Britanski lekari veruju da su zabeležili najdužu kovid infekciju – kod pacijenta koga su lečili zabeleženo je visoko prisustvo virusa duže od 16 meseci, ili 505 dana.
Neimenovani pacijent patio je od hroničnih oboljenja i preminuo je u bolnici 2021. godine.
Dugotrajne infekcije poput ovih su i dalje retke, kažu londonski lekari.
Većina ljudi se prirodno izbori sa virusom, ali imuni sistem ovog pacijenta bio je značajno oslabljen.
Hronične infekcije poput ovih zahtevaju istraživanje, kako bismo bolje razumeli kovid i rizike koje nosi, kažu stručnjaci.
- Zašto Kina opet zatvara gradove zbog kovida
- Kina priznala: Prvi smrtni slučajevi od kovida u Šangaju
- Rizik od krvnih ugrušaka veći šest meseci posle preležanog korona virusa
Pacijent se prvobitno zarazio početkom 2020. godine. Imao je simptome, a infekcija je potvrđena PCR testom.
Sledeće 72 nedelje redovno je dolazio u bolnicu – i radi nege i radi rutinske kontrole.
Prilikom svakog dolaska u bolnicu – oko 50 puta – testiran je pozitivno, što znači da je i dalje imao kovid.
Doktori kažu da su detaljnim analizama utvrdili da je u pitanju ista infekcija.
Pacijent nije mogao da se izbori sa infekcijom, čak ni posle primanja antiviralnih lekova.
Ovo nije isto što i „dugotrajni kovid“, kada simptomi ostaju i kada infekcija prođe.
- Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji
- Koje su dugoročne posledice korona virusa i koliko traju – pet pitanja i odgovora
Jedan od lekara koji će predstaviti ove nalaze na evropskom Kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti je doktor Luk Blagdon Snel.
„Brisevi iz grla su svakog puta davali pozitivan rezultat. Pacijent nikada nije imao negativan test. I možemo da vidimo da je to jedna ista infekcija jer njen genetski potpis – informacije koje smo dobili seciranjem viralnom genoma – bio je jedinstven i istrajan kod tog pacijenta“, kaže on za BBC.
Produžene infekcije su retke ali važne, kažu istraživači, jer mogu dovesti do novih vrsti kovida – iako se to nije desilo u ovom slučaju, niti u drugim koje su ispitivali.
„Kada su ljudi zaraženi duže vreme, virus se i dalje prilagođava na telo domaćina. To može virusu pružiti priliku da stvori nove mutacije“, kaže Snel.
Dodao je da kada nek ima hroničnu infekciju ne znači da može da zarazi druge.
„Znamo da svaki put kada se virus umnoži, on mora da reprodukuje RNK – što je ekvivalent ručnom kopiranju knjige. Kada bismo transkribovali čitavu knjigu, sigurno bismo napravili grešku – tako i virus, svaka kopija može da proizvede mutacije“, kaže doktor Dejvid Strejn sa Univerziteta Ekster.
„Iako Omikron soj nije nastao u pacijentima koje smo ispitivali, ovo pokazuje vrlo jasan put kako sojevi koji su otporni na vakcine mogu da nastanu“, dodao je.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
