Pandemija Kovida-19 istakla je koliko je važan naš imuni sistem.
Ta složena mreža ćelija, tkiva i organa glavno je oružje koje naš organizam poseduje u odbrani od infekcija i bolesti.
I kao i svaki drugi deo našeg tela, imuni sistem tokom godina stari, čineći nas ranjivim za sve vrste oboljenja.
- Sve što treba da znate o imunitetu u 100 i 500 reči
- Korona virus: Antitela „ubrzano opadaju nakon infekcije“
- Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“
To je jedan od glavnih razloga – pored rasprostranjenosti hroničnih stanja – zašto medicinski stručnjaci smatraju da su ljudi stariji od 65 godina ugroženiji od Kovida-19 i razvijanja težih oblika bolesti.
Međutim, starost našeg imunog sistema ne poklapa se nužno sa našim godinama.
„Možemo da imamo pojedince koji su 80 godina stari, ali imaju imuni sistem 62-godišnjaka. Ili sasvim suprotno“, kaže za BBC Šai Šen-Or, imunolog sa izraelskog Instituta za tehnologiju Tehnion.
Dobra vest je da možemo da usporimo taj proces starenja sledeći niz jednostavnih koraka.
Ali pre nego što stignemo do njih, prisetimo se malo kako funkcioniše imuni sistem.
Manje T i B ćelija
Imuni sistem ima dve grane, a svaka je sastavljena od različitih tipova belih krvnih zrnaca – ove ćelije direktno učestvuju u odbrani našeg organizma.
Urođeni imuni sistem naša je prva linija odbrane. Aktivira se gotovo momentalno čim se otkrije prisustvo stranog organizma u našim telima.
Ova reakcija sadrži „neutrofile, koji uglavnom napadaju bakterije; monocite, koji pomažu u organizovanju imunog sistema uzbunjivanjem drugih imunih ćelija da postoji infekcija, a onda su tu i NK ćelije (iliti Ćelije ubice), čiji je posao da se bore protiv virusa ili raka. Ove tri ćelije ne funkcionišu tako dobro kad ostarimo“, objašnjava Dženet Lord, direktorka Instituta za zapaljenja i starenje pri Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji.
Potom je tu adaptivna reakcija, sastavljena od T i B limfocita koji se bore protiv nekog konkretnog patogena. Ovoj reakciji treba nekoliko dana da počne da deluje, ali jednom kad se desi, ona zapamti patogen za budućnost i ponovo se bori protiv njega, ako se on ponovo javi.
„Kako starite, proizvodite manje novih limfocita, ali su vam oni potrebni da biste se borili protiv nove infekcije kao što je SARS-CoV-2″, dodaje ona.
„A čak i oni koje je vaše telo napravilo u prošlosti da bi se borilo protiv drugih infekcija ne funkcionišu tako dobro (s godinama).“
Što će reći, starenje izaziva pad svih funkcija imunog sistema.
Urođena reakcija proizvodi nešto više ćelija, ali one ne funkcionišu tako dobro, a adaptivna reakcija proizvodi manje B limfocita (koji nastaju u koštanoj srži i zaduženi su za proizvodnju antitela) i manje T limfocita (koji nastaju u grudnoj žlezdi i identifikuju i ubijaju patogene ili inficirane ćelije).
Do smanjenja T ćelija dolazi zbog činjenice da „grudna žlezda počinje da se smanjuje posle 20. godine. Ona postaje sve manja i manja, a kad doživite 65 ili 70 godina, samo tri odsto nje ostaje u telu“, kaže Lord.
Šta je imunitet i kako radi za nas
Kako starimo, gubitak ćelija koje čuvaju sećanje na patogene dovodi ne samo do gubitka sposobnosti reakcije na infekciju već i na vakcine koje ih sprečavaju.
Šai Šen-Or, izraelski ekspert, objašnjava da u slučaju vakcine protiv gripa „40 odsto odraslih koji su stariji od 65 godina ne proizvode reakciju na vakcinu“.
Drugi problem je što starenje dovodi do više zapaljenja u krvi i tkivima, što naučnici bukvalno zovu „inflamatornim starenjem“.
„Pored toga što ne rade optimalno, ćelije imunog sistema obično izazivaju zapaljenja, što dovodi do brojnih bolesti“, objašnjava profesorka Lord.
Sve ove promene koje se dešavaju kako starimo „otežavaju nam da se oporavimo od infekcija ili povreda“, kaže za BBC Enkarnasion Montesino, istraživačica sa Univerziteta u Kaliforniji. Ona kaže da neke od tih infekcija mogu da postanu hronične.
