Kod većine ljudi, Kovid-19 je kratka i blaga bolest, ali neki zato posle moraju mesecima da izlaze na kraj sa simptomima koji uključuju trajni umor, stalni bol i kratak dah.
Stanje poznato kao „dugi Kovid“ ume ozbiljno da omete živote ljudi i u međuvremenu su se pojavile česte priče o iscrpljenosti čak i posle kratke šetnje.
Do sada su napori tokom pandemije bili usredsređeni na spasavanje života, ali sada sve više u prvi plan izbija da se ljudi suočavaju sa dugoročnim posledicama infekcije Kovidom.
A opet, čak su i najosnovnija pitanja – kao što je zašto ljudi uopšte dobijaju dugi Kovid ili da li će se oni do kraja oporaviti – prepuna nepoznanica i neizvesnosti.
- Sapun ili antivirusni gel – šta bolje ubija Kovid?
- Alternativna budućnost – kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
- Kako da znam da li imam korona virus, grip ili prehladu
Šta je dugi Kovid?
Ne postoji medicinska definicija ili lista simptoma koje dele svi pacijenti – dvoje ljudi sa dugim Kovidom mogu da imaju veoma različita iskustva.
Međutim, najčešće obeležje je umor koji vas remeti u svemu.
Ostali simptomi su ostajanje bez daha, kašalj koji ne prolazi, bolne zglobove, bol u mišićima, probleme sa vidom i sluhom, glavobolje, gubitak čula mirisa i ukusa, kao i oštećenje srca, pluća, bubrega i creva.
Prijavljeni su i problemi sa psihičkim zdravljem, kao što su depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.
To može do kraja da naruši kvalitet života ljudi. „Moj zamor nije ličio ni na šta što sam doživela do sada“, rekla je Džejd Grej-Kristi, jedna od obolelih.
Dugi Kovid ne znači samo da ljudima treba vremena da se oporave od boravka na odeljenju za intenzivnu negu. Čak i ljudi sa relativno blagom infekcijom mogu da zapate trajne i teške zdravstvene probleme.
„Nimalo ne sumnjamo u postojanje dugog Kovida“, kaže za BBC profesor Dejvid Strejn, sa Univerziteta u Egzeteru, koji već prima pacijente sa dugim Kovidom na svojoj klinici za lečenje od sindroma hroničnog umora.
Koliko ljudi ga dobije?
Studija sprovedena na 143 osobe u najvećoj rimskoj bolnici, objavljena u Časopisu Američkog medicinskog udruženja, pratila je bolničke pacijente nakon što su otpušteni kućama.
Pokazalo se da je njih 87 odsto imalo najmanje jedan simptom skoro dva meseca kasnije, a više od polovine i dalje je osećalo umor.
Međutim, takve studije usredsređuju se samo na manji broj ljudi kojima je na kraju potrebna bolnička nega.
Aplikacija za praćenje simptoma Kovida – koju koristi četiri miliona ljudi u Velikoj Britaniji – pokazala je da 12 odsto ljudi još uvek ima simptome i posle 30 dana.
Njeni poslednji, neobjavljeni podaci sugerišu da čak jedan na svakih pedeset (2%) od svih zaraženih ima simptome dugog Kovida i posle 90 dana.
Da li morate da dobijete teži oblik korona virusa da bi oboleli od dugog Kovida?
Izgleda da ne morate.
Polovina ljudi iz studije sprovedene u Dablinu i dalje je osećala umor 10 nedelja nakon što su bili zaraženi korona virusom. Trećina je bila fizički nesposobna da se vrati na posao.
Najvažnije od svega, lekari nisu pronašli vezu između težine bolesti i umora.
Međutim, ekstremna iscrpljenost samo je jedan od simptoma dugog Kovida.
Profesor Kris Brajtling, sa Univerziteta u Lesteru i glavni istraživač za PHOSP-Kovid projekat koji prati oporavak ljudi, smatra da ljudi koji su dobili upalu pluća možda imaju problema zbog oštećenja na plućima.
- Kako se virus korona širi svetom
- Alternativna budućnost – kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
Kako virus dovodi do dugog Kovida?
Za to ima mnogo ideja, ali nema definitivnih odgovora.
Virus je možda izašao iz najvećeg dela tela, ali se zadržao u nekim malim džepovima.
„Ukoliko imate dugotrajnu dijareju, onda se virus zadržao u crevima, ukoliko dođe do gubitka mirisa onda je on još uvek u nervima – tako da bi to moglo da bude ono što izaziva problem“, kaže profesor Tim Spektor sa londonskog Kraljevskog koledža.
Korona virus može direktno da zarazi širok dijapazon ćelija u telu i izazove preteranu imunološku reakciju koja takođe dovodi do velikih oštećenja u čitavom telu.
Jedna ideja je da se imuni sistem ne vraća u normalu posle Kovida i da to onda dovodi do narušenog zdravlja.
