Dok se u Srbiji se očekuju odluke Kriznog štaba za sprečavanje širenja korona virusa o eventualnim dodatnim merama posle porasta broja zaraženih, u Evropi postoje nesuglasice oko uvođenja kovid pasoša, a britanska kraljica Elizabeta poziva sve da se vakcinišu.
Nekoliko dana zaredom broj zaraženih u Srbiji premašuje 3.000 što je zabrinulo zdravstvene stručnjake, pojedini predstavnici Kriznog štaba zalažu se za pooštravanje pojedinih mera tokom predstojećeg vikenda, ali se tome protive predstavnici vlasti, pre svega iz privrednih razloga.
U Evropi se vodi polemika oko uvođenja takozvanih kovid pasoša, a kraljica Elizabeta je u video konferenciji poručila je ljudima da prime vakcinu protiv korona virusa, rekavši da ona ništa nije osetila, niti da je osetila bilo kakav bol.
U svetu je do sada zaraženo 112,7 miliona ljudi, a preminulo je više od 2,5 miliona. Oporavilo se 63,6 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- Ruska vakcina Sputnjik: Delotvorna 92 odsto
- Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
Pogledajte video: Kako će funkcionisati pasoši za vakcine
Šta se dešava u Srbiji?
Prema poslednjim podacima, preminulo je još 15 ljudi od posledica korona virusa, pa je ukupan broj umrlih povećan na 4.398.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na korona virus testirano je 15.074 a potvrđena su 3.588 slučajeva zaraze.
U bolnicama je 3.832 pacijenta, a na respiratorima 153.
Od početka epidemije zvanično je potvrđen 449.901 slučaj infekcije.
Prijavljivanje za vakcinaciju u Srbiji je moguće preko portala e-Uprave, kao i telefonom preko pozivnog centra na broj 0800 222 334.
Situacija u kovid bolnici Karaburma je teška, više nemamo slobodnih mesta, rekao je komandant VMC Karaburma, pukovnik doktor Ivo Udovičić.
„Epidemija je van kontrole. Ovo je ogroman požar koji ne može da se gasi baštenskim crevom za zalivanje trave“, rekao je.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da članovi Kriznog štaba već dva, tri dana „mere“ koje rigoroznije epidemiološke mere da donesu, kako bi se sprečilo prenošenje virusa u epicentrima širenja – skijalištima, a da se ne ugroze ostali koji su poštovali dosadašnje mere.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao je da je stav Grada da se protivi skraćenju radnog vremena restorana, jer „čitave porodice koje ostaju bez primanja.
Prethodno je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio da je medicinski deo Kriznog štaba za to da se u potpunosti sve zatvori na pet dana, ali da za to postoje pravne prepreke.
Dragan Delić infektolog izjavio je za list Danas da „ponovo imamo neblagovremeno donošenje mera protiv korona virusa“.
„Očigledno je da se i dalje pravi kompromis između ekonomije i zdravlja, a to je za mene kao lekara sa medicinske i etičke tačke gledišta neprihvatljivo“, rekao je Delić, nekadašnji direktor beogradske Infektivne klinike.
- Pitanja i odgovori o vakcinaciji protiv korona virusa u Srbiji
- Kako i ko sve u Srbiji može da se prijavi za vakcinu protiv korona virusa
- Alkohol i vakcine protiv korona virusa – šta kažu stručnjaci
- Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa
Branko Ružić, ministar prosvete, rekao je da situacija u školama, kada je reč o broju zaraženih korona virusom, nije alarmantna, odnosno da broj zaraženih u učenika ne prelazi 0.5 odsto od ukupnog broja đaka, kao i da broj zaraženih nastavnika ne prelazi jedan odsto od ukupnog broja.
