U utorak 5. januara, u jednoj od ordinacija Kliničkog centra Niš, dr Dušan Milisavljević zavrnuo je rukav da primi Fajzerovu vakcinu.
Ovaj profesor Medicinskog fakulteta u Nišu je tako postao jedan od prvih zdravstvenih radnika u Srbiji koje su se vakcinisali protiv korona virusa.
„Nisam imao nikakve smetnje sem blagog, očekivanog bola na mestu uboda, koji je prošao u roku od 48 sati“, kaže dr Milisavljević za BBC na srpskom.
- Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
- Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone
- Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
Samo dan kasnije, dok su se mnogi suočavali sa činjenicom da će na Badnji dan prvi put biti odvojeni od porodice, u kovid bolnici „Dr Dragiša Mišović“ na beogradskom Dedinju Fajzerovu vakcinu primila je i doktorka Mina Jovanović.
„Osećam se dobro i pre svega zadovoljno, jer je ovo početak kraja“, kaže dr Jovanović sa mešavinom uzbuđenja i olakšanja.
„Zdravstveni radnici su premoreni posle ovih deset meseci borbe protiv pandemije i ovo je svetla tačka na putu vraćanja u normalu“.
Pošto su krajem decembra u Srbiju dopremljene prve količine Fajzerove vakcine koje su poslate u staračke domove, od 5. januara vakcinišu se i zdravstveni radnici.
Pored Fajzera, u Srbiji je dostupna i ruska vakcina Sputnjik V, a uskoro se očekuju prvi kontigenti kineske vakcine Sinovak.
Od ponedeljka, 11. januara, svi građani Srbije preko portala eUprava mogu da se prijave za masovnu vakcinaciju.
Premijerka Ana Brnabić najavila da će prvi punkt za masovno vakcinisanje biti otvoren do kraja nedelje na Beogradskom sajmu.
Kako izgleda odlazak na vakcinaciju protiv Kovida-19?
Prema rečima dr Jovanović, zdravstveni radnici su zamoljeni da se prijave za vakcinaciju, pa je svako dobio zakazani termin.
„Odziv kolega je dobar, čak sam morala da sačekam oko pola sata posle zakazanog termina jer je zbog velikog broja prijava bila gužva“, kaže ona.
„Na početku je potrebno da se javite dežurnoj osobi koja će pribeležiti vaše informacije kao što su ime, prezime i adresa stanovanja, a potpisaćete i saglasnost da primite vakcinu“, objašnjava.
Šta znači to što treba da potpišete saglasnost pre vakcinacije?
U pitanju je uobičajena procedura, objašnjava dr Milisavljević.
„To je praksa u Srbiji i svetu – svuda se na prijemu u bolnicu potpisujete da prihvatate i rizik terapije u ovaj obrazac za saglasnost ni na koji način ne odstupa od standarda u lečenju“, navodi.
U Srbiji je inače praksa da prilikom preporučene vakcinacije – kao i kada recimo primate vakcinu protiv gripa koja nije obavezna – potpišete obrazac kojim dajete saglasnost za imunizaciju.
Pošto ste potpisali saglasnost, dobijate kartončić na kojem će vam prilikom vakcinacije upisati koju ste vakcinu primili.
Pošto se vakcina prima iz dve doze, zdravstveni radnik će na kartončiću takođe napisati kada treba da se javite na revakcinu – u roku od 21 dan od datuma kada ste primili prvu dozu.
Kada ste i to obavili, idete na kratak pregled, gde će vam lekar postaviti nekoliko pitanja i poslušati vam pluća.
„Pitaju vas da li ste hronični bolesnik, uzimate li terapiju, imate li neko autoimuno oboljenje, alergiju na neki od sastojaka vakcine, da li ste imali neke alergijske reakcije na lekove…“, priča dr Milisavljević.
Ako je sve u redu, lekar će vam dati saglasnost da primite vakcinu.
„Procedura je krajnje bezbolna, a igla je zanemarljivo mala“, kaže dr Jovanović.
„Samo zavrnete rukav i to je to“.
Kada se primili vakcinu, lekari će vas zamoliti da u prostoriji sačekate dvadesetak minuta.
„To je zato da bi, u slučaju da dođe do neočekivane alergijske reakcije, mogli da primite antišok terapiju“, zaključuje dr Milisavljević.
Međutim, vakcinacijom niste odmah stekli imunitet – potrebno je da primite i drugu dozu u razmaku tri nedelje.
Dr Jovanović se raduje što će nakon druge doze „konačno zagrliti porodicu i prijatelje“.
„Jedva čekam da to uradim, mislim da je to ono što svima nedostaje i što nam najteže pada“.
Za doktora Milisavljevića, specijalistu za ORL, druga doza će značiti da će moći bezbrižnije da pregleda pacijente.
„Malo je poznato da su ORL lekari bili u jednoj od najrizičnih grupa, jer jedino mi i stomatolozi pregledamo pacijente koji ne nose maske, a grlo i nos su ulaz za korona virus, pa je bilo potrebno da radim sa posebnom pažnjom“.
- Srbija u raljama lažnih vesti i dezinformacija u 2020.
- Kako da znam da li imam korona virus, grip ili prehladu
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
Korona virus i maske: Kako sprečiti da vam se naočare zamagle
Koliko traje imunitet stečen vakcinacijom?
Ni za jednu od vakcina koje su trenutno na tržištu nije sa sigurnošću poznato koliko traje imunitet.
„Prema preliminarnim podacima, zaštita će trajati više meseci, ako ne i godina“, rekao je imunolog i član Kriznog štaba dr Srđa Janković u izjavi za dnevni list Blic.
