Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Temperatura i dugotrajan kašalj su važni simptomi Kovida-19, ali stručnjaci upozoravaju i na gubitak mirisa i ukusa.

Virus se raširio na više od 200 zemalja sveta i već mesecima traje pandemija Kovida-19.

U zemljama bivše Jugoslavije registrovano je više od 1,9 miliona slučajeva korona virusa.

U svetu je do sada zaraženo više od 184 miliona ljudi, a preminulo je više od 3,98 miliona. Oporavilo se više od 169 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

• Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
• Najveći rizik od prenošenja korona virusa je u prvim danima bolesti
• Ko u Srbiji odlučuje o uvozu vakcine protiv Kovida-19

Pojedine studije pokazuju da će 80 odsto ljudi koji obole od Kovida-19 imati samo blage simptome ili će proći bez bilo kakvih tegoba.

Manji broj ljudi ima ozbiljnije posledice.

Od pojave prvih slučajeva u Kini prošlo je više od godinu dana.

Koji su simptomi?

Korona virus napada pluća, a dva glavna simptoma su temperatura i suvi kašalj.

Suvi kašalj znači da nema šlajma, navodi britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS).

Kontinuirani kašalj znači kašljanje koje traje duže od sat vremena ili najmanje tri epizoda kašlja tokom 24 sata. Ako obično kašljete, može biti gore nego inače.

To može dovesti do nedostatka daha, što se često opisuje kao intenzivno stezanje u grudima, otežano disanje ili osećaj gušenja.

• Korona virus i klimatizacija – zašto ne idu zajedno
• Da li nam stiže drugi talas korona virusa
• Dobre vesti sa Oksforda: Vakcina protiv korone izazvala reakciju imunog sistema

Imate povišenu temperaturu ako vam je temperatura iznad 37,8 stepeni Celzijusovih. Zbog toga možete osećati vrućinu ili jezu i drhtavicu.

Kao simptomi se navode i bol u grlu, glavobolja i proliv, kao i gubitak čula mirisa i ukusa.

Mnoge zemlje su u međuvremenu na zvaničnu listu simptoma – pored kašlja i temperature – dodale i gubitak ukusa i mirisa.

Potrebno je pet dana da se simptomi pojave, saopštili su naučnici, ali kod nekih ljudi taj period traje i duže.

Period inkubacije virusa najčešće traje oko pet-šest dana, ali može trajati i do 14 dana, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Ovi simptomi ne znače nužno da ste oboleli od korona virusa. Slično se manifestuju i drugi, mnogo češći virusi, poput prehlade i gripa.

Najveće šanse da zaražena osoba prenese virus je upravo period kada se manifestuju simptomi, ali postoje i naučna mišljenja koja ukazuju da se virus širi i pre nego što se te osobe razbole.

U ranoj fazi, simptomi korona virusa mogu da liče na početak prehlade ili gripa.

• Možete li da se zarazite koronom od preminule osobe
• Sahrane u Srbiji u doba korone: „Tužno, kao da nije imala nikoga na svetu“
• Kako da izmerim temperaturu toplomerom, ali i bez njega

U težim slučajevima, može dovesti do upale pluća, teškog akutnog respiratornog sindroma, otkazivanja organa i smrti.

Verovatnije je da će se pojaviti teži simptomi kod starijih ljudi i osoba koje već imaju bolesti poput astme i dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Da li je Kovid isti kod svih pacijenata?

Ne. Korona virus utiče na razne organe i ima nekoliko manje čestih simptoma.

Naučnici su na osnovu podatak četiri miliona zaraženih ljudi napravili podelu na šest podvrsta.

Sličan gripu, ali bez temperature: Glavobolja, gubitak čula mirisa, bol u mišićima, kašalj, upala grla, bol u grudima, bez temperature

Sličan gripu sa temperaturom: Glavobolja, gubitak čula mirisa, bol u mišićima, kašalj, upala grla, promuklost, temperatura, gubitak apetita.

Stomačni: Glavobolja, gubitak čula mirisa, gubitak apetita, proliv, upala grla, bol u grudima, bez kašlja.

Zamor (prvi nivo ozbiljnosti): Glavobolja, gubitak čula mirisa, kašalj, temperatura, promuklost, bol u grudima, umor

Zbunjenost (drugi nivo ozbiljnosti): Glavobolja, gubitak čula mirisa, kašalj, temperatura, promuklost, bol u grudima, umor, zbunjenost, bol u mišićima.

Abdomen i respiratorne teškoće (treći nivo ozbiljnosti): Glavobolja, gubitak čula mirisa, gubitak apetita, kašalj, temperatura, bol u grudima, upala grla, promuklost, zamor, zbunjenost, bol u mišićima, proliv, bol u abdomenalnoj regiji i zadihanost.

A naučnici smatraju da povraćanje, proliv i grčevi u stomaku mogu da budu naznake virusa kod dece.

Koliko ljudi oseća simptome?

Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Britiš Medikal Džurnal, pokazuje da 78 odsto ljudi sa Kovid-19 ima blage ili nikakve simptome. To su asimptomatski slučajevi, koje lekari često pominju.

