Dok vakcine u ovom trenutku predstavljaju najjače oružje u borbi protiv korona virusa, naučnici i lekare širom sveta trude se da obogate arsenal.
Mnogi stručnjaci kao pomoćno sredstvo u borbi protiv pošasti koja je zarobila svet od marta 2020, vide razvoj lekova, pa otuda i ne čudi što se trenutno širom planete sprovode brojna ispitivanja.
U Srbiji se najviše govori od remdesiviru i deksametazonu, čija upotreba je odobrena i u drugim državama, a nedavno je u Beograd stigao i kontingent leka sotrovimab, potvrdila je Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO).
„Primenjuje se kod pozitivnih pacijenata u prvih 10 dana ako imaju visoke faktore rizika da dođe do teške faze bolesti i eventualno smrti.
Daje se ambulantno, u obliku infuzije, jedanput i zaista je pokazao izuzetno visoku efikasnost“, objasnila je Radojević Škodrić.
- Ivermektin i korona virus: Šta je istina
- Remdesivir dostupan u Srbiji, SZO kaže da „nema efekta“
- Deksametazon – veliki pomak u borbi protiv korona virusa
Prethodno su u maju nadležni u Srbiji nabavili lekove bamlanivimab i regeneron iz grupe neutrališućih monoklonskih antitela za lečenje Kovida-19.
Ta dva leka se primenjuju u prvih deset dana od pojave simptoma i predstavljaju još jednu šansu da se infekcija zaustavi u ranoj fazi bolesti, saopštio je tada Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Kompanija Fajzer saopštila je nedavno da je započela veliko istraživanje u kome testira oralni antivirusni lek za sprečavanje kovid infekcije.
Zdravstveni zvaničnici u Srbiji za to vreme više puta su upozoravali ljude da ne uzimaju lekove na sopstvenu ruku.
Od početka pandemije, u Srbiji je prema zvaničnim podacima od korona virusa preminulo 9.157 ljudi, a zaraženo je 1.055.296.
Koji su lekovi korišćeni?
- Remdesivir
Tokom prošle godine, u svetskoj javnosti najčešće su pominjana tri leka za koja su stručnjaci smatrali da pomažu borbi protiv Kovida-19.
Jedan od njih je remdesivir, pre svega namenjen lečenju hepatitisa C i respiratornog sincicijskog virusa.
Reč je o antiviralnom leku, što znači da utiče na sposobnost korona virusa da se razvije unutar tela.
Radi po principu zbunjivanja virusa jer ima sličan hemijski sastav kao neke sirovine koje su Kovidu-19 neophodne da bi se razmnožavao.
Tako ga onemogući da se hiljadu puta umnoži.
U Srbiji je prošao sve procedure i od 12. oktobra 2020. počela je distribucija.
„Daje se u intravenskoj infuziji jednom dnevno pet dana ili deset, ako nema rezultata“, izjavio je ranije za BBC na srpskom Srđan Pešić, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.
„Studije su pokazale da kod srednje teških i teških pacijenata dovodi do smanjenja dužine bolesti, kao i da smanjuje težinu prelaska u ozbiljniju fazu“, ističe Pešić.
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
- Kako je Srbija došla do milionitog slučaja kovida-19
- Šta kad se sudare korona i grip i kako da se zaštitite
Najpoznatiji pacijent koji je lečen remdesivirom je bivši američki predsednik Donald Tramp, a razvila ga je američka farmaceutska kompanija „Gilead sajens“.
„To je veoma skup lek, koji se daje samo u određenoj fazi bolesti i uz konzilijarnu odluku“, rekla je za RTS Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Klinički testovi su pokazali da ovaj lek skraćuje simptome infekcije korona virusom sa 15 na 11 dana.
Ipak, nema dokaza da remdesivir može da sačuva živote.
- Favipiravir
Favipiravir takođe spada u antiviralne lekove koji su prenamenjeni borbi protiv korona virusa.
