U Srbiji je još 6.109 ljudi bilo pozitivno na korona virus u poslednja 24 sata, čime je ukupan broj zaraženih od početka epidemije prešao 100.000, dok zaraza uzima maha u većem delu sveta.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je u četvrtak da se pogoršalo stanje patrijarha Irineja, koji je oboleo od Kovida-19, i da je on sada „kompleksno ali stabilno“.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je još 29 ljudi preminulo od posledica infekcije, a ukupan broj preminulih porastao je na 1.110.
Član kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, infektolog Mijomir Pelemiš, pozvao je na pooštravanje mera ukoliko narednih dana ne bude poboljšana epidemiološka situacija.
„Već danas ili sutra moramo da analiziramo, ne efekte mera, nego epidemiološku situaciju, i ako ne vidimo poboljšanje da odmah pooštrimo mere“, rekao je Pelemiš za Večernje novosti.
Dok je u Americi broj preminulih prešao 250.000, svet nastavlja da traga za lekom – vakcina koju razvija Oksfordski univerzitet pokazuje dobre rezultate kod starijih ispitanika.
- Da li mogu da dojim ako sam zaražena korona virusom
- Ko su ljudi koji su razvili vakcinu protiv Kovida-19
- Sva pitanja i odgovori o prvoj vakcini
U svetu je do sada zaraženo više od 56,3 miliona ljudi, a preminulo je 1,35 miliona. Oporavilo se 36,2 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
Pogledajte video: Sve o prvoj vakcini
Šta se dešava u Srbiji?
U Srbiji je od početka epidemije zabeleženo ukupno 104.097 slučajeva zaraze.
U poslednja 24 sata testirano je 18.980 ljudi. Hospitalizovano je 5.589 ljudi, a na respiratorima je 186 pacijenta.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će sutra biti uplaćeno po 10.000 dinara na ime jednokratne novčane podrške za zaposlene u zdravstvu.
Za te svrhe iz budžeta je izdvojeno 1,55 milijardi dinara, odnosno oko 13 miliona evra, rekao je Mali.
U Sokobanji je lokalni štab za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju na teritoriji te opštine zbog širenja epidemije kovid-19.
Čitava bolnica u Leskovcu prešla je u kovid sistem, rekao je za RTS direktor bolnice Nebojša Dimitrijević.
U Institutu za ortopediju „Banjica“ u prethodnom talasu korona virusa tokom leta bilo je 30 zaraženih radnika, a sada ih je 45.
U valjevskoj bolnici ima još samo 10 slobodnih kiseoničkih mesta.
Direktor bolnice Zoran Đurić kaže za RTS da nije samo stvar u tome da li se kapaciteti mogu proširiti, već da je za to potreban i kadar i kiseonička terapija.
Episkop mileševski Atanasije otpušten je u utorak sa bolničkog lečenja iz KBC „Dr Dragiša Mišović“, nakon negativnog testa na korona virus, saopštila je Eparhija mileševska.
Episkop Atanasije je bio na bolničkom lečenju od nedelje, 8. novembra dok je patrijarh u bolnici od 5. novembra.
- Kako da sačuvamo prijateljstva u vreme pandemije
- Korona virus i imuni sistem – zagonetka za naučnike
- Zašto je korona virus toliko smrtonosan
„Sledeće godine se vraćamo normalnom životu“, kaže pronalazač Fajzerove vakcine
Ugur Sahin, jedan od pronalazača vakcine protiv korona virusa i osnivača kompanije Biontek, veruje, kako je rekao, da „ćemo se sledeće zime vratiti normalnom životu“.
Ali ova zima će biti teška, dodaje, jer vakcina neće moći tako brzo da smanji broj zaraženih.
Kompanije Biontek i Fajzer su prošle nedelje saopštile da preliminarni rezultati ispitivanja vakcine pokazuju da bi kod 90 odsto ljudi sprečila bolest Kovid-19. Oko 43.000 ljudi je učestvovalo u ispitivanjima.
Vakcina se prima u dva navrata, u razmaku od tri nedelje.
Sahin je u intervjuu za BBC izrazio uverenost da će vakcinacija smanjiti prenošenje virusa i zaustaviti razvoj simptoma kod zaraženih.
