Gradovi širom sveta morali su da redefinišu pojam sopstvene bezbednosti pod pretnjom od pandemije Kovida-19 – i evo onih kojima to najbolje ide.
Ništa u savremenoj istoriji nije promenilo život u gradu kao kovid.
Od zatvaranja poslovnih zgrada u gradskom centru, preko obaveznog nošenja maske do ograničenja po restoranima, mere predostrožnosti usled pandemije preobratile su gradski pejzaž širom sveta, najverovatnije na duže staze.
Štaviše, pandemija je prva ove vrste koja nas je zadesila kao „urbanizovanu“ vrstu.
Kad je Španski grip udario početkom 20. veka, u gradovima je živelo svega 14 odsto ljudi, ali danas je taj broj porastao na 57 odsto, prema procenama Odeljenja za stanovništvo Ujedinjenih nacija.
Kao posledica toga, gradovi su morali da postanu još oprezniji kad je u pitanju zdravstvena zaštita i sveukupna bezbednost kako bi bolje zaštitili vlastito stanovništvo.
- Zašto je toliko teško biti racionalan u vezi sa Kovidom-19
- „Proveo sam 20 godina pripremajući se za pandemiju korona virusa“
- Četiri načina kako da istrajete u poštovanju epidemioloških mera
Da bi razlučila koje promene su dovele do veće bezbednosti, Obaveštajna jedinica Ekonomista nedavno je objavila Indeks bezbednih gradova za 2021, koji rangira 60 gradova na osnovu 76 pokazatelja bezbednosti koji se tiču infrastrukture, digitalnog života, lične bezbednosti, ekoloških faktora i, naravno, zdravlja – sa pripremljenošću na pandemiju i stopom smrtnosti od Kovida-19 koji su uvršćeni ove godine.
Svi koji su se našli u samom vrhu indeksa – među kojima Kopenhagen, Toronto, Singapur, Sidnej i Tokio – imaju faktore koji ilustruju kako celokupna bezbednost proističe iz snažnog osećaja društvene kohezije, inkluzije celokupnog stanovništva i međusobnog poverenja u društvu.
Razgovarali smo sa stanovnicima ovih gradova da bismo saznali kako su promene koje je sa sobom donela pandemija učinile njihove gradove bezbednijim, inkluzivnijim i otpornijim; i šta putnici i dalje moraju da znaju da bi ostali bezbedni kad im konačno bude dopušteno da ih posete.
Kopenhagen
Rangiran u samom vrhu ovog indeksa, glavni grad Danske kotirao se posebno dobro zbog novog ekološkog stuba bezbednosti u indeksu, koji meri održivost (kao što su inicijative za obnovljivu energiju), kvalitet vazduha, upravljanje otpadom i urbani šumski prekrivač.
Ovo poslednje apsolutno je imalo uticaja na to koliko su dobro grad i njegovi stanovnici bilu u stanju da izađu na kraj sa pandemijskim ograničenjima, koja su potpuno ukinuta u septembru 2021. godine.
„Parkovi i zelenila, kao i plovni putevi, bili su izuzetno popularni tokom pandemije.
„Stanovnici Kopenhagena šetkali su se kupujući hranu za poneti i uživali u mnogim gradskim prostorima na kojim su mogli da udahnu malo svežeg vazduha“, rekao je stanovnik Asbjorn Overgard, izvršni direktor neprofitne organizacije Kopenhagen kepesiti.
Grad isto tako i dalje obezbeđuje „korona-vodiče“ kao pomoć ljudima, kao i detaljna obeležavanja i jasna obaveštenja za stvaranje prostora između grupa na otvorenom.
Duh zajedništva u ovoj zemlji, najbolje ilustrovan danskom reči samfundssind, takođe omogućuje stanovnicima zemlje da sarađuju i veruju jedni drugima – između ostalih i vladinim zvaničnicima – kako bi stvorili bezbednije okruženje za život.
Indeks bezbednih gradova pronašao je visoku korelaciju između kontrole nad korupcijom i bezbednijih gradova, tako da ne iznenađuje što je kotiranje Danske kao jedne od najmanje korumpiranih zemalja na svetu omogućilo njenim građanima da veruju svojim institucijama i jedni drugima tokom trajanja pandemije.
