Usred pandemije, jedno malo parče tkanine izazvalo je nacionalni razdor po pitanju javnog zdravlja, građanskih prava i lične slobode. Neki Amerikanci iz principa odbijaju da nose prekrivač za lice. Drugi u ovoj zemlji su zgroženi time kako se ljudi ne obaziru na propise u vezi sa maskama.
Bob Palmgren je pokušao da bude ljubazan – isprva. Mušteriji je rekao da mora da nosi masku u njegovom restoranu, „RJ’s Bob-Be-Que Shack“ u Mišenu, u državi Kanzas. Mušterija, čovek u četrdesetim sa kapom „Učinom Ameriku ponovo velikom“ (MAGA) na glavi, izvukao je pištolj i rekao da je izuzet od obaveze nošenja maske uvedene u čitavoj zemlji. Dodao je da može da objasni zakonsko izuzeće Palmgrenu ukoliko ovaj to želi.
- Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
- Tramp samouveren: Poraziću levičare i marksiste, do kraja godine vakcina protiv korone
- Korona virus: Kako da sami napravite masku
Bivši marinac rekao je mušteriji da ga ne zanima dalje taj razgovor. Palmgrena nije pokolebao ni mušterijin pištolj. „Korona virus ne zanima da li ti imaš pištolj ili ne“, rekao je Palgmren, prepričavajući razgovor sa mušterijom. „Rekao sam mu: ‘A sad se gubi odavde.'“
Čarka u restoranu odslikava duboki jaz oko zahteva za nošenjem maske u ovoj zemlji. Ljudi u Kanzasu, zajedno sa onima koji žive u više od polovine zemlje, sada moraju da nose maske u javnosti u sklopu tekućih napora da se uspori širenje virusa. Ali neki ljudi se opiru toj obavezi.
Nošenje maske postao je katalizator političkog sukoba, arena u kojoj se naučni dokazi često posmatraju kroz stranačku prizmu. Većina demokrata podržava nošenje maski, prema anketi koji su sproveli istraživači Istraživačkog centra „Pju“.
Većina republikanaca ne podržava. Republikanci slede predsednikov primer: Tramp odbija da nosi masku, izjavivši da mu ne deluje u redu da je nosi dok prima šefove država u Beloj kući. Stavio je masku u javnosti prvi put tokom posete vojnoj bolnici početkom meseca, a kasnije i rekao da se na nju navikava.
Bitka oko maski eskalirala je poslednjih nedelja sezone izbornih kampanja. Opšti izbori se održavaju u novembru, a aktivisti obe stranke, Republikanske i Demokratske, grozničavo rade na tome da osiguraju pobedu na glasačkim mestima. Neki od njih su se sukobili po pitanju maski: kako kaže Timoti Ejkers, profesor javnog zdravlja na Državnom univerzitetu Morgan, istorijski crnačkom koledžu u Baltimoru: „Bukvalno gledamo kako se sudaraju politika i nauka.“
Razdor oko maski otelotvoruje političku dinamiku kampanje. On takođe odražava klasičnu američku borbu između onih koji štite javnu bezbednost i onih koji jednako duboko veruju u ličnu slobodu.
Sukob oko maski je napet, nasilan i duboko ličan. Palmgren, vlasnik restorana „RJ’s Bob-Be-Que Shack“, pokušavao je da sledi državne propise kad se zakačio sa mušterijom koja je potegla pištolj.
Drugih priča o maskama ima u čitavoj zemlji. Kad su radnici u mičigenskoj piceriji rekli mušteriji da mora da nosi masku, ona je napravila opsceni gest rukom, šutnula nekoga u restoranu i, prema lokalnim vlastima, pobegla pred policijom.
Svađa oko maski dovela je do oružanog sukoba ispred jedne losanđeleske piljarnice, prema tvrdnjama vlasti, u kom je ubijen reper pod umetničkim imenom Džeri Luis.
