Gotovo da ne postoji privredna grana koju u 2020. godini zbog pandemije korona virusa nisu pogodili otkazi, gubitak prihoda i velika neizvesnost na tržištu.
U Srbiji je od marta prošle godine bez posla ostalo oko 50.000 ljudi, rekli su krajem decembra iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, dok nadležne institucije na ovo pitanje još nemaju precizan odgovor.
Pojedini preduzetnici iz Srbije – neki iz nužde, a neki zbog viška slobodnog vremena – odlučili su da baš u periodu privrednog zastoja pokrenu sopstveni posao.
Jednima je krenulo tako dobro da više ne brinu šta će raditi kada se pandemija završi, dok su drugi zbog neizdrživog pritiska i nepredvidivih okolnosti već bili primorani da zatvore vlastite male biznise.
- Tri posla koja su procvetala u Srbiji za vreme korona virusa
- Žene na selu u Srbiji – od neplaćenih radnica do preduzetnica
- Kako su se gradovi širom Srbije izborili sa godinom korone
Jedan čovek i njegov bicikl: Kako je Sombor dobio prvu gradsku kurirsku službu
Kada je konobar Vladimir Zinajić iz Sombora zbog pandemije ostao bez posla, odlučio je da uzme stvar u svoje ruke.
Primetivši da u njegovom gradu ne postoji lokalna kurirska služba, uzeo je bicikl i počeo da dostavlja „sve što može da se prenese na dva točka“.
„Ideju sam dobio još pre sedam godina, za vreme studija u Novom Sadu, gde sam upoznao Eko kurire koji su radili dostavu na biciklu, a sa kojima sam i ja sarađivao dve godine“, priča Zinajić za BBC na srpskom.
Pošto je Sombor, kako kaže, „toliko ravan da se svuda može stići na biciklu“, u aprilu 2020. godine osnovao je kurirsku službu kojoj je, u čast ravnice, dao naziv Ravangradski točak.
„U početku sam bio skeptičan hoće li uopšte biti potrebe za kurirom u našem malom gradu, ali sada sam prezadovoljan reakcijama sugrađana i obimom posla koji imam“, ističe Zinajić.
Prva četiri meseca je radio sam, a onda je zaposlio još jednog kolegu.
Svi žele na bicikl zbog epidemije korona virusa
Zinajić, kojem su se zbog pandemije izjalovili planovi da radi na kruzeru, kaže da više ni ne razmišlja o tome da napusti Sombor kada se pandemija završi.
„Već imam dogovore sa restoranima za koje sada radim dostavu da nastavimo i posle pandemije, a ispostavilo se i da je firmama potrebno da se prenese neki papir ili pečat, pojedinim sugrađanima dostavljam laboratorijske nalaze i slično“, navodi.
„Verujem da ćemo funkcionisati i posle pandemije“.
Karta za Srbiju u jednom pravcu: Kako je strankinja otvorila i privremeno zatvorila kafić u Beogradu
Asma Ali, iz mešovitog zanzibarskog-omanskog braka, napustila je avgusta 2019. godine život u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde se rodila i odrasla – kupila je kartu za Beograd u jednom pravcu.
Imala je ideju da otvori kafić.
Pandemija Kovida-19 počela je taman kada je Asma, posle nekoliko meseci privikavanja na život u Srbiji, u martu prošle godine zakupila prostor u centru Beograda.
„Vanredno stanje mi je pomrsilo sve planove“, priča Asma.
„Uložila sam mnogo novca, vremena i truda i taman kada sam htela da otvorim vrata kafića o kojem sam dugo maštala, morala sam sve da odložim na neodređeno vreme“.
Kada se učinilo da se prošlog leta učinilo da se život u Srbiji vraća u normalu, konačno je otvorila AfriKafe u avgustu 2020. godine.
Asma objašnjava da se od tog trenutka najviše plašila „nepredvidivih mera koje su vlasti u Srbiji uvodile, ako što su radno vreme radnim danima i vikendom“.
„Nije nikakva tajna da mali preduzetnici vode tešku borbu da ispune sve finansijske obaveze – porez smo morali da plaćamo sve vreme, a nepredvidiva ograničenja radnog vremena su ozbiljno uticala na naš posao, jer smo morali da plaćamo istu kiriju i kada smo radili skraćeno“, ističe.
Iako je posao je dobro krenuo – ubrzo su se, navodi Asma, pojavile redovne mušterije – velika privredna neizvesnost ipak je ostavila posledice.
Zato je ova preduzetnica bila primorana da se odrekne lokacije u centru grada i privremeno zatvori kafić oko Nove godine, uz nadu da će uspeti da ga ponovo otvori na novoj lokaciji.
„Tako je, nažalost, nekoliko ljudi ostalo bez posla“, kaže ona.
Preko badema i oraha do prve veganske mlekare u regionu
Iznenadni višak slobodnog vremena zbog zastoja na poslu i rada od kuće pružio je dvema koleginicama iz marketinške agencije priliku da pokrenu posao o kojem su godinama maštale.
Svetlana Ćopić i Maja Nadeždić iz Beograda u julu su pokrenule prvi brend biljnog mleka u regionu Komleko, a kažu da im je tako dobro krenulo da uskoro planiraju da otvore i radionicu u centru grada.
„Nisam nigde mogla da kupim takvo mleko“, priča Svetlana Ćopić za BBC na srpskom.
„A pošto se Maja i ja inače bavimo brendiranjem i dobro se slažemo na poslu, odlučile smo da iskoristimo prostor na tržištu i pokrenemo vlastiti brend“.