Kopenhagen je takođe primenio program masovnog testiranja na Kovid, koji je i dalje besplatan za svakoga, među kojima su i turisti.
Sakupljeni podaci omogućuju detaljnu kontrolu nad izbijanjem lokalnih epidemija; uz to, grad će početi da primenjuje testiranje otpadnih voda kako bi uhvatio lokalne epidemije u ranoj fazi.
Toronto
Najveći grad u Kanadi našao se na drugom mestu u indeksu ukupne bezbednosti, sa jakim ocenama iz infrastrukture i bezbednosti životne sredine.
Stanovnici zaslužnom smatraju inkluzivnu kulturu koja ume da ceni ciljanu komunikaciju među zajednicama, naročito kad je u pitanju svest o vakcinama i njihovoj primeni.
Stanovnica Toronta Farida Talat ističe kako je grad pokrenuo veliki broj programa za vakcinaciju u konkretnim zajednicama kako bi pomogao da grad postane bezbedniji.
Na primer, plan Sprint do kuće radi vakcinacije radio je na kompletiranju prvih doza za stanovnike koji ne mogu da napuste svoje domove; a Radna grupa crnih naučnika za vakcinalnu ravnopravnost osnovana je rano tokom programa vakcinacije da bi osigurao ravnopravniji pristup cepljenju.
Meštani se osećaju bezbednim i zbog dugog istorijata grada iz multikulturalizma.
„U Torontu je normalno biti rođen van Kanade.
„Otkrio sam da različite etničke i kulturološke grupe zapravo imaju interakciju i ne žive u oborima“, rekao je Filipe Vernaza, koji u ovom gradu živi od 1998. godine.
„Uobičajenu grupaciju ljudi čine ljudi različitog etničkog porekla, seksualne orijentacije i vere.
„Toronto je grad izuzetno otvorenog uma u kom možete da se osećate bezbedno i budete ono što jeste.“
- Kako funkcioniše „vakcina turizam“ u Srbiji – objašnjenje stiže iz Rusije
- Srbija i „karantin turizam“: Zašto je sve više Indijaca u Beogradu
- Kako je Srbija došla do milionitog slučaja kovida-19
Singapur
Drugi na rang listi po digitalnoj bezbednosti, zdravstvenoj i infrastrukturnoj sigurnosti, Singapur je iskoristio sve ove prednosti za brze reakcije tokom ranih dana pandemije, hitro sprovevši digitalni nadzor i praćenje kontakata.
Ova zemlja može i da se pohvali jednom od najviših stopa vakcinacije na svetu (trenutno 80 odsto), ali i dalje zahteva strogi nadzor i praćenje kontakata pred pojavom novih varijanti.
„Pre nego što mogu da uđu u zgrade ili neki prostor, svi stanovnici moraju da skeniraju svoj TrejsTugeder token ili telefonsku aplikaciju SejfEntri za prijavljivanje“, kaže stanovnik Singapura Sem Li, koji vodi istoimeni putopisni blog.
„To omogućava vlastima da brzo prate pojedince koji su se možda mešali ili imali kontakt sa zaraženima kako bi im bila izdata naredba za odlazak u karantin i zaustavila se ili prekinula veza prenosa bolesti.“
Putnici moraju da instaliraju token TrejsTugeder ili iznajme telefon s njim pre nego što uđu zemlju.
Rad od kuće postao je standard na većini radnih mesta kako bi se što više smanjila interakcija među ljudima, što je, ističe Li, dovelo do manjih gužvi u javnom prevozu.
Turističke atrakcije i tržni centri imaju ograničeni broj ulazaka, a „ambasadori bezbedne distance“ nagledaju mase i staraju se da se javnost pridržava zdravstvenih mera; pojedinci koji ih krše plaćaju visoke kazne.
Javnost može i da prati kolike su gužve u tržnim centrima, poštama i prodavnicama preko nedavno pokrenute alatke Spejs aut.
Sidnej
Najveći grad u Australiji završio je u indeksu sveukupno na petom mestu, a našao se u najboljih deset iz zdravstvene bezbednosti.
Australija je bila jedna od prvih zemalja koja je potpuno zatvorila granice tokom pandemije i održala je stroge mere zaključavanja kad je broj slučajeva počeo da raste – sa pozitivnim posledicama.
Stopa smrtnosti po glavi stanovnika u Australiji nastavlja da bude jedna od najnižih na svetu.