Borba oko maski vodi se dok je u toku zdravstvena kriza koja je dosegla istorijske razmere. Više od 3.544.000 ljudi u SAD bilo je pozitivno na testu za virus, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a najmanje 137.000 njih je umrlo.
Podela između onih koji nose maske i anti-maskera, kako sami sebe nazivaju, sve se više pooštrava. U intervjuima na Srednjem zapadu i širom SAD-a, ljudi su se ukopali i brane svoj stav, bilo da su za maske ili protiv njihovog nošenja. Mnogi od intervjuisanih zvuče krajnje nepoverljivo prema onima na drugoj strani i okrivljuju ih za ekonomsku i zdravstvenu krizu u zemlji.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Ozlojeđenost je opipljiva u glasu Suzan Vajls, penzionisane prevoditeljke sa znakovnog jezika, dok opisuje šta joj se desilo u lokalnom supermarketu Pabliks u Vero Biču, na Floridi. Vajls, koja ima autoimuni poremećaj, vozila se u motorizovanim kolicima na odeljenju sa voćem i povrćem, kad je radnik prodavnice „poskočio“ i, kaže ona, „mrko je pogledao“.
Ona se priseća: „Povikao je: ‘Ne nosi masku.’ Nastala je poprilična gungula. Drugi čovek se priključio i rekao: ‘Ona je pretnja po društvo. Izbacite je odavde.’ Potom je povikao: ‘Zašto ne idete na Trampov miting?'“
Ispostavlja se da Vajls jeste bila na više predsednikovih mitinga. Kao Trampova sledbenica, ona kaže da ne nosi masku jer smatra da je zabrinutost oko Kovida-19 prenaduvana. „Naravno, postoji virus“, kaže ona. „Ali ljudi umiru od gripa svake godine.“ Kad je u pitanju pandemija, ona kaže: „To kod mene ne prolazi. Nije onako kao što kažu.“
Posle njenog sukoba u Pabliksu, ovaj lanac supermarketa uveo je zvaničnu politiku prema kojoj mušterije moraju da nose maske. Ona stupa na snagu u utorak. Volmart, CVS i drugi maloprodajni lanci širom SAD-a već su odranije uveli zahtev za nošenje maske. To Vajls i drugim anti-maskerima otežava da se drže svojih principa. Ali oni su i dalje uporni.
Nil Melton je menadžer građevinskih projekata koji živi u Prejri vilidžu u Kanzasu i on poštuje Trampa. Kad su u pitanju maske, Melton ne misli da su one efikasne: „Ne možete da uradite ništa da se sakrijete od virusa.“ On smatra i da su propisi za obavezno nošenje maski u Kanzasu i drugim državama primer „vladinog prekoračenja ovlašćenja“. On objašnjava: „Imate ljude na vlasti koji žele da vide na šta će sve ljudi pristati.“
Bolest se najbrže raširila u ovoj zemlji u Oklahomi, Južnoj Karolini, Džordžiji i drugim konzervativnim državama koje naginju republikancima, gde se ekonomija otvorila rano i gde ljudi manje nose maske.
Način na koji se Amerikanci u ovim državama i drugim delovima zemlje brecaju na obavezu nošenje maske podseća na vremena kad je ljudima prvi put naloženo da stavljaju sigurnosni pojas u kolima i da ne puše u restoranima. Amerikanci su se isprava opirali čak i tim ograničenjima. Ali sada oni slede te bezbednosne mere. Mnogi od njih, međutim, još nisu počeli da nose maske.
