Sat otkucava ponoć, sipali ste čašu vina. Ali nemate sa kim da se kucnete, poželite jedno drugom srećniju, mirniju, lepšu novu godinu, nemate koga da zagrlite, poljubite.
Osvrćete se oko sebe – prazna fotelja, televizijski program tragično dosadan. Sve izgleda beznadežno i depresivno.
Da, korona virus je u 2020. obustavio apsolutno sve, pa i praznike, zbog čega će mnogi tokom Nove godine i Božića biti sami.
Ne možete ni na neku žurku na otvorenom, jer proslava i velikih okupljanja ovog puta neće biti – korona ne mari za dočeke i praznike.
- Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
- Poziv Nacionalnoj SOS liniji za sprečavanje samoubistava – konačno besplatan
- Korona virus i mentalno zdravlje: Kakve sve posledice može da ostavi Kovid-19
Kako protiv usamljenosti
Iako praznici predstavljaju vreme slavlja, kod mnogih mogu pojačati osećaj tuge i usamljenosti.
- Iskustva psihoterapeuta pokazuju da sezona praznika i inače može da izazove depresivna raspoloženja i razna pitanja o sebi, a pritisak je dodatno veći zbog ovih okolnosti, kaže za BBC na srpskom psihoterapeutkinja Ana Perović sa portala Psihobrlog.
To ne znači da treba da padate u očaj i da se odreknete svega.
- I dalje možemo svečano ukrasiti dom, namestiti ga da se osećamo prijatno i ušuškano, uraditi nešto lepo za najbliže – kako bismo zadržali bliskost, koja je vrlo važna, kaže psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović za BBC na srpskom.
An Mari Ćurčić iz inicijative Za tebe važno je, koja se bavi mentalnim zdravljem, kaže za BBC da se ne treba libiti od traženja pomoći stručne osobe.
- Nije sramota, ne treba da se stidimo i plašimo da kažemo ‘ok, teško mi je, ne mogu da sam da se nosim sa ovim’. Treba da se osnažimo da razgovaramo jedni sa drugima i da podelimo to što osećamo.
Bezbednost
Broj preminulih, broj zaraženih, broj ljudi na respiratorima, policijski čas, karantin, pozdravljanje laktovima, bez grljenja…
Previše teških stvari za jednu godinu.
„Ljudima je potrebno da nešto lepo dožive i urade za sebe u ovim vremenima, posle duge i naporne godine, ispunjene neizvesnošću“, kaže Džamonja Ignjatović, profesorka Filozofoskog fakulteta u Beogradu.
Ona kaže da je proslava Nove godine je simbolični čin rastajanja sa prethodnom ružnom godinom, kao i obeležavanje novog početka i nade da će sledeća biti bolja.
- A i stvarno nam svima nedostaju ti radosni trenuci – da ta radost ne bi imala negativne efekte, treba da budemo odgovorni, ne smemo ni sebe ni druge da dovedemo u opasnost, upozorava Džamonja Ignjatović.
Odlukom vlasti, iz zdravstvenih razloga i sprečavanja širenja epidemije korona virusa, 31. decembra i 1. januara restorani i kafići radiće do 18 sati, a prehrambeni objekti do 20 sati.
Neće biti organizovanog dočeka Nove godine.
- Važno je da imamo na umu da se nečega privremeno odreknemo zarad dugoročnih srećnijih trenutaka, kaže Džamonja Ignjatović.
- Kako biti fizički aktivan tokom izolacije – nije teško, verujte
- Kada će dodiri opet biti dozvoljeni
- Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put
An Mari Ćurčić ističe da se uz pomoć tehnologije i pametnih telefona može prevazići fizička distanca.
„Jedan običan poziv to može da uradi, a da ne govorim o raznim aplikacijama.
- To je jedan od načina na koji možemo da ostanemo u kontaktu sa bližnjima ako ne možemo fizički da budemo prisutni, navodi.
Kako biti sam tokom praznika
Samoća tokom novogodišnjih praznika je problem u čitavom svetu, posebno ove godine.
Zbog toga je BBC uz pomoć stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja sastavio niz saveta kako da vam bude lakše.
- Ok je biti ljut
Ukoliko ste ljuti zbog toga što su vam svi novogodišnji planovi uništeni, to je u redu.
- Živimo u neverovatnim okolnostima i mislim da ljudi imaju svako pravo da budu ljuti, razočarani i tužni, kaže Helen Rasel, autorka knjige Kako biti tužan.
- Potiskivanje negativnih misli nema smisla – vrate vam se sa osvetom, dodaje.
Kako kaže, mnogi teško prihvataju promene, tako da je uobičajeno ako se osećate loše.
„Za tebe #VažnoJe“: Mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravljuThe British Broadcasting Corporation
Sa tim je saglasna i An Mari Ćurčić.
