Kada je pandemija korona virusa u martu zatvorila mnoge državne granice, među retkima koji nastavili da putuju našli su se vozači kamiona.
Baš kao i pre pandemije, oni svakodnevno prelaze stotine kilometara kako bi napunili police prodavnica i apoteka, dostavili medicinsku opremu i drugi tovar, koji je u ova krizna vremena posebno dobio na značaju.
„Kada sam na proleće jednoj prodavnici u malom nemačkom gradu dostavio 33 palete toalet papira, od šefa filijale sam dobio šampanjac i 100 evra bakšiša“, kaže za BBC na srpskom dvadesetdvogodišnji Petar Ješić iz Beograda, koji poslednje tri godine radi kao kamiondžija.
- Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
- Zašto se ljudi u Srbiji sele iz grada u selo i šta rade u Vrmdži
- Kina predlaže QR kodove za praćenje zdravlja putnika na svetskom nivou
„Zaista nisam mogao da verujem, ali ja sam tada, u tom malom mestu u Nemačkoj, bio heroj“.
Korona virus je uneo drastične promene u život ljudi širom sveta, a značajno je promenio i svakodnevicu vozača kamiona.
Kako poslednjih nekoliko meseci izgleda svet kada se gleda preko volana špediterskog kamiona, o čemu razmišljaju, čega se plaše i kako prevazilaze izazove sa kojima se sreću za BBC govore trojica kamiondžija iz Srbije.
„Scene kao iz horor filma“
„Na samom početku, na ulicama i putevima je bilo jezivo kao u horor filmu – sve pusto, nigde nikog“, kaže Davor Pejčić iz Pirota, koji radi kao kamiondžija poslednjih 15 godina.
Posebno predveče i noću, slaže se njegov kolega Igor Ivanović iz Banje Koviljače, koji iza sebe ima četiri godine vožnje hladnjače i milione pređenih kilometara.
„Eventualno poneki kolega, i to je sve“.
Pojedine zemlje uvele su još ovog proleća ograničenja kretanja, a kako novi talas pandemije napreduje Evropom, situacija je ponovo slična i ove jeseni.
Osim toga, ljudima se savetuje da ostaju u svojim domovima zbog čega su kamiondžije, kako kažu, prvi put imali da vide takoreći gradove-duhove.
„Naseljena mesta su prava tuga“, kaže Igor.
„Posle devet uveče više ne možete nikoga da sretnete, kao da ljudi tu ne žive“.
On dodaje da ga je u martu posebno šokirao prvi prolazak obilaznicom oko Minhena Bundesautobahn 99.
„Nisam mogao da verujem da nema nikoga, tu su obično zastoji i po sat i po vremena“, navodi.
- Hrvoje je obišao svet na biciklu: „Gde god da odeš, Balkanci te dočekaju kao predsednika“
- Zemlja zove Branku: Putnica koja sama osvaja svet
Davor i Igor su prve mesece pandemije proveli u Italiji – zemlji koja je u prvom talasu korone bila jedna od najteže pogođenih u Evropi i gde je od početka pandemije registrovano više od milion i po slučajeva korona virusa.
Slike prenatrpanih bolnica i Italijana koji se u karantinu druže preko terasa i pevaju kako bi odagnali strah i samoću obišle su svet.
„Jedno vreme si Italijane mogao da vidiš samo ispred supermarketa, na razdaljini od po dva metra, a redovi su bili i po kilometar i po“, priseća se Davor.
On i njegov kolega Igor kažu da nisu imali strah od odlaska u Italiju na vrhuncu korona krize.
„Razmišljao sam – šta bude, biće“, kaže Davor.
Kako izgleda sasvim običan dan jednog kamiondžije?
Kamiondžije nedeljno prelaze između dve i tri hiljade kilometara, kažu sagovornici BBC-ja.
„Ujutro prvo obiđem kamion, pa tek onda popijem kafu i krećem na put“, kaže Igor.
U pauzama od dugih vožnji, nađe se vremena za „lepšu stranu posla“ – nova poznanstva, druženja, spremanje jela i šetnje pešačkih stazama, ali i razgovore sa porodicom – barem je tako bilo do korone.
U usamljeničkom poslu kakav je kamiondžijski, kažu naši sagovornici, „svi se raduju kad sretnu kolegu“.
Međutim, pandemija je i njima oduzela priliku za susrete i druženja – zbog zabrane okupljanja.
„Policija stalno obilazi parkinge“, kažu.
Dok su ranije pričali i roštiljali, sada se sve češće dopisuju preko mobilnih aplikacija – svako iz svog kamiona.
