Svakog jutra Majkl Ermojenis izlazi iz kuće u Oji na Santoriniju kako bi prošetao psa. Poznate slikovite ostrvske crkve iz kojih se pruža fantastičan pogled i zalazak sunca privukli su više od dva miliona posetilaca koji su ovde prenoćili prošle godine.
Već mesecima, Majkl je po čitav dan lutao ovim mermernim stazama i jedva da je video drugu osobu, jer je pandemija korona virusa zaustavila turizam.
Ali u ponedeljak bi se sve trebalo da se promeni, jer Grčka ponovo otvara granice kako bi započela turističku sezonu.
- Kako na more usred korona virusa
- Crna Gora i korona: Povratak na plaže po novim pravilima
- Šta će biti sa našim putovanjima u doba pandemije
Obično su gužve i saobraćaj na Santoriniju toliko užurbani da bi Majklu trebalo i do sat vremena da napusti selo.
Broj turista je toliko porastao tokom godina da je Evropska unija upozorila da bi „budućnost ove destinacije mogla da bude ugrožena“.
„To je jednostavno neverovatno“, kaže on. „Osećam se kao da sam dobio ključeve od Diznilenda. Ali istovremeno, znam da to nije učinjeno zbog mene. To je velika globalna katastrofa.“
Da li Grčka može da izmisli svoj turistički model?
Zaustavljanje globalnih putovanja pokazalo se pogubno za mediteransku zemlju kao što je Grčka, gde turizam čini čak 30 odsto priliva i obezbeđuje svaki peti posao u zemlji.
Prošle godine je Grčka dočekala rekordnih 33 miliona posetilaca, a na mnogim ostrvima turizam je glavni izvor zapošljavanja u privatnom sektoru.
Neki stanovnici ostrva sada se pitaju da li bi to mogla biti prilika za prelazak na održiviji model turizma.
„Trenutno se prekomerni turizam ugasio“, kaže Majkl Ermojenis. Ranije se toliko brinuo zbog broja posetilaca da je pokrenuo kampanju „Spasimo Oju“. Postavljao je znakove po selu i tražio od turista da prema okolini postupaju s poštovanjem.
„Pitanje je, koliko brzo će to ponovo postati pitanje, ukoliko vlasti ne pokušaju da to reše na promišljeniji, strateški način?“
Kako se Grčka otvara za turiste od 15. juna
Grčka započinje drugu fazu otvaranja granica, omogućavajući međunarodne letove sa aerodroma u Solunu, jer je do sada bila otvorena samo Atina. Letovi se nastavljaju iz većeg dela Evrope, Izraela, Japana, Australije i Novog Zelanda.
Tako je do Grčke moguće doći:
- Vazduhom – iz 29 zemalja koje se smatraju zemljama sa niskim rizikom, a posetioci će nasumično biti testirani na Kovid-19
- Posetioci iz nekih evropskih zemalja za koje se smatra da su visoko rizične, uključujući Belgiju i Veliku Britaniju, moraće obavezno da se testiraju. Ukoliko je rezultat negativan, moraće da ostanu nedelju dana u karantinu, a ako je pozitivan – dve nedelje
- Može se doći i kopnom iz Albanije, Severne Makedonije i Bugarske, a putnici će biti nasumično testirani. Ako se do Grčke ide kopnom, na primer iz Srbije, potrebno je proveriti da li su ostale zemlje otvorene za prolaz, na primer Severna Makedonija
- Sezonskim hotelima je dozvoljeno ponovno otvaranje
Od 1. jula: Dozvoljeni će biti međunarodni dolasci na sve grčke aerodrome i morske luke, uz nasumično testiranje.
Na obližnjem ostrvu Mikonos, poznatom po zabavama i slavnim posetiocima, Stejsi Haris-Papajoanu priznaje da je uživala u tome da ima plažu samo za sebe.
„Ali, koliko god da je lepo, ne možemo da plaćamo račune peskom“, ona kroz smeh objašnjava da zarađuje od iznajmljivanja smeštaja sezonskim radnicima.
Otočani su se ranije najviše žalili na krstarenja, kaže ona.
„Bilo kog dana bi se pojavilo njih sedam odjednom, a ostrvo tada preplavi dodatnih 20.000 ljudi u roku jednog sata“, kaže ona. Godinama ona i drugi pozivaju na red u dolasku brodova.
Pandemija se sada odrazila na industriju krstarenja, a ove godine nijedan od većih brodova neće pristati u luci.
Mnogi Mikončani su presretni zbog ovoga, iako će neki kafići i mini marketi biti pogođeni.
Drugi problem je bila infrastruktura, jer se kapacitet nije povećavao sa brojem posetilaca.
Zato je na Mikonosu često nestajala struja zbog prekomerne upotrebe energije. Tu je i problem otpada.
Santorini nema postrojenje za reciklažu, samo ilegalnu deponiju koja nije u skladu sa standardima EU.
Kako je turizam pomogao u izgradnji savremene Grčke
Grčke vlasti su turizam koristile kao sredstvo za podizanje privrede zemlje nakon kriza.
Pedesetih godina prošlog veka vlada je izgradila državne hotele sa pet zvezdica, pokušavajući da privuče posetioce nakon Drugog svetskog rata.
Nakon što je vojna diktatura preuzela vlast državnim udarom 1967. godine, zemlja se okrenula masovnom turizmu, kao i nakon 1974. godine.
Turizam je pomogao Grčkoj i da se oporavi od finansijske krize 2008. godine, mada mnogi tvrde da je i tu bilo propusta.
„Još uvek nedostaju posebne politike u vezi sa turističkim tokovima“, kaže profesorka Efimia Sarantaku sa Univerziteta Zapadne Atike.
„Jedna od osnovnih slabosti je da vladina struktura ne daje regionalnim vlastima ovlašćenja da upravljaju i regulišu turizam na lokalnom nivou.“
Da li bi Grčka mogla da koristi pandemiju za promenu?
Još jedna pritužba u Grčkoj je da je prekomerno oslanjanje na turizam dovelo do gomile niskokvalifikovanih, slabo plaćenih sezonskih radnika.
„To je industrija koja zapošljava puno žena, migranata i mladih širom sveta“, kaže Kristina Zampukos sa odeljenja za turističke studije na Univerzitetu Mid Švedska.
„To je sektor koji nije visoko cenjen ili plaćen zbog povezanosti sa više ženskim veštinama, kao što su čišćenje, posluživanje i briga o drugima.“
Funkcioneri u destinacijama koje su ranije patile od prekomernog turizma, poput Venecije i Amsterdama, već su izjavili da koriste pandemiju kao priliku za uvođenje održivijih modela.
Do sada grčka vlada nije preduzela slične poteze.
Trenutno je mnogim ostrvljanima bitnije da zarade i izbegnu drugi talas virusa. Ali oni će biti oprezni dok gledaju kako se stari problemi vraćaju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