Pogledajte: Kako da razlikujete simptome korona virusa, gripa i prehlade
Ukratko iz sveta:
- Grčka, Kipar i Austrija za uvođenje kovid pasoša, Nemačka, Francuska i predsednica Evropske komisije skeptični
- Vakcinu proizvođača Džonson i Džonson odorbili su američki regulatori – jedna doza vakcine je bezbedna i delotvorna
- Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da broj zaraženih i preminulih od posledica korona virusa opada širom sveta
- Za Amerikance treći paket ekonomske pomoći zbog pandemije, najavio predsednik Amerike Džo Bajden
- Policijski čas u Francuskoj na snazi je od 18 sati do 6 sati ujutru
- U svetu je do sada zaraženo više od 112 miliona ljudi, a preminulo je više od 2,5 miliona. Oporavilo se 63,6 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta
Kako se Srbija borila protiv korone u 2020. godini:
- Šta znamo o broju umrlih od virusa korona u Srbiji
- Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
Kakva je situacija u regionu?
Zemlje u regionu beleže svakodnevni rast broja zaraženih:
- Hrvatska – 241.592 potvrđenih slučajeva
Do sada je preminulo 5.489 ljudi, a oporavilo se 233.170
- Slovenija – 187.005 potvrđenih slučajeva
Do sada je preminulo 3.802 pacijenta, a oporavilo se 171.905
- Bosna i Hercegovina – 130.510 potvrđenih slučajeva
Do sada je umrlo 5.062 pacijenta, a oporavilo se 114.995 ljudi
- Severna Makedonija – 101.214 potvrđenih slučajeva
Od posledica korona virusa do sada je preminulo 3.111 ljudi, a oporavilo se 90.685
- Crna Gora – 74.182 potvrđena slučajeva
Preminulo je 987, a oporavilo se 64.662 ljudi.
- Kosovo – 68.006 potvrđenih slučajeva
Do sada je preminulo 1.587 ljudi, a oporavilo se 59.176
Pogledajte video: Da li mutacije čine korona virus opasnijim?
Kako je u Evropi?
Ideja o kovid pasošima, odnosno vakcina pasošima uzima sve više maha – Izrael ih već ima.
Za to su i Grčka, Kipar i Austrija, ali i nemačka kancelarka Angela Merkel i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazili oprez – jer su podaci da li vakcine štite od Kovida-19 i dalje nepotpuni.
Za to vreme, Mađarska je postala prva zemlja Evropske unije koja je počela imunizaciju stanovništva kineskom vakcinom Sinofarm, koja još nije odobrena na nivou EU.
Mađarska vlada je kritikovala spor tempo uvođenja vakcina u EU, a do sada je već poručila pet miliona kineskih vakcina.
Ova zemlja sa 10 miliona stanovnika, koristi i rusku vakcinu Sputnjik, koja takođe još nije odobrena u EU.
Ukrajina je upravo započela imunizaciju stanovništva vakcinama AstraZeneka/Oksford.
U poslednja 24 sata ova zemlja registrovala je 8.147 slučajeva zaraze korona virusom, što je najviši broj od sredine januara.
- Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
- Zašto je korona virus toliko smrtonosan
- Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo
Španija će do početka maja biti u režimu nacionalnog policijskog časa.
Ljudima je dozvoljeno da u tom periodu odlaze na posao, u škole ili na fakultete, radi kupovine lekova ili nege starijih ljudi ili dece.
Svako stariji od šest godina mora da nositi zaštitnu masku za lice u javnom prevozu i u zatvorenim javnim prostorima širom zemlje.
Takođe su obavezni na otvorenom u mnogim regionima.
Kontinentalni deo Portugala i dalje je pod strogim režimom.
Rad od kuće je obavezan, rade samo prodavnice sa osnovnim namirniciama, a kafići i restorani mogu da rade samo ako prave hranu za poneti i kućnu dostavu.
Škole su takođe zatvorene za većinu dece.
Očekuje se da će karantin trajati najmanje do 1. marta.
U Belgiji je nacionalni karantin produžen do 1. aprila.
Dozvoljena su samo putovanja koja moraju da budu obrazložena jakim razlogom.
Prodavnice koje ne prodaju hranu i lekove, kao i frizeri, škole, restorani, barovi do daljnjeg ostaju zatvoreni u Nemačkoj.
Prema pravilu iz januara Nemcima nije dozvoljeno da na javnim mestima nose pamučne maske i marame preko lica, već hirurške.
