U poslednjih 30 dana u Srbiji su zabeleženi dnevni rekordi broja zaraženih i preminulih od posledica korona virusa, preminuo je patrijarh Srpske pravoslavne crkve, maske su postale obavezne, ali nisu donete rigoroznije mere.
Dobre vesti stigle su iz nekoliko laboratorija u kojima se radi na potencijalnoj vakcini za korona virus, a tvorci ovih cepiva tvrde da su analize pokazale visoku efikasnost u borbi protiv virusa.
Mnoge zemlje u svetu uvele su rigoroznije mere, usled povećanog broja zaraženih i preminulih, u nekim zemljama regiona su na snazi zabrana kretanja i policijski čas.
- Najveći rizik od prenošenja korona virusa je u prvim danima bolesti
- Da li porodicama nude novac da „pristanu“ da je pokojnik umro od korona virusa
- Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
U Srbiji nema rigoroznih mera kakve su bile na početku epidemije, a đaci viših razreda osnovne škole i svi srednjoškolci od poslednjeg dana novembra prešli na onlajn nastavu.
Poslednjeg dana meseca u kome je obeleženo godinu dana od pojave prvog slučaja obolevanja od Kovida-19, u svetu je registrovano skoro 63 miliona zaraženih, a preminulo je više od 1,4 miliona ljudi.
Dnevni crni rekordi
Srbija je novembar dočekala sa 46.954 registrovana slučaja, dok je zaključno sa poslednjim danom meseca registrovano ukupno 175.438 slučajeva zaraze.
Samo u poslednjih 30 dana u Srbiji zabeleženo je više od 128.000 slučajeva zaraze.
Tokom novembra beleženi su i dnevni rekordi zaraženih, a najviše pozitivnih bilo je 27. novembra, kada je registrovano 7.780 slučajeva.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon rekao je nekoliko dana ranije za RTS da je mnogo više zaraženih nego što je zvanično potvrđeno i da se brojka zaraženih može pomnožiti sa 10 da bi se dobio približno tačan broj.
„Ako otkrijemo 6.000, tog dana je 60.000″, rekao je Kon.
I broj preminulih sa nekoliko dnevno, tokom novembra se povećao na nekoliko desetina dnevno.
Rekord je zabeležen pretposlednjeg dana u mesecu – kada je za 24 sata preminulo 65 ljudi.
Visoke brojke zabeležene su i zemljama regiona.
U Hrvatskoj je tokom novembra beleženo između dve i četiri hiljade slučajeva zaraženih dnevno.
Ukupan broj zaraženih u toj zemlji se sa 46.547, koliko je bilo poslednjeg dana oktobra, povećao na 128.442.
Broj preminulih je od 531 dostigao 1.786.
Bosna i Hercegovina je zaključno sa 30. novembrom registrovala 87.907 zaraženih, dok je poslednjeg dana oktobra bilo 46.639, a za mesec dana je preminulo 1.499 ljudi.
Crna Gora je za mesec dana registrovala više od 22.000 slučajeva, što je za skoro pet hiljada više nego od početka pandemije do početka novembra.
Samo u novembru preminulo je 188 ljudi (od početka pandemije ukupno 478).
Slovenija je u poslednjih 30 dana registrovala 42.867 slučajeva, a od početka pandemije ukupno 75.370.
Od početka pandemije preminulo je ukupno 1.384, od čega samo u novembru više od hiljadu ljudi.
Poslednjeg dana oktobra, na Kosovu je bilo ukupno 18.910 zaraženih, dok je poslednjeg dana novembra registrovano ukupno 39.596 zaraženih. Za mesec dana broj preminulih porastao je sa 674 na 1.016.
Severna Makedonija za mesec dana registrovala je više slučajeva nego od početka pandemije. Poslednjeg dana oktobra bilo je 29.558 zaraženih, dok je poslednjeg dana novembra registrovano ukupno više od 62.000 zaraženih.
I broj preminulih se za poslednjih 30 dana gotovo udvostručio – sa 977 na više od 1.750.
U svetu je broj zaraženih za mesec dana porastao sa nešto više od 45 miliona na skoro 63 miliona. Za mesec dana preminulo je više od 200.000 ljudi.
Nove zabrane
Poslednjeg dana novembra Krizni štab za borbu sa korona virusom zasedao je i mada još nije poznato koje mere su predložene, epidemiolog Branislav Tiodorović je izjavio za televiziju Pink da će se odnositi na ljude koji dolaze iz inostranstva.
Dok u mnogim zemljama postoje zabrane ulaska stranih državljana i na snazi je policijski čas, u Srbiji nema rigoroznih mera.
Obavezno je nošenje maski u zatvorenom, kao i na otvorenom gde je nemoguće držanje distance, ugostiteljski objekti i tržni centri rade do 18, a učenici viših razreda osnovne škole i srednjoškolci, od 30. novembra pohađaju onlajn nastavu.
Za razliku od početka epidemije u martu, kada je uprkos mnogo manjim brojkama, uveden policijski čas, sada nema naznaka da bi tako nešto moglo da se dogodi.
- Korona virus i Balkan: Između dva policijska sata
- Najveći rizik od prenošenja korona virusa je u prvim danima bolesti
Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je početkom novembra za BBC na srpskom da su ljudi od marta do danas izgubili poverenje u Krizni štab i vlast, te da je sada mnogo teže nametati rigorozne mere.
„Problem je što mi ne insistiramo ni na postojećim merama. Ako je obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, onda treba kažnjavati one koji ih ne nose“, kazao je Radovanović i dodao da između nošenja maski i policijskog časa postoji niz međurešenja, te da je problem što se ona ne primenjuju.
Ivan Bekjarev, patrijarh Irinej, Miša Aleksić…
Uz rekordne brojke u novembru je postalo sve češće da svako zna bar nekog ko je imao ili ima korona virus, a sve više je i onih koji poznaju nekog ko je preminuo od posledica Kovida-19.
Pošto je pretposlednjeg dana oktobra od posledica korona virusa preminuo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, dvadesetak dana kasnije, preminuo je i poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Poslednjih nekoliko dana novembra stigle su vesti i da je od posledica korone preminuo bubnjar Amadeus benda Bojan Zlatanović Tokan, u 45. godini.
- Cane Kurbla, Kurčubić – preminuo glumac Ivan Bekjarev
- Preminuo Miša Aleksić, basista Riblje čorbe i autor pesme „Amsterdam“
Od posledica Kovida-19 krajem novembra u 67. godini preminuo je i basista rok grupe Riblja čorba – Miroslav Miša Aleksić.
Dan ranije, preminuo je i basista kragujevačkog pank benda Čovek bez sluha Mikica Zdravković.
U Beogradu je preminuo glumac Ivana Bekjareva, a u Sarajevu njegov kolega Dragan Jovičić, kao i Hasan Muratović, nekadašnji ministar i premijer Vlade Bosne i Hercegovine.
Vakcine – svetlo na kraju tunela?
U moru loših vesti o korona virusu u zemlji i svetu, u novembru su stigle i nade da se pandemiji vidi kraj.
Dok se u svetu radi na više stotina vakcina protiv korona virusa, do sada ih je nekoliko, kako tvrde njihovi tvorci, pokazale visoku efikasnost.
Prvo je 9. novembra iz kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) stigla vest da je razvijena prva vakcina na svetu protiv korona virusa.
Kako je objavljeno, preliminarne analize pokazale su da je njihova vakcina „90 odsto efikasna“, uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“.
Američka kompanija Moderna poslednjeg dana novembra podnela je zahtev kod nadležnih u Americi i Evropskoj uniji za odobrenje vakcine protiv korona virusa koju razvija.
Odobrenje bi značilo da vakcina može biti preporučena za široku upotrebu.
Ova kompanija je 16. novembra objavila da je vakcina koja štiti od Kovida-19 gotovo 95 odsto delotvorna.
I iz Rusije su stigle vesti da je vakcina Sputnjik V, koju razvijaju njeni stručnjaci, više od 90 odsto efikasna.
Svet je 23. novembra saznao kako je britanska vakcina za Kovid-19 AstraZeneke i Oksfordskog univerziteta izuzetno efikasna u poodmaklom stadijumu ispitivanja.
- Oksfordska vakcina – kako je došlo do greške
- Još jedna vakcina protiv Kovida-19 pokazala „95 odsto zaštite od bolesti“
- Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti
- Ko u Srbiji odlučuje o uvozu vakcine protiv Kovida-19
Ispred kovid ambulanti širom Srbije beleže se ogromne gužve i nervoza je sveprisutna:Korona virus: Jutro pred kovid ambulantomThe British Broadcasting Corporation
U novembru su stigle i najave da će prve doze vakcine u Srbiju stići do kraja godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 16. novembra da će država „dati sve od sebe da pokuša da nabavi vakcine do kraja ove godine, 500.000, milion doza…“.
I Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), rekla je da će „prve doze vakcine protiv korona virusa u Srbiju stići pre Nove godine i prvi uslov je da vakcina bude bezbedna“.
