Ortoped Marko Mladenović pao je u, kako kaže, „kratkotrajnu depresiju“ kada je počeo da dežura u privremenoj Kovid-19 bolnici u Nišu, u jeku epidemije korona virusa.
„Najgore je bilo kada je veliki broj pacijenata počeo da umire“, kaže Mladenović za BBC na srpskom.
On je jedan od nekoliko stotina medicinskih radnika u Srbiji koji su na vrhuncu krize brinuli o pacijentima koji su imali Kovid-19. Stručnjaci kažu da je sada važan period za praćenje njihovog mentalnog zdravlja.
Međutim, iz Ministarstva zdravlja kažu da sistematskog praćenja nema, jer je „generalno zdravlje lična stvar svakog pojedinca“.
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
- Kako da ne sagorite tokom pandemije
- Kada ljubav ne može preko državne granice
„Staviš čoveka na respirator da mu pomogneš, a on umre“
Početkom aprila Štab za vanredne situacije Niša odlučio je da se studentski dom u tom gradu pretvori u privremenu bolnicu za pacijente obolele od korona virusa.
Klinika za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra u Nišu, gde Marko radi, dobila je poziv da pošalje tri lekara.
„Nakon naglog ‘buma’ u Nišu, kolege sa infektivne i pulmologije više nisu mogle da odgovore na toliki broj pacijenata“, priča Marko.
Direktor klinike u kojoj Mladenović radi zamolio je kolege da se dobrovoljno prijave da pomognu, kako on ne bi morao da bira.
„Nas trojica mlađih smo se prijavili kako starije kolege ne bi morale“, kaže Mladenović.
On ima 39 godina, suprugu i dvojicu sinova koji idu u osnovnu školu. Kako bi ih zaštitio, živeo je u zasebnom stanu tokom rada u Kovid-19 bolnici.
Decu je viđao jednom u nekoliko dana, tako što bi došao do njihovog prozora da im mahne sa bezbedne razdaljine.
„Čuli smo se svakodnevno, a ja sam im davao zadatke: da mi nacrtaju virus, da budu kreativni. Trudio sam se da im pomognem da se rasterete“.
Prve smene u Kovid-19 bolnici bile su mu najteže.
„Sve je bilo haotično, pa je i opreme nestajalo, ali smo se za pet-šest dana organizovali i dobili sve što nam treba“, priča Marko.
Navodi da raspoloženje nije opalo samo njemu, već i kolegama. Trudili su se da jedni drugima budu podrška i održe „pozitivan duh“.
Mladenović pretpostavlja da je najteže bilo anesteziolozima, koji su uvodili pacijente u veštačku komu kako bi ih stavili na respirator.
„Staviš čoveka na respirator da mu pomogneš, a on umre.
„U takvim situacijama smo svi bili dodatno zbunjeni i uplašeni“, govori on.
A onda je pacijent sa korona virusom morao da ima operaciju kuka.
Zahvat je bio neophodan, ali pacijent nije smeo da bude otpušten iz Kovid-19 bolnice. Operacija je nosila rizik da se lekari i sami zaraze.
„Ja sam ponudio da ga operišem“, govori Marko.
Dok se presvlačio za operaciju, razmišljao je o porodici i supruzi.
„Slom dolazi kada ljudi počnu da se opuštaju“
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da su medicinski radnici „bili intenzivno angažovani na poslu koji je i inače stresan, ali sa ozbiljnim rizikom da se zaraze i tako ugroze ne samo sebe, već i porodicu, prijatelje“.
Takođe, „za radno vreme ih niko nije pitao“, dodaje.
„Slom dolazi kada ljudi, koji su angažovali sve snage, počnu da se opuštaju“, ističe Trebješanin.
Zbog toga je, kako kaže, „ključni trenutak da se organizuje psihološka podrška medicinskom osoblju, uz praćenje njihovog zdravstvenog stanja tokom najmanje mesec dana“.
