Virus se raširio na gotovo 200 zemalja sveta i već mesecima je proglašena pandemija.
U zemljama bivše Jugoslavije registrovano je gotovo 20.000 slučajeva korona virusa.
U svetu je do sada kod više od 7,13 miliona ljudi potvrđen Kovid-19, preminulo je najmanje 406.000, a oporavilo se 3,3 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
- Korona virus i sport: Kako bezbedno trenirati nadalje
- Kada ćemo imati lek za koronu
- Kako da izmerim temperaturu toplomerom, ali i bez njega
Pojedine studije pokazuju da će 80 odsto ljudi koji obole od Kovida-19 imati samo blage simptome ili će proći bez bilo kakvih tegoba.
Manji broj ljudi imaće ozbiljnije posledice.
Velika Britanija je u međuvremenu na zvaničnu listu simptoma – pored kašlja i temperature – dodala i gubitak ukusa i mirisa.
Koji su simptomi?
Korona virus napada pluća, a dva glavna simptoma su temperatura i suvi kašalj.
Suvi kašalj znači da nema šlajma, navodi britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS).
Kontinuirani kašalj znači kašljanje koje traje duže od sat vremena ili najmanje tri epizoda kašlja tokom 24 sata. Ako obično kašljete, može biti gore nego inače.
To može dovesti do nedostatka daha, što se često opisuje kao intenzivno stezanje u grudima, otežano disanje ili osećaj gušenja.
- Korona virus i klimatizacija – zašto ne idu zajedno
- Možete li da se zarazite koronom od preminule osobe
- Sahrane u Srbiji u doba korone: „Tužno, kao da nije imala nikoga na svetu“
Imate povišenu temperaturu ako vam je temperatura iznad 37,8 stepeni Celzijusovih. Zbog toga možete osećati vrućinu ili jezu i drhtavicu.
Kao simptomi se navode i bol u grlu, glavobolja i proliv, kao i gubitak čula mirisa i ukusa.
Potrebno je pet dana da se simptomi pojave, saopštili su naučnici, ali kod nekih ljudi taj period traje i duže.
Period inkubacije virusa najčešće traje do 14 dana, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Ovi simptomi ne znače nužno da ste oboleli od korona virusa. Slično se manifestuju i drugi, mnogo češći virusi, poput prehlade i gripa.
Najveće šanse da zaražena osoba prenese virus je upravo period kada se manifestuju simptomi, ali postoje i naučna mišljenja koja ukazuju da se virus širi i pre nego što se te osobe razbole.
U ranoj fazi, simptomi korona virusa mogu da liče na početak prehlade ili gripa.
U težim slučajevima, može dovesti do upale pluća, teškog akutnog respiratornog sindroma, otkazivanja organa i smrti.
Verovatnije je da će se pojaviti teži simptomi kod starijih ljudi i osoba koje već imaju bolesti poput astme i dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
Koliko ljudi oseća simptome?
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Britiš Medikal Džurnal, pokazuje da 78 odsto ljudi sa Kovid-19 ima blage ili nikakve simptome. To su asimptomatski slučajevi, koje lekari često pominju.
To se podudara sa nalazima istraživanja, sprovedenom u jednom italijanskom selu u epicentru epidemije, koja pokazuju da je 50 -75 odsto zaraženih bilo asimptomatsko, ali su predstavljali „strašan izvor“ zaraze.
Još jedno skorašnje istraživanje na Islandu pokazalo je da je oko polovine pozitivnih na korona virus nije imalo nikakve tegobe.
SZO je na osnovu pregleda podataka 56.000 pacijenata saopštila da:
- Šest odsto obolelih završilo je u kritičnom stanju – otkazala su im pluća i drugi organi, pali su u septički šok i našli su se pod rizikom od smrti
- Oko 14 odsto pacijenata razvije teške simptome – probleme sa disanjem i gubitak vazduha
- Oko 80 odsto ima blaže simptome – temperaturu, kašalj, a poneko i upalu pluća
Kome da se obratim ako imam simptome?
Većina ljudi sa korona virusom oporaviće se posle odmora i uzimanja lekova za ublažavanja bolova, poput paracetamola.
Međutim, ako imate povišenu temperaturu, kašalj i otežano dišete, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć, jer to može biti posledica respiratorne infekcije ili drugog ozbiljnijeg stanja.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi trebalo da nazovete unapred i razgovarate sa svojim lekarom, koji će vas usmeriti ka određenoj ustanovi.
- Srbija – ukoliko ipak mislite da ste se zarazili korona virusom, pozovite 19819 ili neki od brojeva telefona koje je preporučilo Ministarstvo zdravlja na sajtu Kovid19
- Hrvatska – pozivni centar na temu korona virusa broj 113, na tom broju od 7 do 22 sata svaki dan na upite odgovaraju epidemiolozi i drugi stručnjaci. Na sajtu Ministarstva zdravlja postoje i drugi brojevi telefona na koje se možete obratiti za zdravstvenu ili psihološku pomoć
- Crna Gora – korona virus – SOS linija 1616 svakog dana od 8 do 23 sata ili na sajtu Instituta za javno zdravlje
- Kosovo – za sve informacije pozovite 038 200 80800 ili informacije potražite na sajtu Ministarstvo zdravlja Kosova
- Bosna i Hercegovina – dežurni telefoni u kantonima unutar Federacije BiH i u Republici Srpskoj – 0800 50 555 i savetodavna linija „Plavi telefon“ 0800 50 305 i sajt Instituta za javno zdravstvo
- Slovenija – 080 1404 i na sajtu Instituta za javno zdravlje možete dobiti sve dodatne brojeve telefona
- Severna Makedonija – Na sajtu Vlade objavljena su uputstva i spisak brojeva telefona po gradovima u vezi sa korona virusom
Simptomi poput povišene temperature i otežanog disanja, ne moraju da ukazuju na korona virus.
