Pet muškaraca u sivom stoji u redu, na sredini oronule sportske sale, čekajući vakcinu.
Ispred su ljudi u belom, a desno u plavom, koji se od njih ne odvajaju.
Boja odeće u ovom slučaju nije pitanje mode, od nje sve zavisi, čitav život – šta jedeš, kuda smeš da se krećeš i da li spavaš okružen porodicom ili rešetkama i bodljikavom žicom.
Vakcinacija u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, najvećem u Srbiji, uveliko je u toku i osuđenici u sivom polako prolaze kroz tri stanice.
Procedura je ista kao i svuda – prvo ide prijava, pa pregled, pa vakcina, s tim što se sve odvija uz nadzor čuvara u plavim uniformama.
- „Kao da imam žig na čelu“: Ima li slobode posle zatvora u Srbiji
- Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji – za otmicu i zlostavljanje devojčice
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
„Da li si skoro bio bolestan?“, pita lekar jednog osuđenika prilikom pregleda.
„Pre oko mesec dana“, odgovara on.
Beli mantil mu potom meri temperaturu, pa pritisak i muškarac u sivom odlazi iza paravana, gde su tri stola za vakcinaciju.
Na red dolazi sledeći.
Kosa mu je kratka, na licu nosi masku, a predstavlja se kao N.B.
„Moja porodica je vakcinisana, pa ću i ja – želim dobro i sebi i svima oko sebe“, kaže on kratko za BBC na srpskom.
Odziv na imunizaciju unutar visokih zidina, gde godina prođe, ali dan nikad, prilično je veliki – vakcinu je do sada ukupno u zavodima primilo više od 80 odsto osuđenika.
Situacija napolju je znatno drugačija, ukupan broj vakcinisanih stigao je do 50 odsto stanovništva i odatle ne mrda – zbog čega?
„Osuđenici žele da budu dobri prema sopstvenim porodicama i da bi imali kontakt sa njima hoće da se vakcinišu“, kaže Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.
„Svakako da imaju i svest o pretnji pandemije. U zatvoru antivakseri nemaju gde da im skreću pažnju ili nešto slično“, dodaje.
Zatvori i pandemija
„Ostavite sve stvari ovde, silazimo na krug“, kaže jedan od zaposlenih u KPZ Sremska Mitrovica.
Slike se potom brzo menjaju.
Spuštanje niz stepenice sve do velikih vrata, čuvari sa maskama na licu koji se uredno javljaju nadređenima, ogromni zid, pa još jedna vrata.
Tu počinje krug, za mnoge beskrajan i plav.
Staza vodi ulevo, pored niza stabala obojenih u belo i sveže ošišane trave.
Upravnik Alimpić je zadovoljan kako je sve čisto i uredno, ali i ne samo time.
„Uspešno uspevamo da se izborimo sa Kovidom-19″, kaže kratko.
Epidemija korona virusa već duže vreme izaziva pravu pometnju širom sveta, pa i u Srbiji, a situacija nimalo nije laka na mestima gde… Pa, gde inače nije lako.
U zatvorima.
- Kako izgleda surovi zatvor u kom će kaznu služiti El Čapo
- Najluđi pokušaji bekstva iz ruskih zatvora
- Čudesno bekstvo iz Alkatraza iznenađuje i posle skoro 60 godina
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, kažu za BBC da svakog dana, u celoj Srbiji, desetine novih lica prime na izdržavanje kazne ili u pritvor.
Trenutno ih ukupno ima oko 10.500.
Dok jedni ulaze, drugi izlaze, što je „veliki izazov“ u doba epidemije.
Kako rešiti taj problem?
Prvo, svi pri dolasku na izdržavanje kazne moraju da budu testirani.
„Taj preventivni skrining nam je omogućio da odmah otkrijemo i asimptomatske slučajeve, da ih izolujemo i pratimo njihovo stanje“, navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Svi novi „gosti“ pritom moraju preventivno u karantin 14 dana, a u slučaju potvrđene infekcije postoji deo za izolaciju u koju se zaraženi smeštaju.
„Svako ko se požali na neku tegobu prođe antigenski test, koji svaki zavod ima, a zatim se vodi na pregled i PCR test u nadležnu Kovid ambulantu“, navode iz Uprave.
Dalje se, dodaju, slede uputstva lekara.
„Osuđena lica imaju mnogo bolju zdravstvenu zaštitu od nas civila napolju“, navodi Alimpić.
„Odmah dobiju mogućnost i da prime vakcinu i da dobiju terapiju.
„Sve je mnogo brže, ne moraju da čekaju u redovima“, dodaje.
U slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja, osuđenici se odmah smeštaju u bolnicu.
Dragoljub Paunović, upravnik Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, kaže da je kod njih, od početka epidemije, bilo oko 200 ljudi, a da ih trenutno ih ima tridesetak.
