Od Bukurešta do Brisela, od Lisabona do Liona, pandemija korona virusa dovela je do prethodno nezapamćenih ulaganja u biciklističku infrastrukturu širom Evrope.
Zemlje Evropske unije su od početka pandemije na to potrošile više od milijarde evra, a izgrađeno je više od 2.300 kilometara novih biciklističkih staza.
„Bicikl je izašao kao veliki pobednik“, kaže Džil Voren iz briselske Evropske biciklističke federacije.
„Ovo vreme nam je pokazalo da bicikl ima potencijal da promeni naše gradove i naše živote.“
- Kako je Tadej Pogačar osvojio Tur de Frans, a Slovenija postala sila na dva točka
- Odluka koja bi zauvek mogla da promeni fudbal
- Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
Ali na šta je tačno potrošen sav taj novac? I kakve bi mogle da budu dugoročne posledice tog ulaganja?
Evo šta su uradila četiri velika grada.
Milano menja pravac
„Pokušavali smo da izgradimo biciklističke staze i ranije, ali vozači automobila su se bunili“, kaže Pierfrančesko Maran, zamenik gradonačelnika Milana za urbano planiranje, zelene površine i poljoprivredu.
„Neko mi je rekao: ‘Bio vam je potreban korona virus da biste ih uveli!'“
Ovaj industrijski centar u severnoj Italiji bio je jedan od prvih gradova u Evropi koji je počeo da ulaže u biciklističku infrastrukturu kao način da se ljudima ponovo omogući kretanje.
Milano danas ima 35 kilometara novih biciklističkih staza, mada su mnoge od njih samo privremene.
„Mnogi koji danas bicikliraju ranije su koristili javni prevoz, a sada im je potrebna alternativa“, kaže Maran.
„Pre pandemije, imali smo 1.000 biciklista [u glavnoj trgovačkoj zoni], sada ih imamo 7.000.“
Ovakav porast popularnosti doveo je do povećanja pritiska na mnoge poslove vezane za bicikle.
Alesandro, mladi šegrt koji radi kod 92-godišnjeg graditelja bicikala Pepina Dralija, kaže da im se firma ponovo otvorila početkom maja.
„Ljudi sa stajali na ulici sa svojim biciklima u rukama, a red se protezao iza ćoška“, priseća se on.
„Nije bilo lako proizvoditi bicikle; korona virus je doveo do toga da ne možemo više da nađemo mnoge delove“, dodaje.
- Plivanje ispod leda: Bolni napori za spas okeana
- Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama
Bez obzira na rast poslovanja, nisu svi zadovoljni. Mnogi misle da promene ne sežu dovoljno daleko.
„Izgrađeno je nekoliko staza, ali u odnosu na potrebe ovog grada i želje ljudi, one su samo kap u moru“, kaže Ana Germota, pravnica u oblasti ekologije.
Ona, kao i mnogi drugi, smatra da je ovo jedinstvena prilika da se gradovi prilagode biciklistima.
„Korona virus je trenutak kada svaki donosilac odluka može da promeni izgled svog grada“, kaže ona.
Korona virus: Valcer izolacije
„Ako se sada ne skupi hrabrost za promene, u situaciji kada imate vremena da pripremite ljude za to, posledice bi mogle biti zaista katastrofalne.“
U pokušaju da pripremi ljude, regionalna vlada u ovom delu Italije potrošila je 115 miliona evra na stimulaciju vožnje bicikla.
Vlada je obećala pomoć u visini od 500 evra ukoliko građani žele da kupe novi bicikl ili električni trotinet, a sve u pokušaju da ljude zadrži podalje od javnog prevoza i automobila.
Pariz – pionir biciklizma u doba korone
Više od 800 kilometara dalje, zamenik gradonačelnika Pariza David Belijar govori o velikom preobražaju u glavnom gradu Francuske, uz pomoć 20 miliona evra, koliko je u biciklizam uloženo od početka pandemije.
„To je kao revolucija“, kaže on.
„Najvidljivija promena desila se na ozloglašeno prometnoj Ru de Rivoli, koja se proteže preko čitavog Pariza sa istoka na zapad.
„Neki delovi ovog puta sada su potpuno bez automobila. Što više prostora date biciklima, više njih će ih koristiti.“
Stepen upotrebe bicikla povećao se za 27 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
To je delimično zbog opsežnog pristupa francuske vlade, koja nudi pomoć od 50 evra za troškove popravke bicikala.
„Za mene je ovo sada kao raj“, kaže Rene Dunojer, mehaničar za bicikle u centru Pariza. „Zaista postaje sve popularniji.“
Njegova mehaničarska radnja ostala je otvorena tokom čitave izolacije i, dok su drugi poslovi slali osoblje na prinudni godišnji ili ih otpuštali, njegov posao je procvetao.
„Morali smo da angažujemo više radnika zbog samog obima popravki“, objašnjava on.
U pokušaju da pomognu izgradnju biciklističke kulture u Parizu, vlasti su ponudile čak i besplatne časove vožnje.
„Obično imamo oko 150 odraslih osoba svake godine koji uče da voze bicikl, a sada smo ih vrlo lako udvostručili na 300 ljudi“, kaže Džoel Sik, nastavnik iz Mezon du Velo, na obalama reke Sene.
