Milioni ljudi po prvi put imaju kancelariju kod kuće.
Neki su se posadili za kuhinjske stolove, a drugi se već mesecima snalaze sedeći sa laptopom na kauču.
Međutim, sve i da se uskoro pojavi vakcina, mnogi se neće vratiti u kancelarije za stalno – možda nikada.
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
- Korona virus: Dnevnik života u Vuhanu
Rani pokazatelji uticaja pandemije na mentalno zdravlje stanovnika Velike Britanije nisu dobri.
Porastao je nivo depresije, dok su u nedavnoj anketi koju je sproveo Kraljevski institut britanskih arhitekata mnogi ljudi rekli da su pod većim stresom kada rade od kuće.
Šta onda možemo da učinimo da bismo bili srećniji kod kuće?
Pustite dnevno svetlo u kuću
„Ljudi imaju veoma raznolike tipove ličnosti“, kaže psihijatar konsultant, doktor Tana B.S. Balamurali.
„Osnovna koncepcija je, međutim, u osnovi ista – sunčeva svetlost, zajedno sa svežim vazduhom i prirodom je dobra za naše mentalno zdravlje.“
Sunčevi zraci podstiču mozak da luči hormon serotonin, koji pomaže da se ljudi osećaju smireno i usredsređeno, poboljšava raspoloženje i smanjuje anksioznost.
Arhitekta Ben Čenon, rukovodilac odeljenja za blagostanje u arhitektonskoj firmi Asael arhitektura, kaže da su „dobrobiti od dnevnog svetla ogromne“.
„Sunčeva svetlost je osnov svega zbog toga što ima veoma veliki uticaj na naš doživljaj nekog prostora, kao i na regulaciju spavanja“, kaže on.
„Ponašanje u skladu sa pandemijom je iscrpljujuće za sve nas, tako da je dovoljna količina svetlosti od posebnog značaja.“
Po Benovom mišljenju, dobra vest je da „ljudi mogu da kontrolišu količinu svetlosti više nego što misle“.
Kaže da, ukoliko je moguće, treba postaviti radni sto u blizini prozora.
Pitali smo decu šta znaju o korona virusu
Treba obezbediti da zavese mogu da se otvore do kraja i očistiti prozore, sa unutrašnje i spoljne strane.
Prljavština na prozorima može značajno da smanji količinu sunčeve svetlosti koja kroz njih prolazi.
Takođe je dobro koristiti ogledala jer odbijaju svetlost i rasprostiru je po prostoriji, kao i ofarbati zidove u belu ili drugu svetlu boju, kako bi reflektovali svetlost.
Ako je moguće, bolje je birati sobe na višim spratovima, jer u njih skoro uvek dopire više sunčeve svetlosti, kao i u sobe sa višim plafonom.
Zagušite buku
Doktorka Rebeka Djui sa Univerziteta u Notingemu, stručnjakinja za način na koji mozak interpretira zvuk, kaže da različiti delovi mozga neprekidno nastoje da prepoznaju razne vrste buke i promene zvuka.
„To može u ogromnoj meri da ometa osobu koja pokušava da radi“, kaže ona.
„Oštri zvukovi predstavljaju veći problem od žamora nižeg nivoa glasnoće“.
Delovi mozga traže promene zvuka, pa će vas to „možda poremetiti tek kada buka prestane“, dodaje dr Djui.
„Buka je povezana sa izborom organizma da se bori ili da beži“, objašnjava njen kolega neuronaučnik, profesor Ejdrijan Ris sa Univerziteta u Njukaslu.
Stresan zvuk uzrokuje da deo mozga koji se zove amigdala šalje signale za uzbunu.
Te signale prima drugi deo mozga, hipotalamus, koji onda podstiče nadbubrežne žlezde da pumpaju adrenalin u krv.
Krvni pritisak zatim raste.
„Delimično zavisi od toga šta vama znači ta buka“, kaže profesor Ris.
Tako, na primer, ako vaše dete plače, to ćete mnogo teže moći da ignorišete nego saobraćajnu buku iste glasnoće.
Za neke ljude su čepovi za uši odgovarajuće rešenje, ali ako hoćete još bolji efekat, arhitekte između ostalog preporučuju mekši nameštaj, deblje tepihe i deblje i teže zavese, radi apsorpcije zvuka.
Ako to ne deluje, moglo bi da pomogne stavljanje dasaka ispod tepiha, renoviranje plafona, dodavanje gipsanih ploča na zidove i zatvaranje kapaka na prozorima (ako ne sprečavaju u prevelikoj meri ulazak sunčeve svetlosti).
Pospremite životni prostor
Studije su pokazale da nered može da poveća nivo kortizola, hormona stresa.
Mogući razlog leži u tome što nered izaziva međusobno suprotstavljene stimulacija mozga, koji onda mora više da se napreže da bi odstranio signale koji nisu korisni.
„Problem u vezi sa neredom je to što preterano stimuliše mozak“, objašnjava doktorka Elenor Retklif, ekološka psihološkinja na Univerzitetu u Sariju.
