U svojevrsnoj poplavi informacija o vakcinama protiv korona virusa, agresivne borbe onih koji su za imunizaciju i protivnika vakcinacije, jedan post na društvenoj mreži Fejsbuk privukao je veliku pažnju.
Dušica Božović je na Fejsbuk profilu pozvala prijatelje – lekare, stomatologe, biologe, farmaceute, hemičare i veterinare da se izjasne da li su za vakcinaciju.
Ova lingvistkinja iz Srbije, koja ima 38 godina i već deceniju živi u Helsinkiju, želela je da iz prve ruke javno sazna stavove stručnjaka o ovom pitanju, zatim je taj Fejsbuk post podelilo gotovo hiljadu ljudi, a više od 300 njih sa celog Balkana je komentarisalo.
Većina onih koji su se javili, navodeći ime, prezime i fakultet koji su završili, odgovorili su da su za vakcinaciju.
„Iskreno, nadala sam se da će se javiti bar neko da kaže da je protiv, jer je izgledalo prosto neverovatno.
„Svi pričaju o gomili medicinskog osoblja koja se protivi vakcinaciji, a meni se javilo troje koji nisu za to“, kaže Dušica za BBC na srpskom.
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
- Kampanja vakcinacije u Srbiji – gde je zatajilo
- Da li studenti u Srbiji zaista ne žele da se vakcinišu
Od tih troje, navodi, samo je jedan čovek apsolutno protiv, a dve „ozbiljne naučnice imaju drugačije viđenje cele situacije“.
„One nisu antivakserke niti su protiv vakcina, samo smatraju da nije potrebna kolektivna imunizacija u ovom slučaju, već da je dovoljno vakcinisati rizične grupe“, kaže Dušica.
Brisala je samo komentare nestručnjaka, bez obzira za šta se zalažu, kao i one koji ostavljaju linkove sa svedočanstvima i raznim naučnicima sa Jutjuba.
„Ne treba svakog ko postavi pitanje proglasiti antivakserom, trudila sam se da u toj diskusiji ne bude takvih optuživanja.
„Ima ljudi koji su iz nesigurnosti rezervisani ili imaju hronične bolesti i inače se plaše za sebe, to razumem“, navodi Božović, koja radi i kao prevoditeljka.
U mladosti je pohađala Istraživački centar Petnicu, gde je kasnije držala seminare.
Kako je sve počelo?
Pošto je okružena „Petničarima“ i naučnicima u krugu prijatelja ona lično nije prisustvovala diskusijama o vakcinama, ali to objašnjava društvenim mrežama koje stvaraju „mehure istomišljenika“.
Tek nedavno je spoznala koliko ima takvih polemika i koliko agresivne mogu da budu.
„Igrom slučaja sam u jednoj grupi videla veliku svađu o firmi koja je podsticala radnike na vakcinaciju.
„Kad sam videla koliko je ljudi izlilo gnev tu i koliko je uvreda dobila moja prijateljica koja je pohvalila vakcinaciju, rešila sa, nešto da preduzmem, jer ljudi povezuju to sa pohvalom vlasti“, kaže on.
Dodaje da pojedini borbu protiv vakcinacije gledaju kao vrstu opozicionog aktivizma.
Pogledajte video: Pet najčešćih lažnih tvrdnji o vakcinama
„Tad sam videla i da svako poteže nekog izvora i stručnjaka sa Jutjuba, jer uvek tamo govore neki lekari i onda lepe te linkove.
„Ne kažem da ti ljudi lažu, ali pitanje da li podatke precizno tumače, ne možete biti sigurni, tako sam došla na ideju da vidim šta kažu ljudi koje lično znam“, kaže Božović.
Kako ističe, u savremenom svetu „informacije jesu svima dostupne, ali ne i znanje“.
To dovodi do zabuna.
„Ipak je potrebno neko poznavanje naučnog metoda da bi se informacije interpretirale“, dodaje ona.
U Finskoj, kaže, deca u školi uče da procene pouzdanost informacija i izvora.
„To nam je svima preko potrebno“.
Kako kaže, ključ je u poverenju u drugog čoveka, da priča istinu i da zna ono za šta se školovao.