Vožnja uzbrdo u Briselu
Još dalje na sever, u Briselu, niklo je 40 kilometara novih biciklističkih staza uz neke od najprometnijih gradskih ulica.
Da bi se raščistio prostor kako bi mogle da se poštuju mere socijalnog distanciranja, postoji zona u kojoj pešaci i biciklisti imaju prednost u odnosu na automobile.
Ograničenja brzine takođe su ponovo uvedena u čitavom Briselu.
- Korona virus i sport: Kako bezbedno trenirati nadalje
- RB Lajpcig – najomraženiji fudbalski klub u Nemačkoj
U aprilu, regionalni ministar za saobraćaj Elke Van Den Brant napisao je otvoreno pismo građanima zamolivši ih da izbegavaju da koriste javni prevoz.
„Prepuni autobusi u vreme špica u svakom slučaju nisu ono što želimo“, rekao je on.
„Jedina alternativa bila bi da zamolimo ljude da idu automobilima. Ali to nije rešenje.“
A čini se da su najnovije mere podstakle ljude da se late bicikala. Upotreba bicikala u porastu je za 44 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Sada svako ima bicikl „, kaže Dijana, koja stoji u redu ispred mehaničarske radnje.
„Imala sam ga ja i pre krize, ali sada ga koristim svaki dan.“
Međutim, zbog pandemije je došlo i do nepredviđenih problema.
„Zamislila sam sebe kako kupujem predivan novi bicikl sa šlemom u tonu… ali nije bilo bicikala“, objašnjava stanovnica Brisela Veselina Foteva.
„Želela sam da ga naručim, ali rekli su mi da ću morati da ga čekam najmanje dva meseca.“
Ona se preselila u Brisel dve nedelje pre početka pandemije i gledala je kako se grad menja na njene oči.
„Odlučila sam da ću poštovati sve mere koje mogu da bih ostala zdrava i da ću izbegavati javni prevoz.“
- Kako biti fizički aktivan tokom izolacije – nije teško, verujte
- Kako ‘ponovo’ izaći napolje kada mere budu ublažene
U nemogućnosti da se dokopa novog bicikla, Foteva se obratila biciklističkoj službi zasnovanoj na pretplati Svopfits.
„Naše poslovanje poraslo je za 60 odsto u Briselu tokom izolacije“, kaže njen osnivač Ričard Burger.
„Milano i Pariz su mnogo uložili u infrastrukturu tokom tog vremena, pa planiramo da i tamo otvorimo radnje.“
Ekspanzija biciklizma čak i u Amsterdamu
Za razliku od većine velikih gradova, Amsterdam je već imao biciklističku infrastrukturu dugo pre izbijanja pandemije.
Holandski glavni grad slavan je po tome da ima više bicikala nego ljudi, kao i 767 kilometara dobro razrađenih biciklističkih staza.
Ali uticaj korona virusa na urbanu mobilnost bio je dalekosežan, pa su se posledice osetile čak i ovde.
„Bilo je ludo videti da se ono što smo mislili da će se desiti u narednih 10 godina odjednom dešava u svega tri do šest meseci“, kaže Tako Karlijer.
U prva četiri meseca 2020. prodato je više elektronskih bicikala VanMoof koji koristi nego za prethodne dve godine.
Kina i ekstremni sport: Kako izgleda let kroz Vrata raja
„Ljudi su uvideli koliko bi lepši njihov grad mogao da bude i koliko bi lakše moglo da se živi u njemu sa više bicikala i manje automobila“, kaže Karlijer.
„Sada oni ne žele da se vrate na staro.“
Električni bicikl sada je najprodavaniji tip bicikla u Holandiji.
Skače i prodaja teretnih bicikala – za 53 odsto od početka pandemije.
Džudit i Johan Hartog kupili su svoje teretne bicikle na samom početku izolacije.
Srbija: Svi bicikl zbog pandemije korone
„Nije više delovalo kao dobro rešenje voziti se javnim prevozom, tako da je to bilo pravo vreme da se nabavi teretni bicikl“, kaže Džudit.
Oni su želeli da sačuvaju svoju porodicu od rizika koje sa sobom nosi korišćenje javnog prevoza, kaže ona, i kao i mnogi drugi uložili su svoju ušteđevinu u bicikle koje inače ne bi posedovali.
Hoće li ova promena potrajati?
Mnogi gradovi pokušavaju da se pripreme za neizvesnu budućnost, pošto nema garancija da će stari način života uopšte biti moguć.
„Pandemija je kod ljudi promenila mentalni sklop“, kaže Džil Voren iz Evropske biciklističke federacije.
Vožnja bicikla pokazuje se kao realno rešenje za sve više i više njih.
Ali pitanje je da li će se nastaviti sa tom praksom jednom kad popusti strah od korona virusa i da li je ovo prebacivanje na bicikle trajno.
„Potrebna je politička volja, potrebna su ulaganja, potreban je aktivizam građana koji to žele“, tvrdi Voren. I ona smatra da je potrebna hrabrost političara kako bi se te promene zapatile.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