„Samoća je generalno problem, a korona je to samo pogoršala, pa se trudim da učim jezike tako što slušam audio-knjige i podkaste“, kaže Petar.
Davor je jedan od retkih vozača koji je imao sreće da mu tih dana u kabini društvo pravi supruga, koja mu je u međuvremenu postala koleginica, pa se smenjuju za volanom.
„Lakše je udvoje – pričamo, šalimo se, vreme brže prođe“, kaže.
Pandemija je za kamiondžije donela i jedan novi problem – ljudi su počeli da zaziru od njih.
„Na kamiondžiju se danas ne gleda kao na čoveka, nego kao na potencijalnu zarazu“, kaže Petar sumorno.
Igor dodaje da je za vozače tokom pandemije problem čak i da uđu u „prodavnicu ili na benzinsku pumpu“.
„Gledaju nas kao da smo šugavi, vređaju nas i govore nam svašta, sklanjaju se i beže od nas“, prepričava Igor.
On ocenjuje da je „tužno što se pojedini ljudi tako ponašaju, nesvesni da su [kamiondžije] vozili po ceo dan izolovani u kabini“.
Pogledajte video: Za one kojima mnogo nedostaju putovanja – let za nigde
Sagovornici BBC slažu se da je pandemija, koja je je suzila prostor za druženje, kamiondžijama donela još više posla nego ranije, ali i poneki trenutak zadovoljstva kada dobro obave posao.
Iako zaziru u strahu od korone, ljudi kojima dostavljuju robu umeju i da im se obraduju, pa i da ih časte čokoladom, novcem ili bezalkoholnim napitkom.
- Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
- Putovanje iz fotelje? Da, moguće je
- Pustolov za BBC: Kako izgleda stopirati – do Novog Zelanda
Uveče, kada se sve stiša, kamiondžije imaju par sati za sebe i razgovor sa prijateljima i porodicom.
A onda pravac krevet i ujutro sve ispočetka.
„To je dan jednog kauboja“, kaže Igor, „samo umesto da privežemo konja, mi parkiramo kamion“.
Plaši li ih korona?
Petar kaže da u početku nije ozbiljno shvatio čitavu situaciju, ali da je brzo promenio stav.
„Prve dane korone pamtim po tome što mi nisu da li da uđem u jedan supermarket u Nemačkoj bez maske, ja sam mislio da se zezaju, pa sam samo produžio – uopšte ih nisam shvatio ozbiljno“, kaže Petar.
Situaciju je, kako kaže, ozbiljno počeo da shvata tek kada je „video strah“ u očima drugih ljudi.
„Ja se ne plašim, ali poštujem njihov strah“, dodaje.
Korona virus: Šta je preče – ljudi ili ekonomija?
Igor kaže da je, iako mu mnogo nedostaju supruga i dve male ćerke, u strahu da ne zarazi porodicu odlučio da ne ide kući „dok se sve ne stiša“.
Tako je proveo šest meseci u kabini, vozeći hranu i lekove.
„Tokom cele ove situacije se osećam kao heroj“, kaže Igor.
„Iako me je mnogo me je bolelo što nisam bio sa svojima, osećao sam se ponosno, jer sam u tim trenucima pomagao celoj naciji“.
Kako je pandemija uticala na špeditere u Evropi?
Iako je kriza izazvana korona virusom pomogla da usluge špeditera postajnu moralno cenjenije, evropskom tržištu zbog krize preti pad od čak 20 odsto, pokazuje analiza jedne od vodećih kompanija za praćenje tržišta špediterskih usluga Transport Intelligence (Ti), objavljena u maju ove godine.
Najveća evropska asocijacija špeditera International Road Transport Union (IRU), već je uputila apel za pomoć Evropskoj uniji, pošto je EU najavila paket pomoći privredi u iznosu od 75 milijardi evra u cilju ublažavanja posledica krize.
Naši sagovornici nadaju se da će moći da nastave da rade ovaj posao.
„To je jedan od najplaćenijih poslova koje sam radio, taj novac u Pirotu definitivno ne može da se zaradi“, kaže Davor.
Petar dodaje da voli svoj posao jer mu je „svaki dan drugačiji“, a pritom se oseća kao da radi nešto korisno.
„Kamiondžije su žila kucavica modernog sveta – da nema nas, sve bi stalo“.
Ni Igor se ne sprema da menja posao.
„Kad jednom uđeš, teško je izaći, a meni prija ovaj kaubojski život“, zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