„Siguran sam da će prenošenje virusa biti smanjeno ako ne za 90, onda barem za 50 odsto, ali nemojmo prevideti da bi to svakako smanjilo razmere pandemije“, dodaje.
Vakcina koju je osmislio profesor Sahin jedna je od 11 vakcina u finalnoj fazi kliničkih ispitivanja.
Ukratko iz sveta:
- Patrijarh Grčke pravoslavne crkve Jeronim ima blage simptome korona virusa. Ovaj 82-godišnji crkveni velikodostojnik primljen je u bolnicu u Atini
- Italija beleži 753 smrtna slučaja u poslednjih 24 sata
- Tri vakcine – Fajzer-Biontek, Sputnjik i Moderna – imaju dobre preliminarne rezultate iz treće faze ispitivanja
- Više od 200 zaposlenih u Fejsbuku optužuje kompaniju da tera ljude da se vrate u kancelariju uprkos rizicima od zaraze korona virusom.
- U južnom delu Australije ljudi će biti u karantinu koji će trajati šest dana, kako bi se zaustavilo širenje epidemije
- Tokio beleži rekordan broj novih slučajeva sa skoro 500 u jednom danu, što je najveći dnevni porast od početka pandemije
- Vakcina za Kovid-19 razvijena u Kini pokazala je uspeh u drugoj fazi ispitivanjima, kažu istraživači
- U svetu je do sada zaraženo više od 56,3 miliona ljudi, a preminulo je 1,35 miliona. Oporavilo se 36,2 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta
Pogledajte video: Zašto se Kovid-19 tako lako prenosi?
Kakva je situacija u regionu?
Zemlje u regionu beleže svakodnevni rast broja zaraženih:
- Hrvatska – 93.879 potvrđenih slučajeva
Do sada je preminulo 1.200 pacijenata, a oporavilo se 74.865.
- Bosna i Hercegovina – 76.757 potvrđenih slučajeva
Do sada je umrlo 2.153 pacijenata, a oporavilo se 41.031.
- Slovenija – 61.028 potvrđenih slučajeva
Ukupno je do sada preminulo 964 ljudi, a opravilo se 40.153.
- Št a znamo o broju umrlih od virusa korona u Srbiji
- Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa
- „Od dugotrajnog Kovida iscrpljena sam već sedam meseci“
- Severna Makedonija – 50.015 potvrđenih slučajeva
Od posledica korona virusa do sada je preminulo 1.397 ljudi, a oporavilo se 29.583.
- Kosovo – 31.215 potvrđenih slučajeva
Od posledica korona virusa do sada su preminula 860 pacijenata, a opravilo se 18.347.
- Crna Gora – 29.031 potvrđen slučaj
Preminulo je 414 ljudi, a oporavilo se 18.410.
Crna Gora je do 1. decembra – uz mogućnost produženja – uvela policijski čas koji će trajati od 21 sat do pet sati ujutro, a predviđena je i zabrana međugradskog saobraćaja vikendom.
Radno vreme trgovina i ugostiteljskih objekata je skraćeno do 20 časova, a zabranjena sva okupljanja, kao i posete domaćinstvima.
Nošenje maski je obavezno i u ugostiteljskim objektima, a kao posebna dodatna mera za ugostitelje biće i postavljanje pleksiglasa između stolova u unutrašnjosti objekata.
Planirano je i imenovanje odgovornog lica u svakom objektu za primenu mera.
Pogledajte video: Da li mutacije čine korona virus opasnijim?
Kako je u svetu?
Okfordska vakcina protiv korona virusa pokazuje snažan imunološki odgovor kod odraslih u 60-im i 70-im godinama, što budi nadu da može zaštititi i ove najugroženije starosne grupe.
Istraživači kažu da su nalazi druge faze testiranja na 560 zdravih odraslih dobrovoljaca, „ohrabrujući“.
U trećoj fazi će ispitivati da li vakcina zaustavlja ljude da razviju Kovid-19.
Rani rezultati iz ove ključne faze očekuju se u narednim nedeljama.
Tri vakcine – Fajzer-Biontek, Sputnjik i Moderna – već su izvestile da imaju dobre preliminarne podatke iz faze tri ispitivanja.