Iz Ministarstva zdravlja za BBC na srpskom kažu da se to ne sprovodi jer je „generalno zdravlje lična stvar svakog pojedinca“ i dodaju da je zdravstveni sistem u Srbiji „dostupan apsolutno svim građanima“.
Oni dodaju da ministarstvu do sada nisu prijavljeni slučajevi incidenata među zdravstvenim radnicima čiji je uzrok psihološki pritisak.
Ministarstvo navodi da je otvorena telefonska linija za podršku zdravstvenim radnicima u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, gde profesionalci za mentalno zdravlje pružaju neophodnu pomoć i podršku kolegama koje se javljaju.
Osim toga, kažu iz ministarstva, na Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ postoje radionice na kojima zdravstveni radnici dobijaju podršku u prepoznavanju i prevladavanju sindroma izgaranja.
Šta su najčešći poremećaji koje medicinski radnici mogu da očekuju u ovim okolnostima?
- Izgaranje na poslu, koje se javlja u vidu premora ili potpune iscrpljenosti;
- Razni oblici neuroza;
- Klinička depresija, koja može imati neke od sledećih simptoma: sniženo raspoloženje, gubitak energije, interesovanja i osećaja zadovoljstva; poremećaji apetita i spavanja, a ponekad i suicidne misli.
*Žarko Trebješanin
„Iskustvo koje smo stekli tokom pandemije Kovid-19 pokazuje da bi bilo korisno da se u budućnosti organizuje psihološka podrška kao standard koji se nudi zaposlenima u zdravstvenom sistemu, posebno granama koje su procesirane kao stresne profesije“, kažu iz Ministarstva zdravlja.
Strahovi za psihološko zdravlje šire populacije već postoje u inostranstvu. Strani stručnjaci se pribojavaju mogućeg talasa problema sa mentalnim zdravljem, kao posledice karantina i intenzivnog stresa.
Rezultati istraživanja o obraćanju pacijenata lekarima koji brinu o mentalnom zdravlju, sprovedenog na 1.300 ispitanika širom Velike Britanije, pokazalo je da je 43 odsto psihijatara primetilo porast broja slučajeva koji zahtevaju hitnu intervenciju.
„Smatram da sam samo radio svoj posao“
Mladenović kaže da se nije „prepao“ kada je trebalo da operiše pacijenta sa korona virusom, ali da „nije bilo nimalo prijatno“.
„Postoji strah od nepoznatog“, priseća se on.
Razmišljanje o bližnjima ga je više opterećivalo nego šta će biti sa njim lično, kaže. Ali operacija je prošla dobro.
Ovo nije bio jedini put da je Marko bio u povećanoj opasnosti da se zarazi – kolega sa kojim je delio sobu za odmor razboleo se od korona virusa.
Markov rođendan 29. aprila, koji je sa porodicom trebalo da proslavi preko terase uz tortu, prošao je u testiranju na Kovid-19. Obeležen je putem video poziva.
„Naravno da nisam smeo da odem na tortu dok ne stignu rezultati“, prepričava Marko. „Uopšte mi nije bilo svejedno“.
Kasnije mu je saopšteno da je rezultat negativan.
Privremena Kovid-19 bolnica u studentskom domu u Nišu, gde je Marko radio, zatvorena je 6. maja.
Lekari su poslati na kraći odmor pred povratak u radnu rutinu.
„Ne smatram sebe nikakvim herojem, čak mi je pomalo degutantno da govorimo o herojstvu“, osvrće se Marko na iskustvo rada u bolnici. „Smatram da sam samo radio svoj posao“.
Iako se život u Nišu donekle vratio u normalu, Marko kaže da su on i njegove kolege na oprezu i spremniji da reaguju ukoliko bude drugog talasa epidemije.
„Sada smo dobro uigran tim i ako ponovo krene, siguran sam da ćemo biti brži i organizovaniji nego prvi put“.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