„Imamo lice koje je prebolelo kovid, vakcinisano i opet je obolelo, ali to su sve blage kliničke slike“, navodi.
„Mislim da će se većina već danas vratiti u blokove, biće izlečeni“, dodaje.
Kako kaže, bolnica od nedavno, zahvaljujući saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, ima pristup elektronskoj bazi vakcinisanih.
„Za bilo koga ko uđe u naš sistem imaćemo odmah podatke kada je vakcinisano i kojom vakcinom“, kaže Paunović.
„To će nam značajno olakšati prijem i tretiranje pacijenata.“
Od početka pandemije imali su jedan smrtni slučaj.
„Ali on nije uzrokovan samo Kovidom – reč je o starijem čoveku od 75 godina koji je bio na dijalizi, a imao je i bubrežni zastoj.“
- Treba li se vakcinisati protiv gripa u jeku pandemije Kovida
- Da li trudnice treba da se vakcinišu protiv korona virusa
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- Kako smo preživeli kovid: „Uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete“
Šivenje
Osuđenici i osuđenice u nekoliko zavoda dali su veliki doprinos u borbi protiv korona virusa, ističu iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Još u martu 2020. počeli su da šiju zaštitne maske, a potom i kape, nazuvice i zaštitna odela.
„Samo u KPZ u Sremskoj Mitrovici proizvedeno je do sada više od milion komada zaštitne opreme“, navode iz Uprave.
Te maske posle su završile u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici.
„Mislim da svako ko dođe u zatvor počne da preispituje samog sebe“, kaže Alimpić.
„Sve je to bila njihova dobra volja, ovde po zakonu osuđenici ne moraju da rade“, dodaje.
Kako navodi, ovo nije prvi put da su oni pokazali „patriotizam na delu“.
„Više od stotinu osuđenika prilikom poplava 2014. godine radilo je na nasipima, kako voda ne bi probila“, ističe.
Zatvori i vakcinacija
„Zabranjena zona“, piše crvenim slovima na žutoj pozadini.
Iza je sumorna slika – siva vrata, veliki zid od cigli, oivičen bodljikavom žicom.
Nedaleko odatle nekoliko osuđenika vežba u dvorištu.
„Nema tegova, samo sopstveno telo smeju da koriste za vežbanje“, kaže kratko jedan od ljudi iz uprave zatvora.
Metalna vrata se otvaraju.
A iza – sportski centar.
„Ovde imaju dva sata dnevno“, dodaje isti čovek.
Dve grupe osuđenika, u kolonama po dvoje – kao u školi – mirno, u potpunoj tišini, čeka ispre sportske sale u redu za vakcinaciju.
Svi nose maske, svima su kose kratke i svi su u sivom.
Iza njih su teren za fudbal, mali golići i sprave za vežbanje, a u blizini je i teren za košarku.
„Uspeli smo da ih u dovoljnoj meri animiramo kako bi se vakcinisali“, kaže Alimpić.
„Cilj je da kada izađu imaju određene doze primljene, da imaju dovoljno antitela i da napolju nemaju problema“, dodaje.
Tamo, u svetu izvan zidina, koji vazdušnom linijom počinje na samo nekoliko metara, a tako je daleko, situacija je znatno drugačija.
„Štošta nam skreće pažnju. Ljudi nisu dovoljno odgovorni“, navodi Alimpić.
„Ovde nemaju šta drugo nego da vode računa sami o sebi, ništa više.“
U KPZ-u za to vreme, kaže, rade sve što je u njihovoj moći da osuđenicima izađu u susret za „ono što je humano i ljudski“.
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija navode da je osuđenicima od juna, u pojedinima zavodima, pored poseta, a u cilju „psihosocijalne podrške tokom pandemije“, dozvoljen kontakt sa porodicom putem Skajpa i Vibera.
„Tu se posebno odnosi na strance“, kaže Alimpić.
KPZ u Sremskoj Mitrovici je jedini zatvor u Srbiji u kojem stranci izdržavaju kaznu.
„To praktikujemo još odavno, a sada smo tu praksu proširili na ostale, kada posete nisu bile moguće“, pojašnjava Alimpić.
„Da ljudi vide decu, supruge, očeve, majke“.
Vakcinacija za to vreme protiče bez problema.
Nekoliko ljudi u plavom stoji na ulazu u salu, i pušta jednog po jednog muškarca u sivom.
Kada prođu sve stanice, zavrnu rukav i dobiju vakcinu, osuđenici u tišini izlaze na drugoj strani sale, gde ih takođe čeka plava boja.
Tom rutom prošao je i N.B.
Na pitanje o velikom broju vakcinisanih u zavodima, a da se napolju mnogi i dalje protive tome, odgovara kratko.
„Mnogo ljudi umire i dosta ima posledica korona virusa. Nije šala“, rekao je i vratio se u kolonu dva po dva.
