BBC NEWS NA SRPSKOM

Korona virus: U Srbiji revakcinacija od 9. februara, kombinovanje injekcija moglo bi da poboljša odgovor imunog sistema

BBC News na srpskom
vakcina astrazeneka

Reuters

Revakcinacija drugom dozom injekcije protiv Kovida-19 u Srbiji počinje 9. februara, dok istraživanje u Velikoj Britaniji pokazuje da bi primanje cepiva jednog proizvođača u prvoj, a drugog u narednoj dozi moglo da ima pozitivne efekte.

Prema poslednjim podacima od srede, u Srbiji je preminulo još 15 ljudi, a registrovana su 1.932 nova slučaja zaraze. Broj preminulih od početka pandemije je 4.071, a zaraženo je ukupno 400.837‬.

U nedeljama posle 9. februara, osim redovne vakcinacije, biće organizovano davanje druge doze za više od 500.000 ljudi koji su do sada primili prvu injekciju u Srbiji.

Mnoge zemlje ograničavaju upotrebu vakcine koju proizvodi kompanija AstraZeneka na mlađe od 65 godina – poslednja koja je to uradila je Norveška.

U svetu je do sada zaraženo skoro 104 miliona ljudi, a preminulo je više od 2,25 miliona. Oporavilo se više od 57 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

Vakcine i virus korona: Šta sve znamo o vakcinaciji u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Šta se dešava u Srbiji?

Prema poslednjim zvaničnim podacima od utorka, u Srbiji je prminulo još 15 ljudi. Registrovana su 1.932 nova slučaja zaraze, od 11.960 testiranih uzoraka.

Od početka pandemije preminuo je 4.071 pacijent, a zaraženo je ukupno 400.837‬.

Broj ljudi u bolnicama je 4.002, a na respiratorima su 153 pacijenta.

U Srbiji je više od 513.000 vakcinisanih.

Na milion stanovnika u Srbiji je vakcinisano 75.486 ljudi, najviše u regionu.

Prijavljivanje za vakcinaciju u Srbiji je moguće preko portala e-Uprave, kao i telefonom preko pozivnog centra na broj 0800 222 334.

AstraZeneca vaccine in the UK

Reuters

Od utorka, 9. februara počinje revakcinacija onih koji su vakcinu protiv korona virusa primili prvog dana masovne imunizacije – 19. januara.

Oni koji su dobili obaveštenje kada ponovo treba da dođu prilikom primanja prve doze trebaju da se pojave u zakazanom terminu.

Rok za primanje druge doze vakcine zavisi od proizvođača, prenosi RTS.

Druga doza kineke vakcine daje se u razmaku od dve do četiri nedelje od primanja prve doze – u Srbiji u razmaku od tri nedelje.

Revakcina ruskom vakcinom daje se između 21. i 28. dana od primanja prve doze.

Fajzerova vakcina se daje u razmaku od tri nedelje, mada su proizvođači istakli da je period u kom je potrebno primiti drugu dozu od 19 do 42 dana.

Virusološkinja i prodekanka za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović rekla je za Politiku da će doći do značajnog pada broja inficiranih ako se nastavi sa masovnom imunizacijom.

Sigurna je da će situacija narednog leta biti mnogo mirnija i da će ljudi ići na odmore.

Iz klinike Laza Lazarević kažu da se neobičajno veliki broj ljudi prvi put javljao sa psihičkim problemima i da je u prethodnih godinu dana zabeleženo više od 15.000 ambulantnih pregleda.

„To su prve psihotične epizode koje su češće nego pre. Nešto je povećan broj pokušaja suicida, a takođe je povećan broj ljudi koji se javljaju zbog bolesti zavisnosti, naročito alkoholizma“, rekla je za RTS Ivana Stašević Karličić, direktorka klinike.

Dodala je da su ljudi imali mentalne smetnje nakon završetka lečenja od Kovida-19.

„Zvale su nešto češće žene nego muškarci, zvali su i ljudi koji nisu bolesni, već se teško nose sa osećajem neizvesnosti, straha i uopšte jednog neprijatnog iskustva u sudaru sa ovakvom krizom“, kaže Stašević Karličić.

Direktorka je rekla da se simtomi nikako ne smeju ignorisati i da treba potražiti pomoć stručnjaka.

Kaže da svaki subjektivni loš osećaj koji traje oko dve nedelje i donosi disfunkcionalnost i promenu kvaliteta ličnih odnosa zahteva pomoć profesionalca.

Na raspolaganju su besplatni servisi 0800 309 309 i 011 7777 000.

Pogledajte: Kako da razlikujete simptome korona virusa, gripa i prehlade

Kako prepoznati simptome
The British Broadcasting Corporation

Ukratko iz sveta:

  • U Velikoj Britaniji je pokrenuto ispitivanje kako bi se ustanovilo da li ima razlike u davanju prve i druge doze od davanja obe u isto vreme
  • Imunološki odgovor ljudi „mogao bi da se poboljša“ ukoliko bi se vakcine kombinovale, rekao je Džonatan Van-Tam zamenik glavnog medicinskog služvenika u Engleskoj
  • Organizatori teniskog turnira Australijan open kažu da su uvereni da će takmičenje početi po planu 8. februara, iako oko 160 igrača čeka rezultate na korona virus
  • Međunarodna putovanja imala su najveći uticaj na stopu smrtnosti u zemljama koje su najviše bile ugrožene tokom prvog talasa, pokazalo je istraživanje univerziteta u Aberdinu
  • U svetu je broj zaraženih korona virusom veći od 104 miliona, preminulo je 2.2 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

Kako se Srbija borila protiv korone u 2020. godini:

Od najsmešnijeg virusa do 300.000 zaraženih.
The British Broadcasting Corporation

vakcine

BBC

Kakva je situacija u regionu?