Jedna Trampova sledbenica, Kristal Lin, administrativna asistentkinja iz Ferfeksa, u Virdžiniji, kaže da ne voli da nosi maske zato što joj se ospe lice od njih. Pored toga, ne veruje da maske rade: „To je lažan osećaj sigurnosti.“ Ona stavlja sigurnosni pojas kad vozi zato što zna da može da joj spase život. Ali maske „nisu u istoj kategoriji“, kaže ona: „Mislim da vas maska ne štiti ni na koji način.“
Anti-maskeri su jasno i glasno izrazili svoje mišljenje. A opet ljudi u većini ovde pristaju da nose maske i prihvatili su ih spremnije od onih koji žive u Velikoj Britaniji. Skoro 60 odsto ljudi u SAD reklo je da bi uvek stavilo masku za lice kad izlaze napolje, prema Tragaču ponašanja u vezi sa Kovidom-19. U Velikoj Britaniji, istu stvar reklo je manje od 20 odsto njih.
Ljudi koji proučavaju zarazne bolesti pokušavaju da shvate politički razdor oko maski i da razumeju reakciju javnosti na zdravstvene smernice. „Neki ljudi ne nose maske zato što tvrde da one ne ‘rade'“, kaže Dejvid Aronof, direktor Uprave za zarazne bolesti u Medicinkom centru univerziteta Vanderbilt u Nešvilu. „Neki drugi maske doživljavaju kao ugrožavanje njihovih prava.“
- Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
- Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne
- Zašto muškarci ređe nose maske
Stavove anti-maskera ne dele eksperti za javno zdravlje. Oni kažu da nošenje maski pomaže da se zaraženi ljudi spreče da prenesu virus dalje na druge. Robert Redfild, direktor Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, nedavno je izjavio u vebkastu da kad bi svi u SAD-u „smesta“ počeli da nose maske, epidemija bi bila zauzdana u roku od dva meseca.
Njihov savet u vezi sa maskama se, međutim, menjao u proteklih nekoliko meseci, a to je povremeno umelo da zbuni. Početkom godine, zdravstveni zvaničnici poručivali su ljudima da ne nose maske zato što su se brinuli da neće biti dovoljno prekrivača za lice za zdravstvene radnike. Krajem proleća, naučno razumevanje virusa i njegovog prenošenja se promenilo, pa tako i saveti javnosti.
To je ono što izluđuje demokrate. Oni veruju da maske mogu da pomognu da se spreči prenošenje zaraze i da bi se, kad bi ljudi prekrivali lice u javnosti, zemlja brže vratila u normalu.
Za Meta Digregorija, vlasnika lanca restorana koji živi u Bernalilu, u Novom Meksiku, i njegove zaposlene, cena pandemija bila je visoka. Zatvorio je brojne restorane zbog ekonomske krize. Od 550 njegovih zaposlenih, ostalo je njih svega 60.
Maske su, kaže on, obavezne za sve koji posećuju njegove restorane koji su i dalje otvoreni. Ukoliko je mušterija nema, radnici imaju viška maski za njih da ih stave dok su u zgradi. „Mislim da su maske jedini način da se izvučemo iz ovoga“, kaže Digregori. „Strašno sam tužan što postoji politička podela oko ovoga i što ima ljudi koji misle da je to prevara.“
Neki u Kanzasu i drugim državama slažu se sa Digregorijem čak i ako se ne slažu sa njegovim političkim stavovima. Palmgren, vlasnik restorana „RJ’s Bob-Be-Que“ odobrava način na koji Tramp vodi državu. Ali za razliku od predsednika, Palmgren nije neodređen po pitanju maski. Palmgren insistira da svi u njegovom restoranu nose nekakav prekrivač za lice.
Nekoliko dana posle njegovog susreta sa mušterijom koja je vitlala pištoljem i nosila kapu MAGA, Palmgren zvuči više razočarano nego besno povodom incidenta. Palmgren kaže da je mušterija predstavila Trampove sledbenike u lošem svetlu. Prisetivši se mušterijinog nastupa, Palmgren kaže: „MAGA na taj način ne deluje dobro.“
Kasnije istog dana, Palmgren je lično stao pred restoran. Obratio bi se svakom ko krene ka ulazu i rekao mu da mora da nosi masku. Za Palmgrena, taj zahtev je nestranački i nije podložan pregovorima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
