Ostanite kod kuće je jednostavna poruka, ali dok se različite zemlje otvaraju i nude uputstva o fizičkoj udaljenosti, sve je više različitih interpretacija toga – naročito među našim prijateljima.
Kada je ljudima u Madridu konačno bilo dozvoljeno da se, posle šest nedelja karantina, sretnu sa najviše deset prijatelja, neki su jedva dočekali da se okupe oko piva u bašti omiljenog bara ili da prirede večeru u svom stanu.
Ali drugi nisu bili sigurni kako da se druže, a neki su se čak našli i u situaciji da kritikuju ponašanje različitih ljudi u svom okruženju.
„Pokušavamo da organizujemo sastanak veće grupe u kući našeg prijatelja ovog vikenda, a meni se čini da sve to izaziva određene tenzije“, kaže Amber, 40-godišnjakinja koja nas je zamolila da ne koristimo njeno prezime.
- Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“
- Korona virus: Novi test iz daha može da prepozna virus u sekundi
- Učenje na otvorenom – odgovor na smrtonosnu bolest pre 100 godina
Neki od njenih prijatelja, a svi su u svojim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, su nervozni zbog lakomislenog odnosa jednog od njih prema merama protiv širenja virusa.
Ta žena im je rekla kako joj je „previše naporno“ nošenje maske u samoposlugama, bez obzira što su one obavezne u Španiji.
„To je tranziciona faza i…normalno, ljudi počinju da gledaju jedni druge sa podozrenjem“, kaže Amber.
Garvin Volf van Dernot, 21-godišnji student iz Ejvona u Koloradu, jednom od prvih mesta u Americi koje je počelo da se otvara, je takođe nervozan u vezi viđanja sa svojim prijateljima koji nisu toliko oprezni kao on.
„Neki održavaju male žurke ili okupljanja na kojima sve preporuke padaju u vodu“, kaže on.
U to ubraja i razvoženje kolima u kojima ljudi sede vrlo blizu jedni drugima i odbijaju da nose maske preko lica, što se u njegovoj zemlji preporučuje.
„Sve je to vrlo konfuzno u trenucima kada i dalje brojimo mrtve…a ljudi se ponašaju kao da je za njih epidemija završena“, kaže Volf van Dernot.
On je primetio da je postalo teško razgovarati sa ljudima koji ne poštuju preporuke, pa je tako jednom prilikom ostavio sarkastične komentare na Snepčetu jedne devojke, koja ga je potom isključila sa svoje priče.
Iako nisu bili bliski, on misli kako u budućnosti više neće razgovarati.
Zašto postavljamo različita ograničenja?
Dr Kejt Hamilton-Vest, zdravstveni psiholog sa Univerziteta u Kentu u Engleskoj, objašnjava da je, iako mnogi ljudi dobro razumeju poruku da se „mora ostati kod kuće ako je to moguće“ za vreme karantina, u „ljudskoj prirodi“ da različite vrste ponašanja i reakcija ispoljavaju kada vlade i institucije ljudima daju veći izbor.
Ovo je delom zbog toga što različiti tipovi ličnosti mogu da budu manje ili više skloni riziku ili da imaju drugačije prioritete.
„Zaštita drugih, na primer, je nešto što ljudi vrednuju na različite načine…za neke ljude to može da bude manje važno nego, recimo, samostalno donošenje odluka“.
U Švedskoj, u kojoj nikada nije bilo zatvaranja, istraživači sa Univerziteta Lund su zaključili da je najsnažniji indikator verovatnoće da će ljudi poštovati preporuke, njihova volja da se prilagode postupcima koji će ići u korist drugima.
Oni su procenjivali ovu vrstu odgovornog, društvenog ponašanja kroz seriju anketa i eksperimenata baziranih na različitim igrama i proceni toga koliko bi ispitanici bili spremni da druge izlože riziku ne bi li zaradili više novca za sebe.
Ponašanje koje je išlo u korist društva je ukazivalo na poštovanje fizičke razdaljine i higijenskih mera, kupovinu pamučnih maski i pribavljanje informacija o Kovidu 19.
Drugi mogući ključni uticaji, kaže Hamilton-Vest, uključuju informacije koje dobijamo iz različitih medija, od prijatelja, porodice ili od medicinskih stručnjaka, kao i iz sopstvenog iskustva baziranog na ranije preležanim bolestima.
Tako, na primer, svi oni koji su generalno dobrog zdravlja i koji ranije nisu imali ozbiljnijih bolesti, mogu da smatraju da su male šanse da će se zaraziti virusom, bez obzira na dokaze koji ukazuju da čak i mladi, zdravi ljudi umiru od Kovida 19.
„Mi težimo stvaranju onoga što nazivamo ličnim modelom bolesti“, objašnjava ona.
„Svi mi imamo različite percepcije toga kakvi bi simptomi mogli da budu ukoliko se zarazimo, koliko dugo bi mogla bolest da traje, koliko bi efikasna mogla da bude terapija“.
Ovi lični modeli mogu da budu povezani i sa tim kako smo subjektivno doživeli ovu krizu.
Ako, na primer, živimo sa nekim ko je u rizičnoj grupi ili ako znamo nekoga ko se razboleo ili ko je umro od Kovida 19 tokom pandemije, to može da utiče na to koliko ćemo biti oprezni u društvenim interakcijama onog trenutka kada preporuke budu ukinute.
Amber se u Madridu bavila neslaganjem među prijateljima i već je primećivala razliku između onih koji su karantin proveli u stanovima u centru grada i onima koji su se šunjali „bogatim, zelenim predgrađima ili po planinama…i izlazili svakoga dana sa svojim psima“.