Na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije navode da je korona virus i grip moguće razlikovati.
„Koliko god bili slični, grip i korona se baš u temperaturi i razlikuju. Dok grip nastupa naglo i temperatura odmah skoči i bude visoka, korona se postepeno razvija, temperatura je u početku blago povišena i polako raste, kao i ostali simptomi“, piše na sajtu.
- Solidarnost u doba korone: Kad građani Srbije misle jedni na druge
- Korona virus – pet stvari koje treba da znate
- Kako je strah od korona virusa promenio našu psihologiju
Kada treba da odem u bolnicu?
Glavni razlog zbog kojeg je ljudima potrebno bolničko lečenje je otežano disanje.
Lekari mogu pregledati pluća da bi videli u kakvom su stanju. Najozbiljniji slučajevi mogu zahtevati prijem na odeljenja intenzivnu negu.
Pacijenti sa najtežim oblikom Kovida 19 stavljaju se na respiratore, kako bi mogli da dišu.
To može uključivati upotrebu maske za lice ili takozvane intubacije – ubacivanje cevi u nos.
Najinvazivniji način – za najteže pacijente – je mehanički respirator, gde se vazduh sa povećanim nivoom kiseonika gura u pluća kroz cev u ustima, nosu ili kroz mali rez u grlu.
Možda će vas zanimati i ove priče:
- Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
- Šumarice i apel na pristojnost: Kako treba da se ponašamo kod spomenika žrtvama rata
- „Kako me je zaveo svet zdrave ishrane“
- Fernando Kolunga – požarevački bend poznatiji u Meksiku nego kod kuće
Ko spada u rizičnu grupu da bude teško bolestan?
Stariji ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima (poput astme, dijabetesa i srčanih bolesti) imaju više šansi da se ozbiljno razbole.
Kada je reč o smrtnosti, muškarci su malo rizičnija grupa.
Oporavak može da traje nekoliko do sedam dana u blažim slučajevima.
Ali ako je neko primljen u bolnicu i posebno na odeljenje intenzivne nege, oporavak bi mogao da traje i nekoliko meseci.
Zato je važno kijati i kašljati u maramice. Izbegavajte da dodirujete lice neopranim rukama, ali i da budete u bliskom kontaktu sa zaraženim ljudima.
Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona virusa, kažu medicinski stručnjaci.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje
Koliko brzo se širi virus?
Stotine novih slučajeva se registruje svakog dana širom sveta. Ipak, veruje se da zdravstvene agencije možda nisu ni svesne mnogih slučajeva.
- Korona virus: Kako da se zaštitite
- Život u doba korona virusa: Šta kažu Balkanci koji žive u Kini
- Zašto se korona virus tako brzo raširio svetom
Posle Kine, virus se brzo proširio i u druge azijske zemlje, ali i ostale kontinente.
Koliko je smrtonosan korona virus?
Novo istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Lanset Infektiv Diziz procenjuje da će oko 0,66 odsto zaraženih virusom umreti.
To je daleko više od 0,1 odsto koliko ih premine od sezonskog gripa, ali znatno ispod ranijih procena.
Međutim, ove brojke mogu biti iskrivljene činjenicom da se mnogi slučajevi ne prijavljuju.
U ovom trenutku se procenat pacijenata koji su preminuli u odnosu na broj zaraženih kreće se između jedan i dva, ali ove brojke nisu pouzdane.
Stotine hiljada ljudi se leči, ali bi moglo da umre i zbog toga bi stopa smrtnosti mogla da bude veća. A mogla bi da bude i manja jer neki blaži slučajevi prolaze neprijavljeno.
Kako da se zaštitimo?
Redovno i temeljno pranje ruku je presudno, kažu iz zdravstvenih organizacija.
Korona virus se širi kapljičnim putem – kada zaražena osoba kašlje i izbacuje kapljice u vazduh. Te kapljice onda zdrava osoba može da udahne.
- Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus
- „Alkohol gde stavite, tu korona virus ne raste“ – koliko su tačne izjave političara i lekara iz Srbije
- Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
Možete se zaraziti i ako dodirnete površinu na koju je pala kapljica, a zatim pipnete oči, nos ili usta.
Dakle, ljudi bi trebalo da kašlju u maramice, da ne dodiruju lice rukama ako ih nisu oprali i da izbegavaju bliski kontakt sa zaraženim osobama.
Maske za lice ne nude efektivnu zaštitu, tvrde medicinski stručnjaci.
Međutim, ukoliko ulazite u zatvorene prostore poput prodavnica, maske pružaju privremenu zaštitu.
Pratite Džejmsa na Tviteru
Ovaj tekst će biti redovno ažuriran kako bi pružao odgovore na pitanja čitalaca o korona virusu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