Njega već nekoliko meseci ima u Srbiji i predviđen je nacionalnim protokolom.
„On je u tabletama, a može da se koristi od početka infekcije i jeftiniji je“, navodi Pešić.
Ovaj lek – registrovan kao avigan – popularniji je na istoku u Rusiji, Kini i Japanu, gde je korišćen za grip, dodaje.
Poput remdesivira, i ovaj lek se koristi u ranoj fazi infekcije.
- Deksametazon
Deksametazon je prvi lek koji je dokazano spasao živote ljudi koji boluju od korone.
Reč je o leku koji sprečava upale i smanjuje smrtnost ljudi koji su priključeni na respirator, a bolesni su duže od sedam dana.
Dakle, deksametazon ne bi trebalo da se primenjuje kod osoba sa blagim simptomima i ne treba da se daje prebrzo.
Prvi rezultati istraživanja pokazali su da on smanjuje rizik od smrti kod trećine pacijenata na respiratorima i petine onih koji su na kiseoniku.
Ovaj lek deluje tako što prigušuje imuni sistem tela.
Infekcija korona virusom stvara upalu, pa telo pokušava da se bori.
Ali imuni sistem se ponekad preoptereti i takva reakcija često može da bude fatalna, jer reakcija koja treba da napadne infekciju počne da napada ćelije koje samo telo proizvodi.
Deksametazon smiruje ovaj efekat.
- Četiri načina kako da istrajete u poštovanju epidemioloških mera
- Vakcine protiv kovida: Tvrdnje u vezi sa plodnošću i pobačajem potpuno neutemeljene
- Šta je projekat Kovidtarget i šta znači prenamena lekova
Lek ne deluje na ljude sa blažim simptomima, pošto prigušivanje imunog sistema u tom stanju ne bi bilo od pomoći.
Deksametazon je jeftin lek koji već postoji i ima ga u dovoljnim količinama.
Prvi put je napravljen 1957. godine, a sa širokom upotrebom počelo se 1960.
Zato što je toliko dugo u prodaji, lek nije patentiran, što znači da više različitih kompanija može da ga proizvodi.
- Bamlanivimab
Namenjen je pacijentima koji su se tek razboleli, a koji su kritični po određenim kriterijumima da dobiju teške oblike kovida.
Koristi se pre svega kod starijih od 65 godina, koji imaju pridružene bolesti, kardiovaskularne probleme, hipertenziju, bolesne bubrege i probleme sa plućima.
„U pitanju su gotova antitela koja su napravljena u laboratoriji, a koja reaguju u toj prvoj fazi, sprečavaju da virus uopšte uđe u naše telo ili sprečava da se on i dalje replikuje i dalje proširi kroz naše telo“, Srđan Pešić, klinički farmakolog.
- Vitamini, antibiotici, steroidi
Građani su tokom pandemije često na svoju ruku, kod kuće, uzimali razne lekove za koje su mislili da će im pomoći u borbi protiv korona virusa.
Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, više puta je upozoravao da se ne uzimaju lekovi koje lekar nije prepisao.
Iako su ispitivanja pokazala da je primena kiseonika i kortiko steroida efikasna, građani nemaju dovoljno znanja da bi to mogli da koriste, izjavio je ranije za televiziju N1.
Ne preporučuje ni upotrebu hemomicina i drugih antibiotika na svoju ruku.
Tokom epidemije dosta se pričalo i o vitaminu D i raznim suplementima za jačanje imuniteta.
Stojanović kaže da ni suplementi, ni vitamin D nisu registrovani za lečenje infekcija, ali da je kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom zapaženo da su imali nizak nivo vitamina D u krvi.
Međutim, kako navodi, to ne znači da „zbog toga navalimo svi u apoteke i kupujemo vitamin D“.
Profesor ističe da ljudski organizam funkcioniše kao precizna mašina i da je za građane najvažnije da se adekvatno hrane, spavaju i imaju fizičku aktivnost, a da ne treba očekivati čuda od suplemenata.
Šta kažu lekari?