Normalni nivoi kortizola, sa povremenim skokovima, u potpunosti su zdravstveno u redu, ali hronično visok nivo kortizola povezan je sa anksioznošću, depresijom, glavoboljama i poremećajima sna.
„Morate da razmišljate o stanju svojih potreba“, kaže Dr Retklif.
Dok određena količina nereda u domu u kom se opuštate možda ne predstavlja problem, sada kad je on postao i radni prostor, „stanje vaših potreba se promenilo i morate da smanjite ometajuće faktore“.
Stoga, sve lepo pospremite, organizujte se i, ako možete, nabavite adekvatan prostor za skladištenje.
Ustanite i protegnite se
Ako ne idete na posao, možda više ne idete peške do autobuskog stajališta, niti prelazite dugačke hodnike uzduž i popreko da biste otišli na neki sastanak.
Ako sada putujete do posla iz spavaće sobe do radnog sobička ili do kuhinjskog stola, verovatno vam nedostaje telesna vežba koja bi vam pomogla da ostanete zdravi ne samo fizički, već i mentalno.
Brojne studije su utvrdile da je fizička aktivnost prirodni tretman protiv anksioznosti, koji eliminiše stres i pojačava fizičku i mentalnu energiju, te povećava osećaj blagostanja putem lučenja endorfina.
„Nedostatak telesne vežbe može zaista da ima značajan uticaj“, kaže dr Retklif.
„Ako ljudi nisu fizički aktivni, moraju da razmisle o tome kako da drugačije organizuju svoje vreme tokom dana i da ulože svestan napor kako bi deo vremena posvetili fizičkoj aktivnosti.“
Balkanska dijaspora: Kolo nije samo igra, već iz način da se ostane u formi
Jedna mogućnost je da nabavite radni sto za stajanje, ako možete, kao i da ga pravilno koristite.
Tokom jednog dela dana možete da stojite, a tokom drugog da sedite.
Još jedna opcija je da pravite pauze za šetnju.
„Putovanje do posla i nazad do kuće je za mnoge ljude takođe bilo vreme kada se na neki način rasterete pritiska“, kaže profesorka Gejl Kinman, saradnica u Britanskom psihološkom društvu.
„To putovanje je ljudima omogućavalo da naprave jasno razgraničenje između posla i kućnog života, a kada radite od kuće, te granice se brišu.“
Izlasci radi redovnog bavljenja fizičkom aktivnošću mnogim ljudima koji rade od kuće mogu da pruže rasterećenje koje im je potrebno, kaže ona.
Okružite se biljkama
Mnogo je tvrdnji o dobrobitima dodira sa prirodnim svetom po mentalno zdravlje: snižavanje krvnog pritiska, smanjenje anksioznosti, stresa i mozganja (neprekidnog promišljanja o istim pitanjima), dok se sa druge strane poboljšavaju pažnja, pamćenje i san.
Uvođenje biljaka i drugih predmeta i prizora iz prirode u vaš radni prostor kod kuće može da ima značajan uticaj.
Dr Retklif objašnjava teoriju „obnavljanja pažnje“.
„Posmatranje predmeta iz prirode može za mozak da predstavlja pauzu, ili pak niz ‘mikro pauza’, u koncentraciji – okupira pažnju, ali ne na zahtevan ili preterano stimulativan način, što je korisno.“
Pored toga, ističe Retklif, „prirodu povezujemo sa rekreacijom i opuštanjem, što isto može da poboljša naše raspoloženje“.
Razgovarajte sa drugim ljudima… i to ne samo preko društvenih mreža
Dr Balamurali smatra da ljudi koji su nesrećni zato što rade od kuće treba ozbiljno da se zapitaju šta im nedostaje u vezi sa odlaskom u kancelariju i da pokušaju da nadomeste ono što su izgubili.
Mnogima najviše nedostaje kontakt sa drugim ljudima.
Mnogo veći broj ljudi od očekivanog upravo na poslu ostvaruje najveći deo – oko 80 ili 90 odsto – kontakata sa drugima, kaže on.
Bilo da se radi o ćaskanju sa kolegama u kancelariji ili dok stoje u redu u kafeteriji, dok su u liftu ili na stepenicama – takav kontakt je od značaja za ogroman broj ljudi.
„Kada je došlo do potpunog zatvaranja, sve to odjednom je nestalo“, kaže dr Balamurali.
On dodaje da je „mnogima potrebno da ostvare više pravog društvenog kontakta na druge načine, iako to svakako zavisi i od tipa ličnosti.“
„Zato u vreme pauze za ručak i uveče izađite i družite se sa prijateljima, porodicom i komšijama, sa ljudima sa kojima osećate povezanost“, savetuje dr Balamurali.
Nalaženje sa ljudima je svakako mnogo teže kada je na snazi potpuno zatvaranje odnosno zabrana kretanja.
Dr Balamurali predlaže da vežbate ili pešačite u društvu.
„Ljudi su društvene životinje“, zaključuje.
„Buljenje u ekran preko Zuma jednostavno nije dovoljno.“
Ilustrovala Prina Ša.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