Sad kad je vakcinacija dostigla 70 odsto u Novom Južnom Velsu, očekuje se da će mnoga od tih ograničenja biti ukinuta, a najavljeno je da će međunarodne granice biti otvorene u novembru.
Uz osećaj zaštićenosti od pandemije, stanovnici odavno osećaju i snažnu ličnu sigurnost na ulicama Sidneja.
„Stvarno se nikad nisam osećala tako bezbednom ni u jednoj zemlji kao što sam živeći u Sidneju“, kaže Kloi Skorgi, osnivačica australijskog sajta za putovanja Pasoš tamo dole, koja se prvi put preselila u Sidnej 2018. godine.
„Proputovala sam ceo Sidnej kao solo putnica i nijednom se nisam osetila da sam u opasnosti.“
Grad se našao i na prvom mestu po digitalnoj bezbednosti, što podrazumeva politiku privatnosti u gradu, sajber zaštitu od pretnje i sveobuhvatni plan za pametni grad. Sidnej je započeo ovu inicijativu delom u okviru svog strateškog okvira po imenu Smart siti, koji je definisao neke od inovacija preporučenih za povezanije, bezbednije gradove.
Na primer, plan predviđa da se pametni senzori postave u kontejnere za smeće, ulične lampe i klupe kako bi se sakupljale informacije o celokupnoj iskorišćenosti, protoku saobraćaja i pešačkoj aktivnosti.
Slično tome, pametno osvetljenje i CCTV mreže mogu da unaprede bezbednost po mraku i noćnu privredu.
Neke od ovih ideja već su realizovane u južnom Sidneju u obliku Čilaut habova: prostora na otvorenom u kojima stanovnici mogu da se sretnu pod pametnim osvetljenjem, povežu na vi-fi i priključe elektronske uređaje, sa podacima o iskorišćenosti koji se šalju nazad gradskim ocima kako bi bolje razumeli i prilagodili se tome kakvu interakciju njihovi građani imaju sa gradskom infrastrukturom.
- Pandemija korona virusa preti da pomrsi planove za početak turističke sezone u Tajlandu
- Za šta u Tajlandu koriste propala taksi vozila
Tokio
Glavni grad Japana našao se na petom mestu celokupnog indeksa i u samom vrhu indeksa zdravstvene bezbednosti, koji u obzir uzima faktore kao što su univerzalno zdravstveno osiguranje, pripremljenost na pandemiju, životni vek, mentalno zdravlje i stopa smrtnosti od Kovida-19.
Iako je broj slučajeva drastično skočio tokom Olimpijskih igara, ta stopa je u značajnoj meri opala čim je vakcinacija dostigla skoro 60 odsto stanovništva.
U svetlu pozitivnih vesti, Japan je najavio kraj federalnog vanrednog stanja i postepeno ukidanje ograničenja počev od kraja septembra 2021. godine.
Umesto njih, zemlja planira da podstiče na upotrebu vakcinalnog pasoša za ulazak u medicinske ustanove i na masovne događaje, pa čak i da ohrabri kompanije da ponude popuste ili kupone vlasnicima ovih pasoša.
Tokio se našao i u prvih pet zbog svoje infrastrukturne bezbednosti, u koju spada sigurnost u prevozu, prijateljska nastrojenost pešaka i mreža prevoza.
Kao pešački grad povezan vozovima, Tokio je građen tako da podstiče na pešačenje i angažovanost u zajednici – što je, zauzvrat, dovelo do većeg učešća građana u bezbednosti preko oblika prevencije kriminala u susedstvu i stražama, kao i zajedničkog osećaja odgovornosti prema prevenciji od zločina.
„Od raznih centara za izgubljeno i nađeno na železničkim stanicama do maltene nepotrebnog zaključavanja bicikala, oseća se ogromna količina poštovanja prema blagostanju drugih“, kaže Sena Čeng, stanovnica Tokija i osnivačica časopisa Global jut rivju.
Ona se priseća kad je izgubila svoju torbu u centru grada, samo da bi je našla na istom mestu na kom ju je ostavila, zajedno sa ljubaznom porukom.
„Vekovna kultura kolektivizma i velika količina poštovanja jednih prema drugima čini Tokio najbezbednijim gradom u kom sam živela“, kaže ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