Infektolog Dragan Delić navodi da je za obuzdavanje pandemije korona virusa najvažnija vakcinacija, što ne znači da lekovi nisu važni.
Kako kaže, vakcinacija i lekovi imaju potpuno različite zadatke.
Vakcinacija pre svega sprečava da se osoba zarazi, a lekovi su deo „posfestum“ medicine – ulaze u upotrebu kada se infekcija već desi i njihov cilj je da smanje teške kliničke forme i smrtnost zaraženih.
„Lekovi ne mogu da budu zamena za vakcinaciju“, izjavio je Delić za novinsku agenciju Beta.
„Za mene je težište na vakcinaciji, to je primarno, da ne dođemo u situaciju da koristimo skupe lekove čija efikasnost nije sto odsto“, naveo je.
Kada je reč o ceni Delić kaže da je uobičajeno da ona bude ogromna kada se lek tek pojavi na tržištu.
Radan Stojanović, farmakolog, kaže za Radio-televiziju Srbije da se idealni lek protiv korona virusa uzima oralno, što znači da bi ljudi mogli da ga piju kod kuće, pa bi bolnicama bilo lakše.
- Novčana davanja u Srbiji: Još 30 evra na računima od 1. novembra
- Deca sa posebnim potrebama i škola: Pokret, dodir i prijatelji
- Kako smo preživeli kovid: „Uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete“
Šta kažu nadležni?
Da aktivno rade na nabavci lekova protiv korona virusa.
„Pričamo sa Evropskom unijom, farmaceutskim kompanijama iz SAD, Kinom, Japanom“, izjavila je nedavno premijerka Brnabić.
Međutim, kako kaže, problem je što su ti lekovi „katastrofalno skupi“, ali da je posao države da nađe novac.
Predsednik Vučić izjavio je da je Srbija nabavila 500 doza „najboljeg leka protiv korona virusa“.
„Verujem da ćemo od tih doza uspeti da spasemo 100-200 života“, rekao je Vučić, dodajući da jedna doza košta 5.000 dolara.
Nije rekao odakle je nabavljen, piše dnevni list Danas.
Mogu li lekovi za HIV i malariju da izleče od virusa korona?
Na početku pandemije, dosta se pričalo tome da bi lopinavir i ritonavir – lekovi protiv HIV virusa – bili efikasni u lečenju Kovida-19.
Međutim, za to ima malo dokaza.
Ti lekovi nisu pospešili oporavak, smanjili broj smrti, niti umanjili stepen virusa u pacijentima sa ozbiljnim simptomima Kovida-19.
A tu su i lekovi protiv malarije – hlorokin i hidroksihlorokin, o kojima je najviše pričao bivši američki predsednik Donald Tramp.
Na samoinicijativno uzimanje hlorokina upozoravala je i Sanja Radojević Škondrić, ističući da se to nikako ne radi.
„To je lek koji se koristi i za lečenje malarije, reumatidnog artritisa, lupusa i doziranje nije isto za te bolesti i za infekciju Kovid-19″, rekla je Škodrić.
Ona je upozorila da preterana količina tog leka može da izazove slepilo, oštećenje bubrega i drugih organa.
Slučaj ivermektin
Veliku buru širom sveta, pa i u Srbiji, izaziva slučaj ivermektin.
On se koristi za lečenje ljudi i životinja, pojedini su ga nazivali „čudotvornim protiv korona virusa“, a posebno ga zagovaraju protivnici vakcina.
Pomama za ivermektinom – zasnovana na snazi verovanja u istraživanja – navela je veliki broj ljudi širom sveta da ga uzimaju.
Manija za ovim „čudom“ od leka nastanila je i Vajber grupe u Srbiji koje trenutno broje više hiljada članova, piše Istinomer.
U njima se iz minuta u minut razmenjuju poruke o tome gde se može nabaviti ivermektin, u kom obliku i u kojoj dozi je preporučeno da se uzima.
Međutim, lekari apeluju da se on ne uzima.