- Posle devet meseci epidemije u Srbiji, prirodno je da smo i ljuti, to ukazuje na ono što Svetska zdravstvena organizacija naziva pandemijskim umorom. Svima nam je preko glave i priče o koroni i mera, prirodno je da postoji neki zamor materijala. Potpuno je prirodno da se osećamo tako kako se osećamo.
Ipak, ona ističe da je važno da „budemo u stanju da prepoznamo te emocije“.
- Svi smo u istom loncu, svi se manje ili više isto osećamo. Strašne stvari se dešavaju oko nas i teško je sve to pregurati, ističe.
- Promenite očekivanja
Možda ste očekivali veliku, divnu proslavu, ali to se, nažalost, neće dogoditi.
Marta Mils svaki Božić provodi sama.
Ranije je, kaže, mrzela praznike, ali sada ne može da dočeka da taj dan ima samo za sebe.
Prihvatanje da će praznici biti drugačiji je ključno, ističe.
- Promenite pravila i planirajte nešto drugačije, neka to bude dan kada ćete maksimalno ugoditi sami sebi, kaže Mils.
- Pauza
Ako postoje određene stvari bez kojih tokom Nove godine i Božića ne možete, a kojih ove godine neće biti, možda bi mogla da pomogne – pauza.
Zamislite da je sve to što volite samo pauzirano, a ne ukinuto, što znači da će se vratiti jednog dana.
Što pre, nadamo se.
- Plan, plan, plan
Nemojte da se probudite ne znajući šta ćete dalje raditi.
- Ja često moram da se suzdržim da ne isplaniram sve suviše rano, kaže Marta.
- Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
- Imate korona virus snove? Niste jedini
- Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
Kako navodi, dan podeli na nekoliko celina tokom kojih se sve zna – šta za doručak, kada je vreme za čitanje, kada za šetnju, kada za film, a kada za telefonski razgovor sa porodicom.
- Obezbedite nešto dobre hrane, možete imati video čet ili se dopisivati sa ljudima koji su vam dragi, kaže Marta.
A možete da isplanirate i nešto lepo za posle praznika – ako imate nešto čemu ćete se radovati, to bi moglo da napravi razliku.
- Sređivanje
Stručnjaci takođe savetuju da pre praznika koliko-toliko uredite vaš dom.
To može da znači postavljanje božićnih ukrasa, dodatnih fotografija, ili jednostavno malo sređivanja i čišćenja.
- Radite ono što volite
Provedite dan baveći se nečim što vas čini srećnim – jutarnje trčanje, video igre, slagalice, topla kupka, dobra knjiga… Ili jednostavno provedite dan u pidžami.
Kupite sebi poklon, nešto što ste uvek želeli.
Mogli biste čak i da ga upakujete u ukrasni papir, pa da ga posle raspakujete.
- Volim da imam lepe božićne mirisne sveće. Sve se svodi na to da budete dobri i nežni prema sebi, kaže Marta.
- Pričajte sa drugim ljudima
Ukoliko postoje ljudi sa kojima biste voleli da se čujete, to možete preko telefona ili video poziva.
A ukoliko se osetite izolovano probajte da izađete malo napolje.
Sofi Skot, profesorka kognitivne neuronauke na Univerzitetskom koledžu u Londonu kaže da je izlazak napolje, čak i u običnu kratku šetnju, „jedna od najboljih stvari koje možete da uradite za vaš mozak i raspoloženje“.
Marta je saglasna.
Od najsmešnijeg virusa do 300.000 zaraženih.The British Broadcasting Corporation
- Jedite sve što želite
Ukoliko volite prasetinu ili jagnjetinu, uživajte.
Ukoliko mrzite prasetinu ili jagnjetinu – kupite nešto drugo.
Ne postoje pravila šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo da jedete, tako da kupite nešto što zaista volite.
- Nemojte uopšte da slavite
Na kraju krajeva, možete da odlučite da ove godine uopšte ne obeležite novogodišnje praznike.
Neka to bude samo još nekoliko dana u godini, što bi moglo da bude lakše nego da ga slavite sami.
Marta kaže da je važno shvatiti da Božić traje samo jedan dan i da će ubrzo sve biti gotovo.
- To su samo 24 časa i neće trajati doveka. Čak i ako imate najgori dan, uveče ćete otići u krevet i kad se probudite Božić će biti gotov.
Zašto su praznici za neke stresni?
Jedan od razloga je „komercijalizacija praznika“, kaže psihoterapeutkinja Perović sa Psihobrloga, portala koji se bavi mentalnim zdravljem.
Zbog toga je, ističe, stvorena slika o tome kako bi trebalo da provodimo praznike i kako da se osećamo tokom njih.
- To možemo da vidimo u filmovima i reklamama – uvek je bezbrižna i harmonična atmosfera, a svi su okruženi ljudima koje vole, navodi
- Kod mnogih to nije tako, pa ljudi zbog pritiska da ispune ta očekivanja upadaju u neku vrstu depresivnih raspoloženja, dodaje.