„Mene uvek pitaju zašto Finci poštuju učitelje, ne poštuju oni samo njih, oni poštuju znanje svakog čoveka koji se za nešto školovao“.
Zato ju je posebno podstaklo to što neretko ljudi koji ne žele da se vakcinišu kao argument koriste „kad neće lekari, zašto bih ja“.
„Savetovala sam da svako pita lekara kog lično poznaje i da proveri.
„Moj motiv je i za post bio da dobijem informaciju iz prve ruke“.
Nekoliko dana je smišljala kako da to napiše, a da ne sugeriše odgovor, kao da je sama zbunjena.
Kad ga je sročila, u narednih nekoliko dana dobila je više od 300 odgovora.
„Izgledalo je u početku kao nameštaljka , `šta sigurno brišeš sigurno sve koji ti se ne sviđaju`, ja sam pozivala sve koji su protiv da kažu slobodno.
„Zato sam na kraju i pustila da bude javni post i da mogu svi da komentarišu“.
- Sva pitanja i odgovori o vakcini Astrazeneka
- Šta je ćelijski imunitet i zašto je važan
- Koliko je efikasna samo jedna doza vakcine protiv Kovida-19
Šta je zaključak?
Iz posta koji se pretvorio u anketu sa značajnim obuhvatom potvrdio se njen prvobitni utisak koji je imala iz najužeg kruga prijatelja, ali se desilo još nešto.
„Nekako nesvesno izgleda kao da je taj post puno značio ljudima da čuju nešto ovako, jer su mnogi pritisnuti tim oprečnim informacijama koje su prosipaju okolo.
„Tako da su najveći utisak mog posta reakcije ljudi koji su mi pisali da se zahvale – i stručnjaci i laici“, dodaje ona.
S druge strane, one koji ne žele da se vakcinišu post nije poljuljao u uverenjima.
„Oni neće promeniti stav, a sve koji tvrde drugačije optuživaće da je to namešteno ili da su ljudi korumpirani i da zato tako govore.
„Ali je ovo značilo onim koji možda nisu bili sigurni“, zaključuje Dušica.
Pogledajte video: Zašto od vakcine nećete dobiti korona virus
Kakva je situacija sa koronom u Finskoj?
„Svakog dana ima novih oko 400 slučajeva, a vakcinisanih prvom dozom dosad je oko 18 odsto.
„Sve se radi na daljinu, kafići i restorani ne rade u Helsinkiju, čak je jedno vreme bila i zabrana kretanja ka ostalim regionima“, opisuje Dušica, koja radi od kuće, ali joj dete ide svaki dan u vrtić.
Obdaništa i niži razredi osnovnih škola tamo prate redovno nastavu, a stariji rade na daljinu.
Možda će vas zanimati i ova priča
Finska ima 5,5 miliona stanovnika, a Srbija sedam.
Dok je u Srbiji dosad bilo zaraženo više od 629.000 ljudi, a preminulo 5.579, u Finskoj su brojke sasvim drugačije.
Na dan 8. aprila imali su ukupno zaraženih 80.416 od početka pandemije, a umrlih 862, prema podacima Džons Hopkins univerziteta.
Najviše zaraženih je u glavnom gradu, dok na severu zemlje u Laponiji ima manje slučajeva.
Iako su mediji pisali da je Finska jedna od zemalja koje se najbolje u Evropi nose sa pandemijom, i tamo je bilo protesta protiv epidemijskih mera.
Tamošnji krizni štab se, kaže Dušica, sastaje svake tri nedelje da odluče o merama.
„Sve mere prvo dolaze na savet Nacionalnog centra za zdravlje, koji ih predlaže Vladi, ako oni usvoje o svakoj meri – odlučuje Ustavna komisija, procenjujući da li se tako krše prava ili Ustav“, priča Božović.
Sistem vakcinacije počeo je od najstarijih, ali kod njih država poziva svakog ponaosob, pa se odlučuje hoće li.
Dušica će verovatno doći na red na leto.
Ona lično nema dilemu, vakcinisaće se gde joj prvo ponude vakcinu – u Finskoj ili u Srbiji, ako bude dolazila pre toga.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