Mere ostaju na snazi do 7. marta, ali je moguće da će frizerski saloni i škole biti otvoreni i ranije.
Đaci osnovnih škola vraćaju se u klupe 22. februara.
Restriktivne mere u Grčkoj se razlikuju se od regiona do regiona u zavisnosti od broja zaraženih.
Od januara rade vrtići, osnovne škole i prodavnice.
Ali do kraja januara, neke oblasti su proglašene „crvenim zonama“- poput Atine u kojoj su uvedene nove restriktivne mere.
Prodavnice koje ne prodaju hranu i lekove, škole, frizerski saloni i kozmetički saloni ponovo su zatvoreni.
U Francuskoj policijski čas je na snazi od 18 sati do 6 sati ujutru.
Prodavnice u tom periodu moraju biti zatvorene, a Francuzi ne mogu van kuće.
Škole rade uz svakodnevna testiranja učenika i nastavnika.
Francuska je zatvorila granice za sve koji nisu državljani zemalja Evropske unije od 31. Januara.
Barovi, restorani, pozorišta, bioskopi i skijališta su i dalje zatvoreni.
Restriktivne mere na snagu stupaju od 1. marta i na Francuskoj rivijeri.
Ljudima će biti dozvoljeno da izađu iz kuća samo s dozvolom na kojoj će biti istaknut razlog zašto moraju da budu napolju.
Srednje škole u Italiji su ponovo otvorene, a policijski čas je na snazi od 22 sata do 6 sati ujutru.
Takođe su zabranjena putovanja između regiona, a nošenje maski na javnim mestima je obavezno.
Vlada Holandije najavila je ublažavanje nekih ograničenja.
Od 1. marta srednjoškolci će imati najmanje jednodnevne časove u školi.
Frizeri i druge „kontakt“ profesije (osim seksualnih radnika) mogu ponovo da rade od 3. marta.
Tinejdžeri i odrasli do 27 godina mogu da se bave timskim sportovima napolju.
Policijski čas od 21:00 do 04:30, koji je izazvao velike nerede, ostaće na snazi.
Vlada ne preporučuje planiranje bilo kakvih putovanja u inostranstvo najmanje do 31. marta.
Danska vlada takođe ukida neka ograničenja.
Veliki delovi maloprodajnog sektora biće ponovo ponovo otvoreni.
Očekuje se da će se učenici srednjih škola vratiti u učionice u regionima sa nižom stopom zaraze.
Danska je u blokadi od decembra: sve prodavnice i druge firme zatvorene su osim supermarketa i apoteka, a škole su bile otvorene samo za mlađu osnovnoškolsku decu.
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
- Kako su se gradovi širom Srbije izborili sa godinom korone
- Pitanja i odgovori o vakcinaciji protiv korona virusa u Srbiji
- Neredi zbog Kovid mera i nasilje kakvo u Holandiji nije viđeno decenijama
- Zimske radosti: Holanđani pohrlili na klizanje na zaleđenim kanalima
Kako je u svetu?
U Americi je predstavljen novi, treći paket ekonomske pomoći, najavio je predsednik Džo Bajden.
Republikanci tvrde da je program „nepotrebno veliki i natrpan prioritetima demokratske stranke koji nemaju veze sa pandemijom“.
Ipak, Bajden i njegov tim ne odustaju od toga da Amerika treba da bude „široke ruke“ i da se novac da onima koji je pandemija najviše ugrozila- siromašnima, manjinama i ženama.
Organizatori Olimpijskih igara u Tokiju potvrdili su da će put Olimpijske baklje biti započet sledećeg meseca kako je planirano.
Oni su zamolili sve one koji žele da isprate manifestaciju da drže fizičku distancu i nose maske, kao i da nosioce baklje pozdrave aplauzom, a ne glasnim navijanjem.
Put Olimpijske baklje trebalo je da bude održan tokom poslednje nedelje marta, ali je odložen zbog pandemije.
Pogledajte video:Kako izgleda preležati Kovid-19 kod kuće
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
