Prošle godine, u velelepnoj istorijskoj gradskoj kući u Ahenu, Angela Merkel i Emanuel Makron potpisali su sporazum. Obećali su da će bliže sarađivati i obnoviti političko i ekonomsko srce EU, zapečativši dogovor poljupcem pred kamerama.
Kako su se vremena samo promenila.
Njihovi pokušaji da zajednički reformišu, ožive i ojačaju EU naspram jake struje populizma i šoka od izlaska Velike Britanije do sada nisu postigli mnogo.
Nemačka kancelarka očigledno nije bila spremna da pruži podršku zamišljenim ciljevima francuskog predsednika za Evropu.
- Kako će korona virus promeniti svet
- Korona virus i nestabilne vlade u regionu
- Da li bi svet posle korona virusa mogao da bude ravnopravniji
Ali prošle nedelje oni su najavili novi francusko-nemački plan.
Ovaj put nije moglo da bude javnih izliva nežnosti, jer su lideri obelodanili predlog za ekonomski oporavak Evrope razorene korona virusom preko odvojenih video linkova.
Komisija EU, rekli su oni, treba da pozajmi 500 milijardi evra od finansijskih tržišta da bi finansirala ovaj poduhvat.
U nemogućnosti da stoje rame uz rame, Makron i Merkel su, ipak, dogovorili kompromis koji je zatekao mnoge analitičare – pogotovo zato što predstavlja značajan zaokret u stavu nemačke kancelarke.
Kako će to funkcionisati?
Nemačka liderka oduvek se opirala objedinjavanju duga EU.
Ideja da bogatije zemlje članice treba da budu odgovorne za dugovanja i propuste siromašnijih nije dobro prolazila u Berlinu, dok je ideja „korona obveznica“, koje su energično tražile brojne članice, terala ministre da ispljunu kafu u šolju.
Ovaj predlog je drugačiji, ali mu je suština i dalje deljenje duga.
Novac, koji će biti izdvajan u obliku grantova, stajaće u budžetu EU i biti isplaćivan iz njega, a svaka zemlja će na sebe preuzeti isplatu proporcionalno postojećem doprinosu zajedničkom talu.
Nemačka, kao najveći neto ulagač, biće stoga podložna većim isplatama.
Nisu svi zadovoljni. Italija kaže da bi plan trebalo da je ambiciozniji, dok četiri druge zemlje, uključujući Austriju, žele da pomoć bude u kreditima a ne grantovima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen podnela je u sredu vlastiti predlog kako bi fond za oporavak i prepravljeni budžet mogli da funkcionišu.
Ona je predložila fond od ukupno 750 milijardi evra, od čega bi 500 milijardi bilo utrošeno na grantove a 250 milijardi na kredite.
Zašto baš sada?
Očigledna promena mišljenja Merkelove pokazatelj je njene zabrinutosti za pravac u kom se kreće EU posle Bregzita.
Nemački političari bili su zatečeni skorašnjim stepenom neprijateljstva koje je došlo iz Italije i uplašeni mogućnošću da populisti u južnoevropskim zemljama ojačaju usled krize od korona virusa.
Makron nije slučajno pomenuo da treba naučiti lekcije iz finansijske krize, kada je, kako kaže, reakcija Evrope povećala nejednakost i nanela štetu njenom suverenitetu.
Merkel, koja se lagano približava kraju poslednjeg mandata naredne godine, želi da za sobom ostavi izvesno nasleđe i u skorašnjim govorima nedvosmisleno je stavila do znanja da je usredsređena na dovođenje bloka u red.
Neki kažu da ju je na to možda navela skorašnja presuda nemačkog ustavnog suda. Sud je presudio da program stimulansa Evropske centralne banke preko kupovine obveznica delom krši nemački ustav.
Merkel takođe kuje dok je političko gvožđe kod kuće još vruće.
Način na koji rešava krizu oko pandemije podigao je u nebesa podršku koju javnost ukazuje njoj i njenoj partiji.
I kao što Merkel voli da ponovi: „Nemačka napreduje samo ako EU napreduje“.
Kako reaguju Nemci?
Francusko-nemački predlog prošao je dobro kod domaće publike. Ankete javnog mnjenja sugerišu da su se Nemci zagrejali za ovu ideju.
Pomaže to što, kako je berlinski Nemački institut za ekonomska istraživanja primetio u intervjuima, Nemačka neće biti direktno odgovorna ako još jedna država bankrotira i to što ovaj plan ne znači zajedničku odgovornost.
Bilo je zapanjujuće malo političkih napada, a čak je i njen agresivni bivši ministar finansija Volfgang Šojble navodno podržao ovaj plan.
Korona virus je izmenio mnogo toga ovde, uključujući političare koji su se nedavno složili da odustanu od dugo negovanog principa nepreuzimanja novog duga kako bi se finansirali domaći ekonomski paketi pomoći.
Nije da se potpuno razrađeni planovi neće naći pod lupom.
Katja Lajkert, potpredsednica Merkeline poslaničke grupe CDU-CSU, pozdravila je inicijativu kao „značajan politički gest koji će pomoći obnavljanju političkog poverenja u budućnost Evrope“.
Ali najvažnije od svega, imajući u vidu da će novac biti dodeljivan u formi grantova regionima i industrijama za koje se smatra da su bili najteže pogođeni krizom, Lajkert kaže da će „uslovnost takođe biti veoma važna“.
Ona kaže, na primer, da bi fond trebalo da se koristi za „omogućavanje budućih ulaganja… u digitalizaciju ili transformaciju u održivu ekonomiju“.
I dok ona ističe da među glasačima primećuje „ogromnu podršku evropskim rešenjima u vreme krize“, Lajkert dodaje da je ona ograničena i kaže da „moramo da se postaramo da povećana javna potrošnja na evropskom nivou stvara evropsku dodatu vrednost“.
Zašto tek predstoji ubeđivanje
Evropska takozvana „štedljiva četvorka“ nastavlja da se protivi planu, zabrinuta da će to stvoriti budući presedan.
Lideri Austrije, Danske, Švedske i Holandije možda su čuli kako Merkel govori da je ovo jednokratni instrument za izuzetna vremena, ali, makar javno, odbijaju da joj poveruju.
Naći će se, međutim, pod ogromnim pritiskom da pristanu, sada kada su se dva najveća teškaša iz bloka složila oko plana koji se savršeno uklapa – neki bi rekli čak sumnjivo savršeno – u želje Ursule fon der Lejen.
Nije slučajno da su, pre smrtonosnog juriša Kovida-19 preko srednjevekovnih dvorišta i saobraćajem zagušenih evropskih avenija, Merkel i Makron odabrali da održe onaj samit baš u Ahenu.
Nedaleko, u njegovoj katedrali, leže ostaci Karla Velikog, ratničkog kralja koji je prvi ujedinio – ne uvek na diplomatske načine – veći deo onoga što danas prepoznajemo kao Evropu.
Budući da su se prošle godine očigledno zadovoljili prostim prizivanjem drevnog duha, vrlo je moguće da su Francuska i Nemačka konačno spremni da zajednički prionu na posao.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk