Tatjana Micić, vlasnica niškog hotela Tami Rezidens (Tami Residence), koji zapošljava oko 100 ljudi zabrinuta je za budućnost firme – kaže da još niko nije otpušten ali da hotel može da opstane još svega tri, ili četiri meseca.
„Po prvi put vidim zaposlene koji gledaju u nas poslodavce kao u bogove i ne znam šta ćemo dalje“, kaže za BBC Tatjana Micić, vlasnica niškog hotela
U sličnoj poziciji u Srbiji je nešto više od 83.000 ljudi, koji se bave hotelijerstvom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Dok su mnoge oči uprte u Ministarstvo finansija, odatle najavljuju da isplata drugog paketa mera podrške privredi od 66 milijardi dinara kreće 10. avgusta, dok se konkretnija pomoć za najugroženije sektore još uvek razmatra.
To znači da će država za jul, avgust i septembar za preduzetnike i sve radnike mikro, malih i srednjih preduzeća isplatiti 60 odsto od minimalca, dok velika preduzeća dobijaju 50 odsto minimalne zarade za radnike kojima je uručena odluka o prekidu rada.
Međutim, ugostitelji, prevoznici i predstavnici turističkih agencija kažu da više nisu zabrinuti samo za plate, već i za opstanak firmi i radna mesta.
- Korona virus i turizam u Srbiji: Cene skočile, a slobodnih mesta sve manje
- Kako izgledaju turističke atrakcije usred epidemije korona virusa
- Zaboravite na safari, sada životinje u Africi mogu da uživaju
Nakon najbolje godine za srpski turizam – finansijska katastrofa
„Prošla godina je bila najuspešnija za srpski turizam jer je, po prvi put, broj stranih turista premašio broj domaćih, sa više od 10 miliona noćenja“, kažu iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za BBC na srpskom.
Međutim, broj noćenja je od početka krize smanjen za 90 odsto, pokazuju podaci RZS, što je zadalo težak udarac ugostiteljima.
„Mislili smo da ćemo moći da isplivamo, ali situacija je sve gora i gora“, kaže Tatjana Micić.
„Pošto dosta sarađujemo sa Kinezima, naš hotel je prva otkazivanja imao još u decembru, za jul nam je popunjenost svega četiri odsto“, dodaje.
Igor Milovanović, vlasnik malog hotela u predgrađu Beograda, kaže da je pandemija dovela njegovu firmu od 12 radnika na ivicu opstanka.
„Prihodi su nam već pet meseci faktički na nuli, dok su fiksni troškovi hotela oko 4.000 evra mesečno“, kaže Milovanović za BBC na srpskom.
Iz Ministarstva finansija kažu da još uvek razmatraju konkretne mere sektorske pomoći.
„U toku je istraživanje na 1.000 kompanija, kako bi na pravi način bilo definisano kakva pomoć i podrška su potrebni privredi, odnosno kojim sektorima, a rezultati će biti objavljeni do 10. avgusta“, kažu iz ministarstva za BBC na srpskom.
Ima li kredita za likvidnost?
Jedna od mera koje je Vlada uvela su krediti za likvidnost i obrtna sredstva iz posebnog republičkog programa Fonda za razvoj.
Predviđeni su krediti do pet godina, koji uključuju grejs period do dve godine i rok otplate do tri godine sa kamatnom stopom od jedan odsto godišnje.
Sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima, a krediti se kreću do 180 miliona.
Uzdajući se u program kredita, Igor se ponadao da će moći da renovira jednu od sala u hotelu i da je izdaje za proslave, kad već nema turista.
- Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
- Marihuana, planine, i novac: kako Lesoto zarađuje za život
Međutim, kaže da na odgovor Fonda čeka duže od tri meseca, a zarade od hotela ni na vidiku.
„Apsolutno sam se našao u pat poziciji“, ističe, „pandemija nas je gurnula na ivicu propasti“.
„Radnike koje nemam od čega da plaćam moram da držim do 1. oktobra, jer mi je to obaveza pošto sam uzeo državnu pomoć u vidu tri minimalca. Kredit čekam već mesecima, kao i mnoge kolege.“
Zbog toga, kako kaže, nema izgleda da će uskoro moći da ponudi drugi vid usluga u hotelu, a dodatno se zadužio privatno.
„Očajan sam“, zaključuje Milanović.
Iz Fonda za razvoj i Ministarstva privrede, pod čijim je okriljem Fond, BBC ni nakon više pokušaja nije dobio odgovor o tome koliko je prijava podneto i koliko je kredita do sada odobreno.
„Od sledećeg meseca će kolegama i meni biti luksuz da platimo račun za telefon“
Prihodi turističkih agencija pali su za više od 90 odsto u odnosu na prošlu godinu, kažu iz Ministarstva turizma.
„Kada su marta proglasili vanredno stanje, bila sam jako nervozna, čak sam plakala i osećala se potpuno bespomoćno. Mnogi od nas imaju kredite i decu koju moraju da školuju“, kaže za BBC na srpskom Aleksandra Mokran, agent prodaje u turističkoj agenciji Vojadžer (Voyager) iz Pančeva.
Agencija u kojoj radi posreduje između putnika i stranih partnera, a usluge naplaćuju kroz proviziju koja se kreće od 5 do 12 odsto.
„U maju je posao krenuo, ja sam se na kratko ponadala, a zatim je sve pošlo naopako – države su zatvorile granice, aranžmani su propali, svakog dana neki novi problem“.
Osim toga, dodaje, finansijska situacija u agenciji je loša, jer su novac za aranžmane uplaćene do 15. marta agencije već prosledile partnerima u inostranstvu.
- Letovanje kod kuće: Kako uživati u odmoru bez putovanja
- Zaboravite na safari, sada životinje u Africi mogu da uživaju
„Tako rade sve agencije, mi moramo da uplatimo avans kako bi rezervisali mesta za naše klijente“.
Mokran pozdravlja mere Vlade za pomoć u isplati minimalca, ali ističe da „agencija od marta nije ništa zaradila“ i brine da bi mogla bankrotirati.
„Klijenti nisu sigurni da im aranžmani neće biti otkazani, pa retko ko se javi da uopšte rezerviše letovanje preko nas“.
„Sada smo bukvalno u situaciji da će za kolege i mene od sledećeg meseca biti luksuz da platimo račun za telefon“, zaključuje.
Iako se za aranžmane u Srbiji traži mesto više, Mokran naglašava da se turisti retko obraćaju agencijama kada planiraju putovanje u zemlji.
U turističkim i posredničkim agencijama, pokazuju podaci RZS, radi oko 75.000 ljudi.
Smanjena prodaja turističkih agencija znači da nema posla ni za prevoznike.
„Promet je opao, pa smo morali da smanjimo plate za 25 odsto“, kaže za BBC Milan Vasić, komercijalni direktor agencije Plana Turs.
Padobran za agencije: Mera Vlade o zamenskim putovanjima
Vlada Srbije donela je Uredbu o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano zbog epidemije.
Uredbom je omogućeno da svi građani koji su uplatili turistički aranžman zaključno sa 15. martom 2020. godine, imaju mogućnost da sa turističkim agencijama dogovore zamensko putovanje koje mogu da iskoriste najkasnije do 31. decembra 2021.
„Jedan od ciljeva ove uredbe je bio da se zaštiti oko pola miliona građana Srbije koji su do ovog perioda već uplatili letnje aranžmane, a do danas je više od 92 odsto njih iskoristilo pravo, čime je izbegnut scenario nezadovoljnih putnika i kolapsa turističkih agencija“, zaključuju iz MTTT.
„To je lep način da se pomogne agencijama koliko-toliko, ali nisam sigurna da je to dovoljno da opstanemo“, kaže Mokran.
Ukoliko ne iskoriste vaučere do kraja sledeće godine, putnici mogu da traže povraćaj novca u roku od 14 dana počev od 1. januara 2022.
Iz Ministarstva turizma ističu da novac može da bude vraćen i ranije, ako agencija bude solventna.
Prijave traju do 15. oktobra.
Zaključno sa 24. julom, na raspolaganju još nešto više od 300 hiljada vaučera, kažu iz ministarstva.
Na klupi i turistički vodiči
Pandemija je posebno ugrozila turističke vodiče i pratioce, navode iz resornog ministarstva.
„Biše nema govora o putovanju u grupama, posebno kada je o strancima reč“.
Turistički vodič Željko Petrović, koji najčešće vodi gradske ture po Beogradu i jedan je od najzauzetijih vodiča, kaže da je tokom juna i jula imao samo 10 tura.
„To je dovoljno da se plate računi, ali ne i za život“, priča Željko za BBC na srpskom.
On takođe ističe da, dok on radi kao samostalni preduzetnik pa je mogao da računa na tri minimalca od države, mnoge njegove kolege koji rade kao vodiči na ugovor nisu dobili nikakvu pomoć.
„Mislim da će ovo biti potpuni reset u našoj industriji. Trajaće duže nego što smo mislili“, ocenjuje Željko.
Kraj se ne nazire
Turistički radnici ne veruju u brzo poboljšanje situacije.
„Turizam je luksuzna grana koja će se oporaviti tek kada sve ostalo stane na noge, verujem da je većina toga svesna“, kaže Tatjana Micić, vlasnica hotela Tami Residence.
Nemanja Jeličić, recepcionar u hotelu u Beogradu, kaže da kolege već odlaze na druge poslove „trbuhom za kruhom“, dok firmi u kojoj radi „stečaj visi o koncu“.
Mokran podseća da se radi uglavnom o opstanku porodičnih firmi i ljudima koji nemaju drugi izvor prihoda.
„Ako ne bude novog talasa, očekujem da posao ponovo krene početkom sezone sledeće godine – u aprilu ili maju“, zaključuje ona.
Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija podsećaju da je Srbija tek deo svetskog trenda.
„Procenjuje se da su turističkim agencijama, vodičima, hotelima, prevoznicima i drugim firmama u turizmu, prihodi svega 97-98 odsto manji u odnosu na prošlogodišnje prihode“, kažu iz Ministarstva turizma.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