Doktor Stefan Mandić-Rajčević, asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, izjavio je za Istinomer da neverovatna popularnost ovog leka šteti celokupnom odgovoru na pandemiju.
„Kada osoba misli da je ivermektin odgovarajuća prevencija, najčešće odustaje od drugih vidova dokazano efikasne prevencije kao što su vakcinacija, upotreba maski i održavanje fizičke distance“, naveo je Mandić-Rajčević.
„Zbog toga ima veću šansu da oboli, a kada već oboli i nastavi da koristi ivermektin, rizikuje da se mnogo kasnije javi lekaru, misleći da će ivermektin rešiti problem, a tada će već imati težu kliničku sliku.“
On ističe i da je ivermektin izaziva različite nuspojave, kao što su vrtoglavica, muka, dijareja, pad krvnog pritiska, različite vrste napada, pa i smrt, kao i da može imati nepredvidive interakcije sa drugim lekovima koje ljudi inače uzimaju.
BBC je takođe otkrio da postoje ozbiljne greške u velikom broju ključnih studija na koje se pozivaju zagovornici ovog leka.
Od ukupno 26 proučenih studija, pet je sadržalo podatke koji su verovatno lažirani – na primer, pojavljivale su se bukvalno nemoguće brojke ili nizovi identičnih pacijenata koji su samo kopirani.
U narednih pet nađeni su krupni znakovi da nešto nije u redu.
Brojke nisu davale pravilan zbir, procenti su bili pogrešno izračunati ili lokalne zdravstvene vlasti nisu ni znale da su studije uopšte sprovedene.
Uz sva ova problematična ispitivanja, 14 autora studija na molbu nije ponovo poslalo njihove podatke.
Doktor Kajl Šeldrik, član grupe koja je istraživala ove studije, izjavio je da nisu pronašli „nijedno kliničko ispitivanje“ koje tvrdi da ivermektin sprečava smrt od kovida.
Takođe, on ističe da je ono sadržalo „ili očigledne znakove fabrikacije ili toliko krupne greške da se dovodi u pitanje čitava studija“.
U krupne probleme spadaju:
- Podaci o istim pacijentima korišćeni su u više navrata da bi predstavili neke navodno druge ljude
- Dokazi da izbor pacijenata za grupe za testiranje nije bio nasumičan
- Brojevi se ne javljaju u prirodnom nizu
- Netačno su izračunati procenti
- Lokalne zdravstvene vlasti ne znaju da su vršene te studije
Zdravstvene vlasti u SAD, Britaniji i Evropskoj uniji takođe su otkrile da nema dovoljno dokaza za upotrebu ovog leka protiv kovida.
Kako je u svetu?
Brojne države su tokom 2020. odobrile upotrebu leka remdesivir, barem za najteže slučajeve oboljevanja.
Lek Remdesivir je odobren za upotrebu u borbi protiv korone u više zemalja, navodi novinska agencija Rojters, pozivajući se na podatke proizvođača, kompanije Gilead.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila ga je početkom maja za hitnu upotrebu, a otprilike u isto vreme to su uradile i japanske vlasti.
Krajem maja, nadležni u Velikoj Britaniji su krajem maja odobrili upotrebu remdesivira kod određenih grupa kovid pacijenata.
Na Tajvanu je ovaj lek odobren za korišćenje kod težih slučajeva virusa, a u junu je sličnu odluku donela i južnokorejska vlada.
Tokom leta prošle godine, Indija, Singapur i Izrael su takođe odobrile upotrebu leka kod teških kliničih slučajeva.
U julu 2020, Evropska unija je odobrila remdesivir za korišćenje u lečenju Kovida-19, a godinu dana kasnije zahtev za odobrenje drugog leka, Ronapreva, koji predstavlja koktel antitela, podnela je švajcarska kompanije Roše.
Australijske vlasti su pre godinu dana odobrile remdesivir za punoletne pacijente koji imaju ozbiljne simptome.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