Velika Britanija je već naručila 100 miliona doza oksfordske vakcine, koju proizvodi AstraZeneka, 40 miliona doza vakcine Fajzer-Biontek i pet miliona vakcine Moderna.
Profesor Oksforda Endrju Polard rekao je da „nema takmičenja“ sa drugim vakcinama – za uspeh je potrebno više vakcina.
Ovaj epidemiolog koji savetuje britansku vladu upozorava ljude da okupljanja za Božić predstavljaju „značajan rizik“ u prenošenju zaraze.
Pogledajte: Kako da razlikujete simptome korona virusa, gripa i prehlade
Kompanije Fajzer i Biontek objavile su da je njihova vakcina „delotvorna u 94 odsto slučajeva kada je reč o starijima od 65 godina“.
Te dve kompanije prethodno su saopštile da je njihova vakcina „90 odsto efikasna“.
Državna služba za reviziju Velike Britanije optužila je vladu za nedostatak transparentnosti prilikom dodele poslova u vezi s epidemijom u iznosu od 18 milijardi funti.
Ukidanje karantina u ovoj zemlji ovoga puta će morati bolje da se organizuje kako bi se izbegao nagli porast slučajeva Kovida-19 koji bi mogli da dovedu do prebukiranih bolnica i ambulanti, kažu britanski lekari.
Istraživanje Nacionalne službe za statistiku Velike Britanije utvrdilo su se ljudi ovog novembra osećali najviše usamljeno od početka pandemije.
Šef zdravstvene službe Velsa upozorava da će biti potrebno „nekoliko godina“ da se oporave i dođu na nivo kao pre ove pandemije.
Više ljudi je uhapšeno u sredu u Berlinu na protestima protiv mera zatvaranja u Nemačkoj.
Zvaničnici ispituju navode medija da su pojedini demonstranti uspeli da uđu u Bundestag i da su ih pustili članovi krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD).
AfD je rekao da nemaju saznanja o tome kako su demonstranti pristupili zgradi.
Od petka je u Škotskoj zabranjeno stanovnicima da idu na put van mesta prebivališta, ukoliko nije neodložan.
Direktor zdravstvene službe Francuske Žerom Salomon rekao je da se broj ljudi koji pate od depresije udvostručio između kraja septembra i novembra.
Ljudi koji se bore sa finansijskim problemima ili oni koji imaju istoriju psiholoških bolesti posebno su pogođeni, dodao je on.
Salomon je pozvao ljude da održavaju kontakt sa porodicom i prijateljima, da ograniče pušenje i piće i da ne prate vesti stalno.
Češki osnovci nisu išli u školu gotovo mesec dana, ali danas su se vratili na nastavu. Maske za lice obavezni su za sve.
Holandski ministar zdravlja rekao da je da bi svi trebalo na mesečnom nivou da se testiraju na Kovid-19, počev od marta 2021. godine. To bi podrazumevalo 10 miliona testova mesečno, kaže on.
Austrija je uvela drugi nacionalni karantin, a ljudima je dozvoljeno da izađu iz kuće samo da bi išli na posao, u nabavku ili na vežbe.
Škole i sve radnje koje ne prodaju osnovne životne namirnice su zatvorene. Karantin će biti na snazi do 6. decembra.
- Novi talas korone u Italiji: „Ako ne mogu da zagrlim unuku, to više nije život“
- Proglašena reč godine – ima veze sa pandemijom, naravno
- Šta je u Češkoj pošlo po zlu u doba pandemije
U Briselu je neizvesno usvajanje budžeta EU do 2027. godine, koji podrazumeva i fond za oporavak od posledica korona virusa od 750 milijardi evra.
Na jednoj strani stola sedi 24 države članice koje podržava Evropska komisija i većina u parlamentu EU. Nasuprot njih su Mađarska i Poljska, uz trenutnu podršku Slovenije.
Ključno pitanje onlajn sastanka lidera EU je – treba li podelu fondova EU između država članica povezati sa ponašanjem i vrednostima pojedinih vlada.
Mađarska i Poljska imaju dosta toga zajedničkog.
Obe su devedesetih postale demokratije, a ranije su im na vlasti bile komunističke diktature, izabrale su desničarske nacionalističke vlade i obe su prilično zavisne od EU fondova.
Pogledajte: Kako Kovid-19 utiče na telo
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