Vurus korona: Psihološkinje koje su bile uz nas u vreme epidemijeThe British Broadcasting Corporation
Drugi razlog bi mogla da bude sama činjenica da se godina završava, pa mnogi sumiraju period koji je iza njih.
- Tu može biti kriza na ličnom planu, procena sebe, pitanja o smislu života, gde sam, kuda idem i sličnih tema koje mogu da dovedu do nezadovoljstva.
Perović ističe da su zbog toga autorke Psihobrloga okupile grupu psihoterapeuta koji će tokom praznika donirati jednu seansu svima kojima je to potrebno.
- Bilo je dosta prijava, većina termina je već popunjena, kaže ona, dodajući da jedna seansa ne može ništa da promeni, ali može da bude dobar prvi korak.
- Ovo vidimo kao neku vrstu iskoraka struke ka ljudima, da ljudi znaju da nisu sami, ističe.
Kako proslaviti sam, ali u društvu?
Iako smo na to navikli ranijih godina, velike proslave i buka nisu jedini način da se nešto proslavi.
- Lepi trenuci intimnosti u uskom porodičnom krugu su takođe vredni proslavljanja, navodi Džamonja Ignjatović.
Možemo organizovati onlajn druženje sa prijateljima, igrati kviz ili zajedno slušati muziku i veseliti se, svako iz svog doma, kaže.
- Možemo pozvati i nekoliko prijatelja koje toliko dobro i dugo znamo i znamo njihovo kretanje, da znamo da smo bezbedni sa njima, kaže Džamonja Ignjatović.
Ako se neko oseća usamljeno ili depresivno, ne možemo i ne treba da se ljutimo na njega, već da razumemo njihove potrebe, dodaje.
- U fotografijama: Kako mladi gledaju na karantin
- Priče zdravstvenih radnika: „Najgore mi je bilo da gledam kako mnogo ljudi umire“
- Traumatična iskustva ljudi koji su preležali korona virus
- Ko se oseća loše neće pomoći sebi ako počne da se ponaša iracionalno da bi se izborio sa depresivnošću. I za te ljude je važna komunikacija i uživo, izlazak napolje, šetnja s prijateljima ili onlajn druženje. Moramo da razlikujemo fizičku i socijalnu distancu, niko ne savetuje društvenu distancu, ljudi treba da ostanu povezani na sve moguće načine, napominje psihološkinja.
Pošto situaciju ne možemo da promenimo, možemo da nađemo nov način da obeležimo tradicionalne praznike, kaže An Mari Ćurčić.
- Niko ne kaže da moramo da Novu godinu i Božić obeležimo baš tako i tako – jeste to simbolično kad se okupljamo sa porodicom i bližnjima, ali možemo da smislimo neke druge, nove tradicije. Možda to ne mora da bude baš 31.12, biće prilike za slavlje kada ovo barem donekle prođe, kada bude moguće da se više družimo, A u krajnjoj liniji možemo da se nađemo napolju, ne moramo da sedimo u zatvorenom.
Njegov posao je da uči Japance da plaču i tako se oslobode stresaThe British Broadcasting Corporation
Šta dalje?
Nova godina i Božić će proći, moraće i korona jednog dana, ali tu borba nije gotova.
Vladimir Đorđević, direktor Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Kliničkog centra Niš, izjavio je da se po završetku pandemije korona virusa očekuje znatan porast mentalnih poremećaja, prenosi Beta.
Kako kaže, tokom kriza se ljudi „otcepe od emocija, drže psihološke granice čvrstim i potpuno su u funkciji borbe za preživljavanje“.
- Kada sve prođe, onda se te psihološke granice opuste, sve te emocije isplivaju na površinu i naprave veliki problem. Onda imate porast svih vrsta kriznih stanja, porast anksioznih poremećaja, depresija, posttraumatskih stanja i videćemo čega sve još, izjavio je Đorđević.
An Mari Ćurčić ponavlja važnost obraćanja stručnim osobama u tim situacijama.
- Ono što je najvažnije je da prosto osnažimo i sami sebe i bližnje da potražimo psihološku pomoć ako ne možemo da se nosimo sa teškim emocijama i osećanjima. Struka je tu, psiholozi i psihoterapeuti su spremni da nam pomognu.
Neke od stručnih ustanova, savetovališta i SOS telefona koji vam mogu pružiti pomoć u Srbiji su:
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd; Telefon: 011/3636400; www.lazalazarevic.rs
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303; Mejl: vanja@centarsrce.org; www.centarsrce.org
Radno vreme je 14 do 23 časova, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000; Pozivi su anonimni
Dodatne adrese i kontakte institucija i organizacija u Srbiji i regionu koje se bave mentalnim zdravljem možete naći na ovom linku, u grupi „Za Tebe #VažnoJe“.
