Milioni ljudi koriste ekrane više nego ikad pre. Mnogi koji rade ili uče od kuće zure u laptopove i druge uređaje po čitav dan. Većina školaraca trenutno nema drugi način da pohađa časove.
Kod nekih, nov način rada počeo je da ostavlja traga na očima.
Svrab, zamućena slika i glavobolje – ili zamaranje očiju – spadaju među česte probleme koji se javljaju.
Više od trećine (38 odsto) ispitanika jedne ankete, sprovedene za dobrotvornu organizaciju „Bori se za vid“, reklo je da im se vid pogoršao od početka pandemije.
Druga anketa pokazala je da je taj broj 22 odsto.
Stručnjaci za vid kažu da ljudi sa stalnim problemima treba da posete očnog lekara.
- Pet načina da pregurate pandemiju sa osmehom
- Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
- Kako je strah od korona virusa promenio našu psihologiju
Ali ima stvari koje mnogi od nas mogu da urade sami da bismo sačuvali oči i vid.
Pravilo 20-20-20
„Opuštanje mišića u očima i oko njih je ključno“, kaže Danijel Hardiman-Makartni, klinički savetnik na Koledžu za optometriste.
To je veoma jednostavna vežba.
Svakih dvadeset minuta samo pogledajte u nešto na oko dvadeset stopa od vas (oko šest metara), na 20 sekundi.
„To sprečava da se vaši očni mišići preopterete“, kaže Hardiman-Makartni.
Izolacije su omogućile da je tako nešto verovatnije da vas zadesi, kaže on, pošto radnici na daljinu i studenti provode dnevne sate ispred laptopova, dok se uveče opuštaju takođe pred ekranima.
Putovanje do posla, ili šetnja kući posle škole, omogućivali su ljudima da opuste oči a da toga nisu bili ni svesni.
Za milione ljudi ni to više nije opcija.
Kad pažnju usmerimo bliski predmet kao što je ekran, sićušni mišići u našim očima – cilijarni mišići – skupljaju se.
Skupljanje menja oblik sočiva u očima, fokusirajući sliku na mrežnjaču.
Tim sićušnim i drugim mišićima oko očnih duplji, koji omogućuju da oči gledaju stalno u istom pravcu, potrebna je pauza.
„To je kao džogiranje“, kaže Hardiman-Makartni.
„Ne biste džogirali čitav dan i čitavu noć, a očekivali da vaši mišići to istrpe, ali upravo to ljudi traže od vlastitih očiju.“
Razmišljajte trepćući
„Treptanje je veoma važno“, kaže profesor Sunir Garg sa Američke akademije za otfalmologiju.
„Kapci rade praktično kao brisači vetrobrana.“
Oni sklanjaju prašinu i prljavštinu, i peru površinu oka suznom tečnošću.
Treptanje uklanja i ustajalu tečnost i izoštrava vid čineći da rožnjača, iliti površinski sloj oka, ostane vlažan.
„Bez te vlažnosti, rožnjača se suši, a vid se muti“, kaže profesor Garg.
Problem je u tome što trepćemo ređe kad čitamo sa ekrana, tvrde mnoge studije.
Neki istraživači sugerišu i da više naših treptaja ostaje nedovršeno kad koristimo ekrane, jer se gornji i donji kapci ne spajaju do kraja.
Od toga oči mogu da nas svrbe, suše se i budu sklone infekcijama.
Zato s vremena na vreme prestanite da radite za ekranom – i potpuno zatvorite oči.
- Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Podesite ekran
Stručnjaci kažu da ekran treba da je udaljen dužinu ruke, ili ti 40 do 75 centimetara od lica.
Podesiti razdaljinu baš kako treba posebno je teško kad se laptopovi često nalaze suviše blizu korisnikovim očima.
Ako je ekran suviše blizu, rizikujete da konstantno preopterećujete očne mišiće, kaže profesorka Šahina Pardan sa Univerziteta Anglija Raskin.
Ako je, pak, predaleko, upinjaćete se da vidite detalje.
„Ako možete, koristite eksternu tastaturu da vam bude lakše“, kaže ona.
I eksterni monitor bi mogao da pomogne – i porazgovarajte sa poslodavcem, pošto su mnogi od njih voljni da nabave opremu za one koje radi od kuće.
Profesorka Pardan savetuje i da postavite ekran tako da stoji postrance u odnosu na prozor ili licem okrenut od njega.
Na taj način minimizujete blještanje ili odsjaj sunčevog svetla na ekranu.
Vredi razmisliti i o visini položaja ekrana, prema Badrulu Huseinu, dežurni očni hirurg u očnoj bolnici Murfilds.
„Kompjuterski ekrani bi trebalo da stoje u nivou očiju ili blago ispod njega“, kaže on.
„Gledanje gore ka ekranu može dodatno da isušuje oči i izazove simptome zamora.“
Gledanje nagore, ili previše nadole, može da vam napravi probleme i u ramenima i vratu.
Krupnijaslova
„Ljudi bi ozbiljno trebalo da razmisle o podešavanju veličine fonta“, kaže profesorka Pardan.
„Nije dobra ideja raditi na smartfonu ili tabletu duže vremenske periode zato što je tekst tamo suviše mali.“
Ne postoji idealna veličina koja odgovara svima, kaže ona.
„Pronađite veličinu fonta koja vam je najprijatnija tokom dužeg perioda čitanja.“
Ona preporučuje i da se podesi osvetljenost ekrana da bi se uklopila u stepen svetla u okruženju.
Izbegavajte rad u mračnoj prostoriji sa jarko osvetljenim ekranom.
Stručnjaci kažu da je taman tekst na svetloj pozadini uopšteno bolji nego svetao tekst na tamnoj pozadini.
Najbolje je izbegavati niski kontrast kolor palete.
Izađite napolje na pauzu
„Pravljenje redovnih pauza od ključne je važnosti“, kaže profesorka Marija Musadži sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„To vašim očima pruža priliku da gledaju u daljinu i trepću.“
Redovne kratke pauze bolje su od manjih dužih pauza, kaže ona.
Izlaženje napolje na pauzu sjajan je način da otpustite pritisak u očima, istovremeno pomažući vašem sveukupnom fizičkom i mentalnom zdravlju.
To je očigledno teško tokom izolacije, naročito za ljude koji nemaju pristup privatnoj bašti ili balkonu.
Ali istraživanje sugeriše da bi to moglo da bude od dvostruke važnosti za decu.
Zamor očiju od velike upotrebe ekrana kod odraslih ume da bude izuzetno neprijatan, ali ne dovodi do trajnih oštećenja.
Kod dece, međutim, postoje izvesni dokazi da duga upotreba ekrana i nedovoljno vremena provedeno napolju može da dovede do miopije ili trajne kratkovidosti.
Profesor Garg ukazuje na istraživanje obavljeno u Kini i Japanu, gde je, kaže on, miopija kod dece „prava epidemija“.
Eksperti kažu da problem za decu može da bude previše rada za ekranom ili premalo vremena provedenog napolju, ili kombinacija oba.
A nije najjasnije kako tačno boravak napolju pomaže očima.
Možda smo samo skloniji da ih više opuštamo dok smo napolju i provodimo više vremena gledajući predmete koji su udaljeniji od nas.
Uticaj sunčevog svetla na razvoj oka takođe može da bude faktor.
Ali očigledno je da „aktivnosti napolju mogu da smanje šansu da deca dobiju miopiju“, kaže profesor Garg.
I zato iskoristite najviše što možete svaki boravak napolju – i podstičite decu da rade isto.
Ilustracije Geri Flečer
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
