Korona virus, Srbija i 2020: Kako su se gradovi širom zemlje izborili sa prethodnom godinom

Beograd poslednjih nedelja drži ubedljivo prvo mesto po broju zaraženih, ali mnoga mesta su bila označena kao žarišta

Statistika pokazuje da se gotovo svaki dvadeset prvi stanovnik Srbije borio sa ćudljivom bolešću Kovid-19 u godini koja je na izmaku.

Više od tri hiljade ljudi izgubilo je ove godine život zbog korona virusa, a mnogi nisu mogli da na uobičajen način dobiju neophodnu zdravstvenu negu za druge bolesti.

Korona virus promenio je mnoge aspekte života – od toga kako obeležavati slavu, do sahrani najbližih.

Kako su se sa svim izazovima koje je doneo virus korona suočavali stanovnici Srbije?

Svaki udar jači od prethodnog

Zaraza se širila u talasima – svaki put je sve više ljudidolazilo u dodir sa virusom, ali i nedostacima srpskog zdravstvenog sistema.

Prvo je nedostajalo maski i rukavica, alkohola, asepsola, kasnije respiratora i bolničkih kreveta, a svi problemi su manje-više rešavani u hodu, bez pravog planiranja, ali i još uvek čekanih odgovora na pitanja o utrošenom novcu, načinima nabavke i raspodeli bolničkih i zdravstvenih potrepština.

To se u manjim gradovima posebno vidi.

U prvom talasu, kada je u tabloidima Valjevo nazivano „srpskim Vuhanom“, u ovom gradu obolelo je 199 i umrlo 19 pacijenata.

U drugom naletu epidemije, od 17. juna do 8. oktobra, zaraženo je pet puta više – 995 i umrlo 13 obolelih.

U trećem talasu, od 8. oktobra do kraja decembra, zaraženo je ponovo pet puta više – 5.433 ljudi, izlečeno 1.669 i umrlo 90.

Zbog toga su krajem novembra bolnički kapaciteti bili na izmaku, a još veći problem je predstavljao nedostatak i lekara i medicinskog osoblja – tad ih je bilo 96 zaraženih.

„Praktično, deset odsto lekara valjevske bolnice je van funkcije“, upozorila je pre mesec dana Katarina Pantelić, pomoćnica direktora i koordinatorka za Kovid deo Valjevske bolnice.

Kako je rekla za Blic, čak i u slučaju da se oforme nove bolnice u Valjevu za obolele od Kovida u „njima ne bi imao ko da radi“.

I krajem decembra, u kućnom karantinu se nalazi 20 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, a u kućnoj izolaciji-lečenju je njih 150.

Opšta bolnica Valjevo ima ukupno 1.292 zaposlenih.

Skulptura ispred Doma zdravlja Vračar — Skulptura vajara Slavoljuba Vave Stankovića ukrašava plato ispred Doma zdravlja Vračar

Crni decembar

U poslednjem naletu epidemije se i 20 puta veći Beograd suočio sa manjkom kreveta, pa su usled opterećenosti bolnica pacijenti prebacivani po unutrašnjosti.

Trenutno je jedno od većih žarišta Kraljevo, grad sa 125.000 stanovnika, od kojih je gotovo 9.300 dosad zaraženo korona virusom.

Do takozvanog „crnog decembra“ taj broj je bio dvaput manji, pisao je Danas.

Procenat novozaraženih u odnosu na broj testiranih u Kraljevu danima se ne smanjuje – veći je od 40 odsto.

Pakao korone u Novom Pazaru

Novi Pazar korona — Novi Pazar je letos bio u paklu korone

Iako ih je na početku virus dugo zaobilazio, Novi Pazar i Tutin doživeli su jedan od najtežih udara epidemije tokom leta.

Neki od ljudi sa kojima je BBC tada razgovarao danas su na lečenju od Kovida.

„Stanje u Tutinu je odavno alarmantno“, rekla je krajem juna za BBC na srpskom Dženeta Agović iz ovog gradića sa 10.000 stanovnika.

„Ne znamo koliko je tačno zaraženih i mrtvih, ali mali je grad, svi se znaju i svako malo čuješ umro ovaj, umro onaj“, dodaje ona.

Stanovnici Novog Pazara, grada u kojem sa okolinom živi oko 100.000 ljudi, svedočili su da situacija tamo nije ništa bolja.

„Stanje je katastrofalno“, rekao je Pazarac Fahrudin Kladničanin.

„Veliki broj lekara i medicinskih sestara je zaražen i poslednjih dana smo suočeni sa krizom koja može da dovede do pucanja zdravstvenog sistema u gradu“.

Slična situacija je u narednim nedeljama zadesila i Užice i Kragujevac, ali i Šabac za koji se u julu pominjalo da ima „srebrnu medalju“ – najveći broj zaraženih posle prestonice.

U takmičenju u kom niko nije želeo da učestvuje našao se u julu i Čačak, gde je „odjednom samo krenuo talas temperatura i upala pluća svuda po gradu“.

Imali su čak i liste čekanja za testove.

Čačanka Ivana Radovanović rekla je za BBC da joj je „drug bio 337. na listi“. „Rekli mu da će ga zvati kad dođe na red – ili da standardno plati 6.000 dinara i dođe sutra“.

