Svet bi mogao da se suoči sa prvom jeseni i zimom u kojoj će se sudariti virusi gripa i korone, upozoravaju stručnjaci iz Srbije i Velike Britanije.
Za razliku od prošle godine kada su ljudi više poštovali mere o držanju distance, higijeni i nošenju maski u zatvorenom prostoru, ove godine stvari idu na ruku virusima.
„Prošle godine nije bilo epidemije gripa, nisu bile zabeležne infekcije ni drugim virusima, međutim sada imamo različite respiratorne infekcije kako kod dece, tako i kod odraslih.
„Polako se vraća ono vreme kada se u zimskom periodu javljala epidemija gripa i zbog toga je vrlo važno da osobe koje su u riziku od teških formi gripa budu vakcinisane“, kaže za BBC virusološkinja Tanja Jovanović.
- Treba li se vakcinisati protiv gripa u jeku pandemije Kovida
- Kako da znam da li imam korona virus, grip ili prehladu
- Kako vakcina protiv gripa štiti od bolesti srca – svetsko otkriće naučnika sa Instituta Vinča
Istovremena infekcija virusom korone i gripa retko se dešava kod zdravih osoba, dodaje ona.
„Međutim, posle preležanog gripa osoba je osetljivija, lakše može da se zarazi kovidom i obrnuto“, ističe profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako se leči neko ko oboli i od kovida i od gripa?
Doktor Moša Marković, infektolog iz Opšte bolnice Pančevo, kaže za BBC da dosad kod njih nije bilo slučajeva da se pacijent zarazi istovremeno sa oba virusa.
„U biologiji virusa je princip kad je jedan virus u organizmu, drugi ne napada, tako da je šansa jedan na milion“, ističe Marković.
U toj situaciji opasniji bi bio virus korone, dodaje.
„I da se javi takav pacijent, dobiće istu terapiju, nema lekova koji ubijaju virus.
„A princip lečenja je isti, nedostatak kiseonika leči se kiseonikom, antibiotici, sve što treba – vitamini i to je to“, kaže Marković.
- Ivermektin i korona virus: Šta je istina
- „Ne koristite Ivermektin za lečenje Kovida-19″, apeluje lekar
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
Član vladinog Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa i direktor Infektivne klinike Goran Stevanović upozorio je pre nekoliko sedmica na mogućnost „sudara“ korone i sezonskog gripa na jesen.
„Očekujemo, jer se to pokazalo kao pravilo, da kada je sezona bila blaga, kao što je bila prošle godine, da za njom ide jači udar influence.
„Ono čega se mi infektolozi najviše pribojavamo, a to se pokazalo na početku epidemije u Italije, na primer, najgora moguća varijanta je istovremena i infekcija kod jednog bolesnika i kovidom i gripom, a da nije vakcinisan ni protiv jedne bolesti“, rekao je Stevanović za Večernje novosti.
Istovremene infekcije su moguće i mogu biti teške kod onih koji imaju oslabljen imunitet – od rođenja ili usled bolesti tokom života.
„To su ljudi sa malignim bolestima, svim hroničnim bolestima, koji su na dijalizi ili su imali transplantacije i operacije“, navodi Tanja Jovanović.
Za te pacijente preporuka je vakcinacija i protiv korona virusa i protiv sezonskog gripa koje mogu istovremeno da se prime, dodaje ona.
Šta je sezonski grip
Sezonski grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana virusima influence koji kruže u svim delovima sveta.
Postoje četiri tipa sezonskih virusa gripa – A, B, C i D.
Tipovi A i B cirkulišu i izazivaju sezonske epidemije bolesti.
Grip se javlja svake sezone od oktobra do maja i procenjuje se da godišnje u svetu oboli oko tri do pet miliona ljudi od teških formi bolesti, a između 290 do 650 hiljada završi smrtnim ishodom.
Kao i korona virus, prenosi se putem sitnih kapljica, ali je moguć i indirektni prenos putem zaraženih ruku i predmeta.
Sezonskom gripom godišnje se zarazi oko pet do 10 odsto stanovništva, dok je u pandemijama obolevalo 30 do 50 procenata stanovništva.
U Srbiji je tokom 2019. godine zabeleženo više od 41.000 slučajeva influence, podaci su Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.
Te godine je od posledica gripa preminulo 29 ljudi.
Zdravstveni zvaničnici preporučuju da se protiv gripa vakcinišu stariji od 65 godina, oni sa hroničnim bolestima kardiovaskularnih i respiratornih sistema, osobe sa metaboličkim bolestima, kao i svi koji zbog prirode posla dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi – zdravstveni i prosvetni radnici.
„To su prioriteti, a svako ko želi da zaštiti svoje zdravlje u zimskom periodu može da primi vakcinu“, kaže virusološkinja Tanja Jovanović.
Građani Srbije koji žele imaju mogućnost da preko Portala eUprava iskažu interesovanje za vakcinisanje protiv sezonskog gripa i tako izbegnu gužve u domovima zdravlja.
Početak vakcinacije protiv sezonskog gripa očekuje se od 15. oktobra, a obezbeđeno je nešto manje od 700.000 doza, prenosi RTS.
- Delta soj korona virusa – koji su simptomi
- Kako da izmerim temperaturu toplomerom, ali i bez njega
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
Kakva je situacija u Velikoj Britaniji?
Zdravstvene vlasti će ove godine u Britaniji, koja ima više od 63 miliona stanovnika, ponuditi više od 40 miliona doza vakcine protiv gripa.
Prvi put će ona biti dostupna i školskoj deci do 16 godina.
U izveštaju britanske Akademije medicinskih nauka sugeriše se da bi rizik od respiratornih bolesti ove godine mogao da bude veoma visok.
To bi izazvalo dodatni udar na kapacitete Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i moglo da prouzrokuje između 15.000 i 60.000 smrtnih slučajeva.
Doktorka Dženi Heris, šefica Agencije za zdravstvenu bezbednost, rekla je da, iako se situacija u Britaniji stabilizovala, ona je i dalje veoma ozbiljna.
Ljudi su pod „većim i značajnim rizikom da se ozbiljnije razbole, ako im se organizam sudari sa oba virusa“, rekla ja ona za BBC.
„Pred nama je još jedna nesigurna godina, ali bi bilo ohrabrujuće da ljudi odu i vakcinišu se“.
Navela je i da će ove godine prvi put korona virus u značajnim količinama cirkulisati među ljudima kao i virus gripa.
„Ponašanje ljudi se promenilo, sada se više mešamo, stiže hladno vreme i ljudi će gledati da češće idu u zatvorene prostore“, kaže ona.
Možda će vas zanimati i ova priča
Svake godine u Engleskoj od grupa prosečno umre oko 11.000 ljudi.
Najgore je bilo u sezoni 2017/18, kada je sezonski grip odneo više od 20.000 života.
Heris je istakla da je odziv za vakcinaciju veoma dobar i da to sprečava hospitalizaciju većeg broja ljudi, kao i smrtne slučajeve.
Ali sada je veoma teško predvideti šta nas čeka uz korona virus, navela je ona.
„Postoje različiti nivoi vakcinacije, kod starijih sada već malo slabi imunitet i zato smo počeli da dajemo buster dozu.“
Dodala je i da deluje da Delta soj toliko dominantan da je uspeo da potisne ostale varijante korona virusa.
Ali javnost mora da ostane oprezna i obazriva „jer su ovo i dalje prvi dani novog virusa“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