„Infekcije koje su bile pod kontrolom kao što su herpes zoster ili tuberkuloza mogu da se vrate. To povećava podložnost novim patogenima i pojavljivanju raka.“
Nije uvek pitanje godina
Ali iako svi patimo od propadanja čija je putanja predvidljiva sa protokom godina, ono što u ogromnoj meri varira je stopa prema kojoj svaki pojedinac prolazi kroz sve to.
Na ovaj proces utiče genetika, ali i – u velikoj meri – način života.
Sve donedavno, nije bilo moguće izračunati starost našeg imuniteta.
Ali Šen-Or i njegov tim, u saradnju sa Univerzitetom Stenford iz SAD-a, uspeo je da stvori metod za dolaženje do ove informacije, koja ume da bude ključna za uspešno lečenje.
„Analizirajući sastav 18 tipova ćelija imunog sistema i zastupljenost gena u krvnom uzorku, možemo da odredimo u kom stadijumu procesa starenja se nalazi imuni sistem neke osobe“, objašnjava Šen-Or.
Varijacije u brzini procesa propadanja vezane su i za pol.
„Iako oba pola prolaze kroz starenje, neki od parametara stare različitom brzinom kod muškaraca i kod žena zbog konkretnih efekata polnih hormona“, kaže Montesino za Univerziteta u Kaliforniji.
Kako nastaje kolektivni imunitet
Ona kaže da kod žena menopauza dovodi do pojačavanja zaštitnih efekata estrogena – hormona poznatog po tome da ima blagotvorno dejstvo na ženski imuni sistem.
Budite aktivni
Dobra vest, kao što smo pomenuli na početku članka, jeste da proces starenja može da se uspori.
Ključno za to je ostati fizički aktivan.
„Danas je dugo sedenje za telo isto ono što je nekad bilo pušenje“, kaže Dženet Lord.
„U studijama na ljudima koji su bili aktivni tokom čitavog života sve do starosti – kao što su biciklisti aktivni sve do 80. godine koji su nastavili da voze po 100 ili 150 kilometara nedeljno – rezultati su bili neverovatni.“
„Imali su mnogo T ćelija, a grudna žlezda im se nije smanjila“, dodaje ona.
„U drugoj studiji koja je pratila broj načinjenih koraka po danu, otkrili su da ako napravite 10.000 koraka, vaši neutrofili izgledaju kao kod dvadesetogodišnjaka.“
„Mislila sam da je ta cifra izmišljotina ljudi koji prodaju uređaje za njihovo merenje, ali kad smo uradili studiju, bila sam potpuno iznenađena“, priznaje Lord.
To sve zavisi od nivoa fizičke spreme pojedinca, ali eksperti kažu da su proste vežbe kao što su izdizanje i spuštanje na prstima, penjanje po stepenicama i dizanje malo težine rukama već dobar početak.
„Samo radite nešto. Bilo šta što uradite, pomaže“, kaže Lord.
Drugi faktori koji mogu da pomognu u ovom pogledu su raznovrsna ishrana, bogata vlaknima, sa fermentisanom hranom i malo crvenog mesa da bi se održala zdrava crevna mikroflora (polje istraživanja koje je još uvek u začetku), i optimalni san od šest i po ili sedam sati svake noći.
Povratak u prošlost
Jedna stvar je usporiti stopu starenja, ali sasvim druga preokrenuti taj proces. Da li je to uopšte moguće?
Prošle godine, istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji objavili su studiju u naučnom časopisu Priroda u kom su pisali o tome da je koktel tri uobičajena leka – hormon rasta i dva leka za dijabetes – smanjio u proseku 2,5 godine od biološke starosti grupe od devet dobrovoljaca – belih muškaraca starosti između 51 i 65 godina.
Istraživači su rekli da je imuni sistem učesnika „takođe pokazao znake podmlađivanja“, a kod sedam od devet učesnika bilo je obnovljeno tkivo.
Šen-Or pominje da studija leka na kom rade on i njegov tim – ali čiji rezultati ispitivanja još nisu objavljeni – takođe pokazuje da je takav preokret moguć.
„Videli smo smanjenje starosti imunog sistema, ali ne znamo još da li to može trajno da se održi“, kaže on.
Ali čak i samo usporavanje propadanja može da bude ključan korak napred za naš imuni sistem.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