Zemlje u regionu beleže svakodnevni rast broja zaraženih:

  • Hrvatska – 234.153 potvrđenih slučajeva

Do sada je preminulo 5.106 ljudi, a oporavilo se 226.073

Do sada je preminulo 3.580 pacijenat, a oporavilo se 150.860

Do sada je umrlo 4.745 ljudi, a oporavilo se 96.096 ljudi.

Od posledica korona virusa do sada je preminulo 2.893 ljudi, a oporavilo se 82.786

Prve vakcine protiv Kovida-19 kompanije Astrazeneka preko svetskog programa Kovaks u Severnu Makedoniju bi trebalo da stignu u martu, objavilo je Ministarstvo zdravlja te zemlje.

Preminulo je 825, a oporavilo se 54.822 ljudi.

  • Kosovo – 61.086 potvrđenih slučajeva

Do sada je preminulo 1.509 ljudi, a oporavilo se 53.019


grafika

BBC

Pogledajte video: Da li mutacije čine korona virus opasnijim?

Mutacije virusa su uobičajene tokom trajanja pandemije.
The British Broadcasting Corporation

Kako je u svetu?

Kanada brani odluku da traži vakcine preko Kovaks sistema, koji je uspostavljen kako bi i siromašnije zemlje mogle da dođu do cepiva.

Kanada je trenutno jedina članica grupe najbogatijih sedam zemalja sveta koja potražuje vakcine preko Kovaksa. Ali i druge imućne države, poput Singapura i Novog Zelanda su nagovestile da će zatražiti prevremenu isporuku injekcija.

Broj zaraženih od korona virusa raste u Portugalu – 9.000 slučajeva zabeležno je u proteklih 24 sata, a u bolnicama se leči 6.684 ljudi.

Mesta za boličko lečenje polako nestaju.

Medicinski radnici iz Nemačke doputovali su Portugal kako bi pomogli, piše u izveštaju pristiglom iz Lisabona.

U Danskoj će biti predstavljen „digitalni korona pasoš“- dokaz o vakcinaciji.

Švedski ministri su takođe zainteresovani za tu ideju, jer bi time pomogli da se ekonomija pokrene i ljudi nastave normalno da žive.

A da li će to značiti da Danci koji nisu primili vakcinu neće moći da ulaze u kafiće i restorane?

Anketa koja je sprovedena u ovoj zemlji pokazala je da 31 odsto Danaca misli da oni koji nisu vakcinisani neće moći normalno da se kreću.

Norveška je među poslednjima u Evropi koja je donela odluku da se vakcina Astrazeneka ne preporučuje starijima od 65 godine.

Zdravstveni zvaničnici Nemačke, Austrije, Francuske takođe nisu dali odobrenje za korišćenje vakcine Astrazeneka iako je odobrena u Velikoj Britaniji – postavlja se pitanje koji su dokazi da je vakcina dobra za one koji su stariji od 65.

Vladajuća partija u Nemačkoj donela je odluku o paketu nove finansijske pomoći.

Novac će biti uplaćen roditeljima – jednokratni dečiji dodatak od 150 evra, a biće uplaćen i dodatni novac za kulturu i ugostiteljski sektor.

Odlaganje vakcinacije protiv korona virusa koštaće Evropsku uniju 90 milijardi evra ove godine ukoliko ne uspe da organizuje program, pokazuje studija osiguravajuće komapnije Juler Heremes.

Svaki investiran evro mogao bi da uštedi četiri evra gubitka zbog trenutnih ograničenja.

Premijer Francuske Žan Kasteks ne očekuje da će biti uvedena još jedna mera zabrane kretanja.

Dodaje da je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da čak 55 odsto Francuza želi da uvođenje mere potpune zabrane kretanja i da to više žele mladi, nego stariji od 65 godina.

Međunarodna putovanja imala su najveći uticaj na broj preminulih od Kovida u zemljama koje su najviše bile pogođene tokom prvog talasa pandemije, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Aberdinu.

Ispitivali su se sledeći faktori:

  • Dolazak na granice
  • Gustina naseljenosti
  • Broj ljudi u urbanim delovima
  • Godine
  • Zdravstveni problemi

Iz tima koji je sproveo istraživanje kažu da bi ranije uvedene restriktivne mere na međunarodna putovanja uticala na to da se virus manje širi.

Stidija je obuhvatila Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Španiju, Francusku, Italiju i Brazil.

Otkrili su da je porast broja letova za miliona povezan sa porastom broja preminulih od Kovida za 3.4 odsto.

Više od 10 miliona ljudi u Velikoj Britaniji primilo je prvu dozu vakcine protiv Kovida, a ministar Nadim Zahavi nije rekao kada će svi u devet prioritenih grupa dobiti vakcinu.

Umesto toga rekao je da ljudi mogu sami da izračunaju.

„Odredićemo naš cilj za vakcinisanje devet prioritenih grupa nakon što dostignemo cilj da vakcinišemo prvih pet prioritenih grupa do 15. februara“, rekao je Zahavi.


Pogledajte video:Kako izgleda preležati Kovid-19 kod kuće

Borba sa virusom korona: Kako izgleda preležati Kovid 19 kod kuće
The British Broadcasting Corporation

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC NEWS NA SRPSKOM

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.