Da li treba da se vakcinišete ako ste preležali koronu?
Da, zato što su antitela stečena tokom bolesti ne predstavljaju trajni imunitet, pa postoji rizik da se razbolite više puta.
Tim Kraljevskog koledža u Londonu otkrio je se nivo antitela kod ljudi „prilično brzo“ opada nakon infekcije korona virusom
U okviru britanske studije REACT-2, više od 350.000 ljudi u Engleskoj uradilo je test na antitela.
U prvom krugu testiranja, krajem juna i početkom jula, oko 60 od 1.000 ljudi imalo je antitela, a u septembru, samo 44 na 1.000 ljudi bilo je pozitivno na antitela.
„Imunitet prilično brzo opada, tek smo tri meseca nakon prve [runde testova] i već vidimo pad antitela od 26 odsto“, rekla je profesorka Helen Vard, jedna od istraživačica.
Pad je bio veći kod starijih od 65 godina, u poređenju sa mlađim starosnim grupama, kao i kod onih bez simptoma u poređenju sa onima sa potpuno razvijenim Kovidom-19.
Baš iz tih razloga, doktorka Mina Janković koja je u maju preležala blaži oblik Kovida-19, odlučila je da primi vakcinu.
„Vakcina mi omogućava konkretno rešenje i daje mi sigurnost da nastavim sa radom“, kaže ona.
Pogledajte video: Kako izgleda preležati koronu kod kuće
Kakav je plan vakcinacije u Srbiji?
Prema Operativnom planu imunizacije protiv Kovida-19, koji je 9. januara objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, predviđene su tri faze koje treba da obuhvate oko 1.75 miliona stanovnika Srbije.
Za sada nije objavljen plan masovne vakcinacije.
Prva faza predviđa vakcinaciju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite.
Planirano je da obuhvat vakcinacije bude od 60 do 80 odsto zaposlenih u ovim kategorijama odnosno oko 85.400 ljudi.
U ovoj fazi biće vakcinisani:
- stariji od 65 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite;
- stariji od 75 godina u opštoj populaciji;
- ljudi u starosnoj grupi 65-74 godine u opštoj populaciji sa višestrukim faktorima rizika;
korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano ili nemoguće sprovođenje nefarmakoloških mera prevencije.
Obuhvat vakcinacije u ovoj kategoriji građana trebalo bi da bude između 75 i 80 odsto i to je ujedno najbrojnija kategorija stanovništva koja treba da se vakciniše oko 635.000 ljudi.
Ukupno za prvu fazu vakcinacije je planirana vakcinacija 720.600 ljudi.
Korona virus i izolacija: Na ova mesta nemojte ići, rizična su
U drugoj fazi, koja obuhvata do 20 odsto od ukupnog broja stanovništva, biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaćene u prvoj fazi, kao što su ljudi sa komorbiditetima koje ne spadaju u starije.
Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom od 10 do 80 odsto u zavisnosti od rizika od nastanka teškog oblika bolesti kod osoba koje već imaju narušeno zdravlje ili povećanog rizika od transmisije virusa u radnom okruženju, čime bi bilo vakcinisano oko 736.000 ljudi.
Ukoliko se obezbede količine vakcine veće od potreba za vakcinaciju ciljnih grupa planiranih u prve dve faze imunizacije, plan se proširuje na treću fazu koja bi trebala da obuhvati do 50 odsto ukupnog stanovništva Srbije.
U ovoj fazi trebalo bi da budu vakcinisani:
- zaposleni u obrazovnim ustanovama sa manjim rizikom od transmisije virusa;
- esencijalno osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora koje nije obuhvaćeno u drugoj fazi;
- zaposleni na proizvodnji vakcina i u laboratorijama na mestima sa visokim rizikom za infekciju;
- migranti i tražioci azila u kolektivnom smeštaju, ljudi koji žive u nehigijenskim naseljima, beskućnici, stariji od 50 u zatvorima.
U ovim kategorijama planiran je obuhvat od 75 odsto za vakcinaciju odnosno oko 446.000 ljudi.
Prioriteti se određuju naknadno, na osnovu novih saznanja o toku epidemije, imunogenosti vakcine, kao i na osnovu dostupnih količina vakcine.
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
- „Napunili smo 90 godina, počeli da živimo zajedno, a onda smo se vakcinisali“
Šta za sada znamo o masovnoj vakcinaciji?
Iz Batuta su prethodno najavili izradu posebnog plana za obuhvat do maksimalno 50 odsto stanovništva Srbije, u slučaju dostupnosti veće količine vakcina, koji za sada nije objavljen.
Međutim, od ponedeljka, 11. januara, građani mogu da izraze interesovanje za program masovne vakcinacije putem portala eUprava.
Građani, ali i stranci, bilo da imaju privremeni boravak u Srbiji ili ne, popunjavanjem prijave mogu da se odluče za jednu ili više vakcine koje su zainteresovani da prime.
U ponudi su vakcine pet proizvođača – Fajzer, Sputnjik V, Sinofarm, Astra Zeneka i Moderna.
O terminu vakcinacije bićete obavešteni putem telefona ili mejla, ali za sada nije poznato koliko će se čekati na vakcinaciju.
Prema rečima premijerke Brnabić, Srbija u ovom trenutku ima dogovore sa različitim proizvođačima za još 4 miliona doza vakcina – jedna doza dovoljna je za vakcinu i revakcinu jedne osobe.
Popunjavanjem upitnika i slanjem zahteva ne dajete saglasnost za vakcinaciju, već isključivo iskazujete interesovanje, dok će saglasnost biti potrebno da potpišete pre nego što pristupite vakcinaciji, naglašeno je na sajtu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