Infekcija bi mogla i da izmeni kako funkcionišu organi ljudi. Ovo je najočiglednije kod pluća ukoliko na njima ostanu ožiljci – dugoročni problemi viđeni su i posle infekcije Sarsa ili Mersa, a oba su tipovi korona virusa.
Ali Kovid bi mogao da izmeni i metabolizam kod ljudi.
Bilo je slučajeva da su ljudi imali problema da kontrolišu nivo šećera u krvi nakon što su dobili dijabetes kao posledicu Kovida, a Sars je doveo do promenu u načinu na koji telo obrađuje masti najmanje narednih 12 godina.
Postoje rani znaci promena u moždanoj strukturi, ali ove se još istražuju. A Kovid-19 radi i neobične stvari krvi, uključujući abnormalno zgrušavanje i oštećenje na mreži sudova kroz koje teče krv svud po telu.
Profesor Strejn je rekao za BBC: „Teorija na kojoj radim je prerano starenje sitnih krvnih sudova koji dovode kiseonik i hranljive materije u tkivo.“
Ali on je upozorio da je, dok ne shvatimo šta izaziva dugi Kovid, „teško odrediti pravu terapiju za lečenje“.
- Istraživanja naučnice iz Bosne koja bi mogla da nam spasu srca
- Kako će se lični kontakt promeniti kada jednom Kovid-19 nestane
Pogledajte video o tome šta je sve Donald Tramp govorio o korona virusu
Da li je to neobično?
Post-virusni umor i kašalj dobro su dokumentovane i česte pojave – verovatno smo svi mi imali infekciju od koje smo se oporavljali čitavu večnost.
Otprilike svaki deset čovek sa mononukleozom oseća umor koji traje mesecima. A bilo je čak i tvrdnji da grip, naročito posle pandemije iz 1918. godine, može biti povezan sa simptomima nalik Parkinsonovoj bolesti.
„Čini se da kod Kovida postoji više dalekosežnih posledica i čini se da je broj ljudi koji pate od njega mnogo veći“, kaže profesor Brajtling.
Naglasak je, međutim, na reči „čini“, jer dok ne budemo imali pravu sliku o tome koliko je ljudi zaraženo, nećemo znati tačno koliko su ti simptomi česti, kaže on.
On je za BBC izjavio: „Jedinstveni način na koji virus napada domaćina i različiti načini na koje on menja ponašanje ćelija čini se da ljudima istovremeno daje teže infekcije nego kod drugih virusa kao i trajne simptome.“
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KUDA PUTOVATI: Koje granice su otvorene za građane Srbije
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada
Hoće li se ljudi potpuno oporaviti?
Broj ljudi sa dugim Kovidom čini se da vremenom opada.
Međutim, virus se pojavio tek krajem 2019. godine, pre nego što se raširio globalno početkom ove, tako da još uvek nema dovoljno dugoročnih podataka.
„Pitali smo ljude, namerno, da li smemo da ih pratimo narednih 25 godina. Svakako se nadam da će samo veoma mali broj ljudi imati te probleme duže od godinu dana, ali mogao bih da grešim“, kaže profesor Brajtling.
- Prečice i „prljavi trikovi“ u trci da se bude prvi
- Kako žive slepi u Srbiji tokom epidemije korona virusa
Postoji, međutim, zabrinutost da čak i ako na prvi pogled izgleda da su se ljudi oporavili sada, oni mogu da se suoče sa doživotnim rizicima.
Ljudi koji su imali sindrom hroničnog umora skloniji su da ga dobiju ponovo, a vlada zabrinutost da će buduće infekcije dovesti do više naleta bolesti.
„Ukoliko dugi Kovid bude sledio isti obrazac, očekujem neku vrstu oporavka, ali ukoliko je potrebna samo još jedna infekcija korona virusa da izazove istu reakciju, onda bi to moglo da se dešava svake zime“, kaže profesor Strejn.
I dalje je moguće da će se u budućnosti javiti još novih problema.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da široko rasprostranjeno zapaljenje koje izaziva korona virus može da dovede do toga da ljudi počnu da imaju srčanih problema u mnogo ranijoj životnoj dobi.
Šta da radim ako mislim da imam dugi Kovid?
Britanska nacionalna zdravstvena služba ima „Vaš plan za oporavak od Kovida“ sa konkretnim savetima, naročito za one kojima je potrebno bolničko lečenje.
On preporučuje sledeća „trip P“ za očuvanje energije:
- Podesite tempo tako da se ne forsirate i vodite računa da dovoljno odmarate
- Planirajte svoje dane tako da su vaše najteže aktivnosti raspoređene na čitavu nedelju
- Odredite prioritete – odvažite šta morate da uradite, a šta može da se odloži
Savetuje se da obavezno popričate ili sa vašim bolničkim timom ili vašim lekarom opšte prakse, ukoliko se ne oporavljate onoliko brzo kao što ste očekivali.
Neki su izrazili zabrinutost da ne postoji dovoljno podrške za ljude sa dugim Kovidom.
Pratite Džejmsa na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
