Potpredsednik Narodne stranke Siniša Kovačević izjavio je danas da je, po njegovom mišljenju, izlazak na izbore pod postojećim uslovima „iluzorno i potpuno nepotrebno davanje legitimiteta“ ovakvom parlamentu i ovakvom Savetu za nacionalnu bezbednost.
„Sastav Saveta za nacionalnu bezbednost pokazuje do koje je mere u Srbiji uspostavljena vladavina najgorih, jer savet čine jedan keramičar, jedna osoba koja je završila šestonedeljni kurs za bejzbol trenera u Americi i čovek koji je do juče prisluškivao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i koji ga ucenjuje“, rekao je Kovačević televiziji Nova S.
Kovačević je istakao da je u pitanje doveden opstanak države i naroda, jer postoji opasnost da „jedna zemlja sutra može biti u vlasništvu multinacionalnih kompanija i da jedna lepa zemlja nestane i bude zatrovana sumpornom kiselinom“.
„Zar treba još nešto osim osećanja nelagode i stida, i što je ključno, osećanja odgovornosti, da se sujete i ideološke razlike eliminišu u stranu i da se shvati da se, ako je bolesnik bolestan od meningitisa, ne cede miteseri i ne zovete šminkera, nego zovete nekog jako dobrog lekara koji će vam pomoći. Moj stav je da ću uraditi ono što je do mene da do toga dođe“, rekao je Kovačević.
Upitan da o učestvovanju Narodne stranke u Negotinu, Kovačević je odgovorio da je reč pre svega o „pokaznoj vežbi“.
„Prvo se mora napraviti mala distinkcija između nečega što je dogovor unutar jedne grupe ljudi, saveza ili porodice, u kojoj vi kao individua morate poštovati dogovorena pravila. Toga, dakle, više nema“, rekao je Kovačević.
„Narodna stranka je ovog trenutka potpuno inokosna i odlučuje da izlazi na izbore u Negotinu da pokaže dve stvari – ako izbori u Negotinu budu pošteni, onda ćete videti fascinantan rezultat Narodne stranke, a ukoliko tamo budu kratko ošišani momci u džipovima bez tablica, ako bude bugarskih vozova i mašinovođa i ako bude kupovanja glasova za ’crvenu’ i flašu zejtina i ’Pelinkovca’… Onda će to samo biti dokaz da na izbore ne bi trebalo ići i da se ne može ništa promeniti“, objasnio je Kovačević.
Upitan da li će „Negotin biti obavezujući za Narodnu stranku i u ostatku Srbije“, Kovačević je odgovorio da se „mora poklopiti nekoliko situacija da bi se izašlo na izbore“.
„Kao u pazlu u kojem jedna kockica koja nedostaje može da kvari celu sliku, kao u nekom prelepom mozaiku unutar Oplenca ili Hrama Svetog Save, taj nedostajući kamičak je deo celine i on svojom zapreminom ne čini preterani utisak kada ga gledate fizičkim atributima, ali kada ga gledate kao nedostajuće oko, onda je to i te kako primetan nedostatak. Da biste imali tu situaciju pod kontrolom, morate imati razuđene stranačke infrastrukturne fenomene, odnosno dovoljno čuvara izbornih kutija“, precizirao je Kovačević.
Kovačević je rekao da su izbori u Negotinu „mali eksperimentalni model“.
„To je kao kada prvi put date sinu automobil da izađe sa drugovima u grad i reći ’doći ćeš do ponoći’. Ako on dođe do ponoći i ako dođe u deset do 12, pre vremena, i ako dođe vrlo trezan i vrlo raspoložen i vrati auto koji nije olupan, onda će ga dobiti i sledeći put, a ako dođe u 1.15 pijan sa policijskom kaznom i sa oduzetom dozvolom koju je dobio pre 15 dana, onda tog automobila više neće biti sledeći put, to je ono što je poenta“, naveo je Kovačević.
Na pitanje o „pokušaju unapređenja kodeksa ponašanja poslanika“ Skupštine Srbije, Kovačević je odgovorio da bi svaka vrsta kodeksa bila nepotrebna da „tamo sedi 250 pristojnih ljudi“.
„U parlamentu se sedi kao u crkvi, a diskutuje kao u akademiji, glasila je poslovica pre Drugog svetskog rata, što znači da bi parlament trebalo da bude prostor lepo vaspitanih mudrih ljudi“, rekao je Kovačević.
„Današnji parlament nije drugačiji od slike u narodu, i od te slike ne mogu biti drugačiji ni sinod, ni generalštab, ni vlada. Oni ne mogu biti drugačiji od onoga što u mentalnom, misaonom, profesionalnom i stručnom smislu proizvodi masa, to što je u narodu definisano kao potreba za vođom i uspehom i načinima na koji se to postiže“, dodao je Kovačević.
Kovačević je naveo da je „parlament upravo reperkusija onoga što se dešava u narodu“ i da „postoji određena vrsta kauzaliteta, jedna dvosmerna, interaktivna situacija – ono što je narod je ovog trenutka selo u parlament, ali i to iz parlamenta utiče na ponašanje naroda“.