Slično iskustvo imala je i njena sugrađanka Ivana Topalović.

„Moj kolega je bio 377. na listi. To je bilo početkom meseca, a tek 17. jula su ga pozvali na PCR test.

Nadležni su to pravdali činjenicom da njima dopremaju sve testove i iz Milanovca, Lučana i Ivanjice.

U problemu su bili pacijenti kojima su bile zakazane operacije ili pregledi za ostale bolesti.

Zbog rasplamsavanja korona virusa brojne bolnice prešle su u Kovid sistem, te se na mnogim mestima primaju samo hitni slučajevi dok svi ostali moraju da čekaju.

Na nekim mestima, poput stomatoloških ordinacija, maske i rukavice nisu dovoljne.

Motkama protiv Konrada

I neke nesmotrene izjave lokalnih političara iz 2020. godine posvećene su borbi sa korona virusom.

Bivši gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović u više navrata bolest Kovid nazvao je „Konrad 19″.

Kasnije je za BBC ovaj lekar, specijalista ginekologije, rekao da je u pitanju „lapsus“.

Veliku pažnju medija izazvala je i izjava gradonačelnika Kragujevca da „narodu treba naređenje i motka“ da bi se poštovale mere protiv širenja epidemije.

Radomir Nikolić je kasnije izjavio da „nije rekao ništa što ne misli“.

„Možete me osuđivati što koristim narodski jezik kad govorim javno.

„Figurativno sam se izrazio, mislio sam da treba da koristimo neki element prisile, biće kažnjavanja ako se ljudi ne pridržavaju ovih mera.

„Ko god je dobronameran shvatio je šta sam hteo da kažem“, rekao je Nikolić.

Ekonomska kriza

Red ispred pošte — Redovi su, takođe, obeležili prethodnu godinu. Na slici red ispred pošte u Kragujevcu

Veliki broj zaraženih i mere izolacije dovele su ceo svet u veliku ekonomsku krizu čije će se posledice tek osetiti – brojna mala preduzeća, turističke agencije, ugostitelji, prodavci, muzičari, izdavači, frizeri i mnogi drugi ne znaju da li će moći da nastave sa poslom.

Vlasnik kragujevačke kafane Vladimir Ristić za BBC je još u julu izjavio da „zatvaranje lokala u 20 sati za većinu nas znači propast“.

„Ja 95 odsto prometa ostvarujem od osam uveče do ponoći, kada svira bend. Mnogo je takvih.

„Ne postojimo ako tada zatvorimo kafane, neću imati za plate, kredit, za život“ , rekao je Ristić.

Mnogi su posao i definitivno izgubili.

Ministarstvo za rad saopštilo je da je bez posla ostalo 44.105 ljudi, dok Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) navodi da je u prvom talasu epidemije taj broj dostigao i 200.000.

Zbog zatvaranja granica, turističke agencije su došle na rub propasti, posao je izgubilo 1.500 ljudi, a jedino što je cvetalo bio je domaći turizam.

jezero bruje — Nekada malo poznato jezero Bruje na sat vremena od Novog Sada postalo je hit ove godine

Solidarnost i pomoć – „mali ljudi, veliki heroji“

Neki su baš zbog tih promena poželeli da pomažu ljudima oko sebe.

Šili su maske, pravili vizire, prikupljali novac i još mnogo toga.

Oni su mali heroji solidarnosti tokom epidemije korona virusa u Srbiji

Zaječarac Mark Duljaj, vlasnik pekare Kika, odlučio je da tokom cele jedne nedelje u aprilu poklanja besplatni doručak zdravstvenim radnicima i vojnicima koji su tokom vanrednog stanja tu stražarili.

„Meni je ta radnja prekoputa bolnice. Šta god da nam treba ti ljudi su tu, uvek su fer prema meni i to su moje mušterije“, ispričao je Duljaj za BBC na srpskom.

Želeo je da pomogne uprkos gubicima koji su, kao i u mnogim uslužnim delatnostima, išli i do 80 dosto.

„Vidim kako tamo ljudi rade, kako se bore, a ima ljudi koji ne mogu ni da izađu“, rekao je pekar koji je tajne zanata učio od dede u Zvečanu.

„Sećam se da mi je pričao ‘lekari, policajci i železničari, to su jedini ljudi koji misle za narod i to treba da ceniš’. Narod zavisi od njih“.

Svetlo na kraju tunela

Svetlo na kraju tunela mogla bi da bude vakcinacija koja je još u povoju.

U Gerontološkom centru Niš, koji je u prvom talasu bio najveće žarište, počela je vakcinacija prošle sedmice, a u narednim danima je najavljena i u Domu za stare „Jelenac“ u Aleksincu, prenele su Južne vesti.

Kad se posmatra ukupna populacija od korona virusa zvanično su najzaštićeniji stanovnici Kragujevca, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca, objavile su nedavno Novosti.

Podatak da gotovo svaki peti stanovnik (23,1 odsto) u ovim krajevima ima antitela koja ga posredno štite od kovida 19 pokazuje da je u drugom talasu epidemije korona i zvanično najjača bila u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

To su rezultati druge Nacionalne studije započete 26. juna, koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa Institutom za primenu nuklearne energije (INEP), a kompletni podaci tek će biti objavljeni.