Ovi prvi su osećali neposrednu pretnju svaki put kada bi izlazili iz kuća u jeku pandemije i ona veruje da je to razlog zbog kojeg su oni sada oprezniji pri druženju.
S druge strane Australijanac Aleksandar, 34-godišnjak koji se u Rimu bavi osnivanjem startap kompanija, kaže da je među njegovim prijateljima bilo „vrlo malo napetosti“ i da su se svi brzo adaptirali na ponovne izlaske u barove, iako kaže da su radije birali bašte na otvorenom i da su se okupljali u manjim grupama.
„Svi poštuju pravila jer na to gledaju kao na građansku dužnost“.
On pretpostavlja da je razlog zbog kojeg se njegova najuža grupa prijatelja ponašala na sličan način to što je bila sastavljena od ljudi koji su imali slična iskustva po pitanju pandemije, uključujući i to da niko od njih u gradu nije poznavao nekoga ko je imao potvrđen slučaj korona virusa.
Kako da razgovarate sa prijateljima sa kojima se ne slažete
Dok je razumevanje ili makar saosećanje sa onima koji imaju drugačije pristupe socijalnom distanciranju prvi, ali ključan korak, jednostavno slaganje ili neslaganje sa prijateljem možda nije ni opcija.
Kao što to nije slučaj u drugim sukobima, ovde ponašanje vašeg prijatelja može biti rizično za vaše, i zdravlje drugih osoba sa kojima dolazite u kontakt, kao i za njegovo sopstveno.
Kirmajer upozorava da direktna konfrontacija sa onima koji krše pravila može rezultirati da oni zauzmu odbrambeni stav i dodaje da je važno da unapred prihvatite da na kraju krajeva „mi nemamo upliv u to da li će neko promeniti svoje stavove ili neće“.
U svakom slučaju, postoje trikovi koji mogu da pomognu da se ovako komplikovani razgovori pojednostave.
„Umesto da optužujete prijatelja za neodgovorno i nepromišljeno ponašanje, više će pomoći da se fokusirate na sopstveni sistem vrednosti i iskustvo i da pokažete da to dolazi iz osećaja brige i pažnje, a ne iz viših moralnih pobuda“, kaže Kirmajer.
- Kako je Vuhan postao najposećeniji grad u Kini
- Nošenje maski – zašto se ljudi žale na zakone koji štite život
Ako se čini da vaš prijatelj nema nameru ili mogućnost da promeni svoje ponašanje, sledeći korak je „donošenje odluke da li ćete da zadržite kontakt sa tom osobom, u fizičkom smislu“, kaže Hamilton-Vest.
„Ako će to za vas ili vaše prijatelje biti rizično, onda je sasvim razumno da kažete da ,,u stvari, niste u mogućnosti da budete sa tom osobom u ovom trenutku… I da ne želite da budete odgovorni za prenošenje virusa svojim drugim prijateljima“.
Ona kaže i da je takođe važno da konstantno pratite šta se dešava pri društvenim okupljanjima na koje ste pristali da odete.
Ukoliko se, na primer, pojavite na rođendanu prijatelja na kojem se očekivao manji broj ljudi, ali na kraju završite u protoriji sa njih 20, gde je distanciranje nemoguće, prihvatljivo je da „im kažete da se ne osećate bezbedno u ovakvoj situaciji i da ćete da odete svojoj kući“.
„Koncept toga šta je za vas dobar prijatelj u ovom trenutku mora da se promeni i ja mislim da je za nas jako korisno da o tome razmišljamo“, kaže Hamilton-Vest.
Da li bi trebalo da prekinete veze sa svojim prijateljem zbog Kovida?
Psiholozi se slažu da ukoliko se stalno sukobljavate sa prijateljem oko toga kako bi trebalo da izgleda vaše druženje, to može da ostavi dublje tragove u vašem odnosu.
U svakom slučaju, i Kirmajer i Hamilton-Vest upozoravaju na to da bi trebalo da se pazite naglih rešenja koja bi mogla trajno da ih udalje iz vašeg života.
„Svi bi trebalo da budemo u stanju da sami odlučimo koje su to stvari o kojima nema pregovora u odnosu…ali, to mora da bude u skladu sa realnošću da pandemija nije nužno trenutak u kojem bi trebalo donositi nagle i finalne odluke koje se tiču naših prijateljstava“, kaže Kirmajer.
„Moj savet je da se zapitate neke stvari pre nego što okončate prijateljstvo. Pre svega, da li ova teškoća odslikava neki širi obrazac ponašanja i nekog trenutnog problema ili je je specifičan za preporuke koje se tiču fizičkog distanciranja?“
„Takođe, da li ste uopšte pokušali da podelite svoje nezadovoljstvo i brigu sa svojim prijateljima? Da li ste se otvorili prema nekome po tom pitanju?“
Ona sugeriše da prijateljstva do kojih vam je stalo mogu da budu sačuvana otvaranjem novih mogućnosti; kao što su na primer održavanje kontakta putem društvenih mreža ili video poziva ili izbegavanje diskusija na temu Kovida 19, sve dok kriza i dalje traje.
„Kada jednog dana izađemo iz ove situacije i kada dođemo do tačke u kojoj nervoza više nije na tako visokom nivou, možda ćemo doći do saznanja da smo uspeli da sačuvamo prijateljstvo“, slaže se Hamilton-Vest.
„Mislim da je šteta da izgubimo prijatelje zbog ove situacije koja je tako teška za sve nas“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