- Istina o jajima – savršena hrana ili „okidač“ za srčane bolesti
- Hrana za mozak za koju vegani treba da znaju
Za Ćopić, koja je vegetarijanka, pravljenje mleka do tada je bilo odušak od posla.
„Smanjen obim redovnog posla naterao nas je da shvatio da je trenutak – sada ili nikada“, ističe.
Iznajmile su mali prostor za pravljenje mleka od orašastih plodova, angažovale kurira i zasukale rukave.
„Iznenađene smo interesovanjem – ljudi su vrlo brzo počeli sami da nam se javljaju za dostave – a verujem i da je pomoglo što su se tokom pandemije svi više okrenuli naručivanju hrane i kupovini preko interneta“, smatra Ćopić.
Ona dodaje da bi „mušterija verovatno bilo još i više da nije korone“, a laska im i što se, samo nekoliko meseci nakon što su pokrenule brend, u Srbiji pojavilo još nekoliko proizvođača biljnog mleka.
„Ljudi verovatno vide priliku na tržištu i priključuju se“, navodi ova preduzetnica.
Ljubav, moda i marketing: Kako su četiri devojke iz Beograda pokrenule novi kreativni prostor
Četiri drugarice – Ljubica Prnjeta, Marija Milenković, Milica Milenković i Ana Nikolić – nekoliko dana pre vanrednog stanja zakupile su stan u kojem su planirale da otvore novu vrstu kreativnog prostora, ali im je situacija privremeno odložila sve planove.
Sve četiri su već radile u oblasti marketinga i kreativne industrije, a udružile su snage kako bi napravile „mesto za kreativce, preduzetnike i mlade biznise – spoj multibrend radnje i kreativnih usluga“ pod nazivom Four Concept Story.
„Želele smo da na jednom mestu ponudimo izložbeni prostor za mlade brendove, foto-studio, vođenja društvenih mreža i konsulstantske usluge za pokretanje i vođenje biznisa – sve što je mladim preduzetnicima potrebno da bi stali na noge“, objašnjava Prnjeta.
Pandemija je ubrzo pokazala da ništa neće biti kako su planirale – odložile su otvaranje, a pojavili su se i drugi problemi, pošto nisu mogle da pozovu potencijalne klijente da im pokažu prostor, a kada je konačno trebalo da krenu, nisu svi brendovi mogli da nabave potrebne materijale iz inostranstva i isporuče sve u rokovima kada je bilo dogovoreno.
„Odlučile smo da ipak ne odustanemo, nego da što bolje iskoristimo vreme da postavimo posao, jer je jedino što smo u tom trenutku imale bilo vreme“, dodaje.
Prnjeta ocenjuje da je srećna okolnost bilo to što su „imale više segmenata u ponudi“, pa su mogle da krenu sa uslugama digitalnog marketinga i fotografisanjem, za šta je postajala pojačana potreba kada su mnogi biznisi prešli na internet poslovanje.
„Prostor smo konačno otvorile 4. decembra, ali i tu su nas pogodila ograničenja radnog vremena, pošto smo morale da zatvorimo u pet, pa je najveći promet bio između pola pet i pet, nakon što ljudi završe sa poslom“, kaže.
Iako se, kako primećuje, „ljudi u ovom periodu ustručavaju da potroše novac na stvari koje nisu puka nužnost“, zadovoljne su kako im za sada ide.
„Ne želimo da odustanemo – poenta je ustati i boriti se, pa će ići sve bolje i bolje“, smatra Prnjeta.
Muzej mamurluka u Zagrebu – priče kojih se teško sećamo
Sjajna ideja u lošem trenutku: Kako je otvoren i zatvoren jedan beogradski restoran
Pandemija je turističkog radnika Nebojšu Stojanovića iz Beograda i njegovog poslovnog partnera ostavila bez posla, pa su rešili da okušaju sreću u ugostiteljstvu.
„Prelazak u sličnu branšu delovalo mi je kao logičan korak“, objašnjava Stojanović za BBC na srpskom.
Tako su došli na ideju da otvore mali restoran gde će služiti posebne sorte pečenog krompira sa prilozima inspirisanim internacionalnom kuhinjom.
Dvojica poslovnih partnera, inače svetski putnici, unajmili su skandinavskog arhitektu da im dizajnira prostor, marketinšku agenciju da ih reklamira i zaposlili kolege turističke vodiče da prodaju hranu i pričaju priču o krompiru.
U oktobru prošle godine, Beograd je dobio restoran „Kartoška“.
„Kada smo otvorili, radno vreme je bilo do 23 sata i sjajno nam je krenulo, ali je ubrzo došlo do skraćivanja radnog vremena i zatvaranja vikendom, pa smo imali sve manje mušterija“, ističe Stojanović.
On navodi da „dostava nije mogla da zaživi, jer ljudi za tako nešto prvo moraju da nas upoznaju i prepoznaju“.
A zatim se korona virus uselio među osoblje.
- Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
- Kako da znam da li imam korona virus, grip ili prehladu
„Razboljevali smo se jedan po jedan i na kraju lokal nije radio oko mesec dana, što nas je odvelo nas u ambis“, prepričava Stojanović.
Finansijska situacija bila je sve teža i teža, a nisu želeli da prave kompromis kada je u pitanju kvalitet.
„Kako ne bismo bacali hranu, donirali smo je u humanitarne svrhe“, navodi.
Situacija bila „sve gora i gora“, a kako više nisu videli svetlo na kraju tunela, sredinom januara 2021. godine su doneli tešku odluku da zatvore restoran.
„Mislim da smo sve uradili kako treba, ali nam trenutne okolnosti nam nisu dozvolile da opstanemo – jednostavno je bio loš trenutak“, zaključuje Stojanović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