To se podudara sa nalazima istraživanja, sprovedenom u jednom italijanskom selu u epicentru epidemije, koja pokazuju da je 50 – 75 odsto zaraženih bilo asimptomatsko, ali su predstavljali „strašan izvor“ zaraze.

Još jedno skorašnje istraživanje na Islandu pokazalo je da je oko polovine pozitivnih na korona virus nije imalo nikakve tegobe.

SZO je na osnovu pregleda podataka 56.000 pacijenata saopštila da:

• Šest odsto obolelih završilo je u kritičnom stanju – otkazala su im pluća i drugi organi, pali su u septički šok i našli su se pod rizikom od smrti
• Oko 14 odsto pacijenata razvije teške simptome – probleme sa disanjem i gubitak vazduha
• Oko 80 odsto ima blaže simptome – temperaturu, kašalj, a poneko i upalu pluća

Kome da se obratim ako imam simptome?

Većina ljudi sa korona virusom oporaviće se posle odmora i uzimanja lekova za ublažavanja bolova, poput paracetamola.

Međutim, ako imate povišenu temperaturu, kašalj i otežano dišete, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć, jer to može biti posledica respiratorne infekcije ili drugog ozbiljnijeg stanja.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi trebalo da nazovete unapred i razgovarate sa svojim lekarom, koji će vas usmeriti ka određenoj ustanovi.

• Srbija – ukoliko ipak mislite da ste se zarazili korona virusom, pozovite 19819 ili neki od brojeva telefona koje je preporučilo Ministarstvo zdravlja na sajtu Kovid19
• Hrvatska – pozivni centar na temu korona virusa broj 113, na tom broju od 7 do 22 sata svaki dan na upite odgovaraju epidemiolozi i drugi stručnjaci. Na sajtu Ministarstva zdravlja postoje i drugi brojevi telefona na koje se možete obratiti za zdravstvenu ili psihološku pomoć
• Crna Gora – korona virus – SOS linija 1616 svakog dana od 8 do 23 sata ili na sajtu Instituta za javno zdravlje
• Kosovo – za sve informacije pozovite 038 200 80800 ili informacije potražite na sajtu Ministarstvo zdravlja Kosova
• Bosna i Hercegovina – dežurni telefoni u kantonima unutar Federacije BiH i u Republici Srpskoj – 0800 50 555 i savetodavna linija „Plavi telefon“ 0800 50 305 i sajt Instituta za javno zdravstvo
• Slovenija – 080 1404 i na sajtu Instituta za javno zdravlje možete dobiti sve dodatne brojeve telefona
• Severna Makedonija – Na sajtu Vlade objavljena su uputstva i spisak brojeva telefona po gradovima u vezi sa korona virusom

Simptomi poput povišene temperature i otežanog disanja, ne moraju da ukazuju na korona virus.

• „Najgore mi je bilo da gledam kako mnogo ljudi umire“
• Misterija „tihih prenosilaca“ virusa
• Rizik od korona virusa – da li više da se plašim trkača ili pevača

Na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije navode da je korona virus i grip moguće razlikovati.

„Koliko god bili slični, grip i korona se baš u temperaturi i razlikuju. Dok grip nastupa naglo i temperatura odmah skoči i bude visoka, korona se postepeno razvija, temperatura je u početku blago povišena i polako raste, kao i ostali simptomi“, piše na sajtu.

• Solidarnost u doba korone: Kad građani Srbije misle jedni na druge
• Korona virus – pet stvari koje treba da znate
• Kako je strah od korona virusa promenio našu psihologiju

Kada treba da odem u bolnicu?

Glavni razlog zbog kojeg je ljudima potrebno bolničko lečenje je otežano disanje.

Lekari mogu pregledati pluća da bi videli u kakvom su stanju. Najozbiljniji slučajevi mogu zahtevati prijem na odeljenja intenzivnu negu.

Pacijenti sa najtežim oblikom Kovida 19 stavljaju se na respiratore, kako bi mogli da dišu.

To može uključivati upotrebu maske za lice ili takozvane intubacije – ubacivanje cevi u nos.

Najinvazivniji način – za najteže pacijente – je mehanički respirator, gde se vazduh sa povećanim nivoom kiseonika gura u pluća kroz cev u ustima, nosu ili kroz mali rez u grlu.

Možda će vas zanimati i ove priče:

• Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
• Šumarice i apel na pristojnost: Kako treba da se ponašamo kod spomenika žrtvama rata
• „Kako me je zaveo svet zdrave ishrane“
• Fernando Kolunga – požarevački bend poznatiji u Meksiku nego kod kuće

Ko spada u rizičnu grupu da bude teško bolestan?

Stariji ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima (poput astme, dijabetesa i srčanih bolesti) imaju više šansi da se ozbiljno razbole.

Kada je reč o smrtnosti, muškarci su malo rizičnija grupa.

Oporavak može da traje nekoliko do sedam dana u blažim slučajevima.

Ali ako je neko primljen u bolnicu i posebno na odeljenje intenzivne nege, oporavak bi mogao da traje i nekoliko meseci.

Zato je važno kijati i kašljati u maramice. Izbegavajte da dodirujete lice neopranim rukama, ali i da budete u bliskom kontaktu sa zaraženim ljudima.

Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona virusa, kažu medicinski stručnjaci.

Piše: BBC News