Prenaseljenost, izveštaji, žalbe i Maksim Gorki
Kada je reč o korona virusu, iz Uprave za izvršenje kazni ističu da su u martu 2020. uvedene mere pojačane higijene, koje su i dalje na snazi.
To znači zaštitne maske, dezinfekciona sredstva, rukavice i slične stvari o kojima se od početka pandemije priča svakodnevno.
„Sve prostorije se dezinfikuju više puta u toku dana“, ističu.
Međutim, osuđenici KPZ Sremska Mitrovica prošle godine žalili su se ombudsmanu upravo na higijenu.
Tada su naveli da je četvrti paviljon prenatrpan, da su spavaonice prepune stenica i drugih insekata, da je zimi jako hladno, a leti pretoplo, preneo je novosadski portal 021.
Ombudsman je u kontroli utvrdio da taj paviljon ne ispunjava uslove za smeštaj osuđenika.
Zamenik upravnika KPZ Sremska Mitrovica je tada rekao da je reč o višegodišnjem problemu i da „ne postoji namera da se prema osuđenicima tako postupa“.
Kako je naveo, četvrti paviljon biće renoviran posle otvaranja novoizgrađenog paviljona u okviru Zavoda.
Početkom godine novi paviljon je otvoren, a iz Uprave za izvršenje kazni za BBC kažu da je četvrti paviljon u međuvremenu iseljen, kao i da se radi projekat za izgradnju paviljona za još 200 ljudi.
Izveštaj Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima od 2019. do 31. januara 2020. godine, takođe navodi da su zatvori u Srbiji prenatrpani, piše Danas.
Iz Uprave su na to tada odgovorili da su novi paviljoni otvoreni u Zabeli, KPZ za žene u Požarevcu, kao i u Mitrovici, da je novi objekat završen i u Okružnom zatvoru u Leskovcu, kao i da je u toku izgradnja KPZ u Kragujevcu.
Nikola Vujičić, istraživač saradnik Instituta za kriminolška i sociološka istraživanja, izjavio je ranije za BBC da Srbija nije usamljena u ovom problemu.
„Pitanje prenaseljenosti zatvora postoji i u dobrom delu evropskih zemalja“, rekao je tada.
Inače, zatvor u Sremskoj Mitrovici otvoren je davne 1899. godine, dok je grad i dalje bio deo Austrougarske.
Posle Prvog svetskog rata postaje deo Kraljevine SHS, pa Jugoslavije, tokom Drugog svetskog rata bio je deo Nezavisne Države Hrvatske.
Kazne su u njemu, između ostalog, služili i Žarko Zrenjanin, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj, kao i Milovan Đilas, čuveni komunista, a kasnije disident.
Đilas je, navodi se, upravo tokom boravka u Mitrovici preveo tri romana Maksima Gorkog, kao i „Izgubljeni raj“ Džona Miltona.
- „Čovek koji se bunio kad se niko nije bunio“: Milovan Đilas – priča o prvom, a zaboravljenom disidentu
- Milovan Đilas: „Crnogorac, Srbin i Jugosloven koji po značaju daleko prevazilazi jugoslovenske okvire“
Šta dalje?
Alimpić je samouveren.
„Cenim da će ovoj pandemiji doći kraj, ako ništa drugo onda barem u zatvoru“, kaže.
„Posle današnjeg dana imaćemo 80 odsto vakcinisanih, plus se meni paviljoni međusobno ne mešaju, tako da lako uspevam da izolujem populaciju i kontrolišem je.
„A masovnim testiranjem uspevamo da dijagnostifikujemo čak i asimptomatske slučajeve“.
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija navode da je procenat vakcinisanih u zavodima zapravo mnogo veći, jer je mnogima u međuvremenu istekla kazna.
„Osuđena lica su pokazala ogromnu odgovornost odlukom da se vakcinišu i tako zaštite i sebe i osobe u svom okruženju“, navode.
„Vakcinacija će biti nastavljena i dalje, u skladu sa interesovanjem osuđenih i pritvorenih lica“, dodaju.
Međutim, Alimpić je zabrinut šta će biti kasnije.
„Život se ne završava ovde, nastavlja se negde napolju.
„Žao mi je što naš narod nema dovoljno razvijenu svest i što pojedini pričaju kojekakve gluposti o vakcini, koja je revolucionarno otkriće 21. veka“, priča u dahu.
Za sve krivi medije, navodeći da „niko ne snosi odgovornost za dezinformacije“.
„Garantujem da će Kazneno-popravni zavod Sremska Mitrovica biti u redu, ali za napolje ništa ne mogu da garantujem.
„Ostaje nam samo da se molimo bogu“.
Pogledajte i video o ruševinama starog češkog zatvora u kojem je tamnovao i Gavrilo Princip
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
