolja, do neke krize, problema itd. zaista ne znam, ali, Bože moj, vreme je pred nama, bavićemo se svakako svim tim stvarima u nekom narednom periodu.