Starost i širok spektar prvih simptoma povećavaju rizik od dobijanja „dugog Kovida„, kažu naučnici.
Ova studija, u koju je BBC imao uvid, procenjuje da je svaka dvadeseta osoba bolesna najmanje osam nedelja.
Istraživanje sprovedeno na Kraljevskom koledžu u Londonu takođe je pokazalo da kad ste žena, imate višak kilograma i astmu, to dodatno povećava rizik.
Cilj je da se razvije neki rani sistem upozorenja koji bi mogao da prepozna pacijente kojima je potrebna dodatna nega ili koji bi mogli da imaju koristi od ranog lečenja.
- Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa
- Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
- Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
Nalazi su nastali na osnovu analize ljudi koji unose simptome i rezultate testova u aplikaciju Studije simptoma Kovida.
Naučnici su analizirali ove podatke u potrazi za obrascima koji bi mogli da predvide ko će dobiti dugotrajnu verziju bolesti.
Rezultati, koji bi uskoro trebalo da budu objavljeni onlajn, pokazuju da bilo ko može da zapati dugi Kovid, ali neke stvari zaista povećavaju rizik.
Kako Kovid-19 utiče na teloThe British Broadcasting Corporation
Šta povećava rizik?
- Kad imate više od pet različitih simptoma u prvoj nedelji oboljevanja, to je onda jedan od ključnih faktora rizika, kaže za BBC Njuz doktorka Kler Stivs, sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Kovid-19 je više od običnog kašlja – a virus koji ga izaziva zahvata organe u čitavom telu.
Neko ko je imao kašalj, umor, glavobolju, proliv i izgubio je čulo mirisa – što su sve potencijalni simptomi – izložen je većem riziku od nekoga ko je imao samo kašalj.
Rizik takođe raste sa godinama – naročito posle pedesete – kao i ako ste žena.
- Na osnovu ranih objavljenih podataka videli smo da je mnogo veći rizik po muškarce da se razbole od teškog oblika bolesti i, nažalost, umru od Kovida, ali čini se da je po žene veći rizik da dobiju dugi Kovid, rekla je doktorka Stivs.
Nijedno prethodno hronično zdravstveno stanje nije bilo povezano sa dugim Kovidom osim astme i plućnih bolesti.
- Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
- Korona virus: Možete li da se zarazite dvaput
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
Kako izgleda dugi Kovid?
Precizni simptomi dugog Kovida variraju od pacijenta do pacijenta, ali je umor prilično česta pojava.
Kod Viki Born (48) krenulo je sa temperaturom i „smešnim slabim kašljem“ u martu, koji je postao „apsolutno zastrašujući“ kad je počela da ima problema sa disanjem i morala je da prima kiseonik.
Nije bila primljena u bolnicu, ali ipak – u oktobru – ona i dalje živi sa Kovidom.
Vikino zdravlje se popravlja, ali njen vid se promenio, a i dalje „u talasima“ dobija teže oblike bolesti.
Čak i obična šetnja psa toliko je izmori da ne može istovremeno da govori.
Ona za BBC kaže: „Imam neobične, gotovo artritične zglobove i, da sve bude čudnije, pre dve nedelje sam ponovo izgubila čulo mirisa i ukusa, naprosto je potpuno nestalo.“
- Osećam se kao da imamo nekakvu upalu u telu koja šeta okolo i telo ne može do kraja da je se oslobodi, tako da se samo pojavi i nestane, pojavi i nestane.“
Viki nije usamljena.
Studija procenjuje:
- Svaki sedmi čovek je bolestan najmanje četiri nedelje
- Svaki dvadeseti čovek je bolestan najmanje osam nedelja
- Svaki četrdeset peti čovek je bolestan najmanje dvanaest nedelja
Istraživači sa Kraljevskog koledža sačinili su kompjuterski program koji izvlači, na osnovu početka infekcije od korona virusa, ljude koji su pod rizikom da dobiju dugi Kovid.
Program nije savršen.
Pravilno prepozna 69 odsto ljudi koji kasnije dobiju dugi Kovid, ali upozorava i oko četvrtinu ljudi koji se brzo oporave da će dobiti dugi Kovid.
- Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
- Čovek se dva puta zarazio korona virusom – u drugom navratu simptomi bili teži
- Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim
- Mi mislimo da će to postati veoma važno, zato što onda možemo da prepoznamo te ljude, možda da im ponudimo strategije prevencije, ali i, ključno, da ih pratimo i budemo sigurni da dobijaju rehabilitaciju koja im je potrebna, kaže doktorka Stivs.
Profesor Tim Spektor, koji vodi Studiju simptoma Kovida, kaže: „Važno je da, pored zabrinutosti zbog povećanog broja smrti, uzmemo u obzir i one koji će biti pogođeni dugim Kovidom ukoliko uskoro ne zauzdamo pandemiju.“
Britanski ministar zdravlja i socijalne pomoći Met Henkok je izjavio: „Nalazi Studije simptoma Kovida su sumorni i ovo bi trebalo da bude ozbiljan podsetnik za javnost, uključujući mlade ljude, da Kovid-19 ne bira koga će zaraziti i da može da ima dugoročne i potencijalno razarajuće posledice.“
Vlada u Britaniji je objavila novi film koji bi trebalo da ukaže javnosti na simptome dugog Kovida.
