SAD više nisu protiv toga da proizvođači vakcina protiv korona virusa ostanu bez prava na zaštitu patenta.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će ova odluka doprineti zajedničkom cilju – suzbijanju pandemije, ali i da može negativno uticati na poslovne partnere i farmaceutske kompanije.
Da li je u pravu?
- Intelektualna svojina – sve što treba da znate
- „Borim se protiv antivaksera mamac-grupama na Fejsbuku“
- Gde možete na more sa ili bez PCR testa
Pregovori da se privremeno ukinu patenti bezuspešno su trajali od jeseni prošle godine i bili su tema sporova 164 države članice Svetske trgovinske organizacije (STO).
Odluka je doneta pošto je mišljenje promenio najuticajniji protivnik ukidanja patenata – Sjedinjene Američke Države (SAD).
„Vanredni uslovi pandemije Kovida-19 zahtevaju vanredne mere“, saopšteno je iz Bele kuće.
„Cilj (Bajdenove) administracije je da snabde bezbednim i efikasnim vakcinama što veći broj ljudi u što bržem roku“, dodali su.
Bajden je najavio i da će do 2022. godine 500 miliona doza Fajzer vakcina biti poslato u oko 100 zemalja sveta.
Farmaceutski giganti su van sebe – gube novac i upozoravaju da će ukidanje patenata dovesti do nepotrebne navale za komponentama vakcina, pada kvaliteta, ali i poverenja u njihovu pripremu.
Ukidanje patenata omogućilo bi drugim kompanijama da proizvode vakcine, ali za izgradnju kapaciteta i organizaciju čitavog procesa bile bi potrebne godine.
Pojedine države i kompanije tvrde da postoje efikasniji načini – uvećati postojeću proizvodnju, skinuti ograničenja na isporuku vakcina i rešiti probleme nedostatka komponenata, transporta i organizacije vakcinacije.
BBC ruski servis proverio je da li će zaista doći do privremenog ukidanja patenata nakon što su ovu odluku podržale SAD i da li će ovo biti prelomni momenat u borbi čovečanstva protiv korona virusa.
Ko i zašto traži ukidanje patenata?
Južna Afrika i Indija su oktobra 2020. godine zatražile ukidanje patenata i od tada ih je podržalo oko polovine država članica STO, uglavnom onih u razvoju.
Jedni se nadaju da će tako biti više vakcina, te da će na taj način i oni doći do svojih doza.
Drugi, poput Egipta, Indonezije, Pakistana, spremni su sami da proizvode vakcine, obezbede sebe i zarade na izvozu.
Transparentni pristup svim tehnologijama borbe protiv koronavirusa zagovorali su Lekari bez granica i Svetska zdravstvena ogranizacija (SZO).
Generalni direktor SZO nije sakrivao radost zbog promene stava SAD.
„Pozdravljam istorijsku odluku Sjedninjenih Država za obezbeđivanje dobrobiti i jednakog pristupa vakcinama za sve ljude širom sveta u ova teška vremena“, rekao je Tedros Adhan Gebrejesus.
Patent štiti intelektualnu svojinu i privremeno ograđuje izumitelje od konkurenata koji nisu ulagali u istraživanja i razvoj tehnologije, ali su spremni odmah da je upotrebe i zarade.
Zahvaljujući takvoj zaštiti farmaceutske kompanije tokom trajanja patenta dobijaju eksluzivno pravo da proizvode lek i odlučuju sa kim će i pod kojim uslovima deliti poslovne tajne i, shodno tome, zaradu.
Da li će to staviti tačku na pandemiju?
Većina patenata vakcina i kapaciteta za njihovu proizvodnju nalaze se u bogatim zemljama.
Dok one ne vakcinišu svoje, ostali moraju da čekaju i da se uzdaju u sopstvenu proizvodnju (kao u Indiji, Rusiji i Kini) i snebdevanje kineskom ili ruskom vakcinom.
Zato oni traže da im se podeli ako ne već vakcina, onda tehnologija.
Prema procenama epidemiloga, uključujući i Amerikanca Entonija Faučija, za pobedu nad pandemijom potrebno je da više od 70 odsto stanovništva bude vakcinisano.
Trenutni tempo nije zadovoljavajući.
U svetu je napravljeno preko 1,2 milijarde cepiva i farmaceutske kompanije obećavaju da će proizvesti 10 milijardi dozi vakcina do kraja godine.
Ipak, 40 odsto cepljenja otišlo je na 11 odsto stanovništva iz 27 bogatih zemalja.
Sa druge strane, zemljama u kojima pak živi 11 odsto najsiromašnijih pripalo je svega 1.6 odsto.
Dakle, bogata desetina čovečanstva vakciniše se 25 puta brže od siromašnije, sračunao je ekonomski magazin Blumberg.
Ovim tempom će pojedine razvijene zemlje dostići broj od 70 odsto vakcinisanih već u avgustu, dok će većini manje bogatih zemalja za isti broj biti potrebno još tri godine.
Ko se brže vakciniše, brže će nadomestiti gubitke koje je donela pandemije.
Zemlje bogate novcem, univerzitetima i farmaceutskom industrijom obezbedile su sebi ogromne količine vakcina.
Lekari, filantropi i političari pozivaju ih na raspodelu.
Oni su pokrenuli opsežni program Kovaks pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija, ali za sada im ne ide baš najbolje.
Zato ih raduje vakcinacija bogatih zemalja, kao i ukidanje patenata.
„Vlasti svih država teže prvo da vakcinišu medicinske radnike i starije generacije. To jeste ispravno“, nedavno je izjavio generalni direktor SZO Gebrejesus.
„Međutim, nije ispravno kada se mladi i zdravi ljudi bogatih zemalja vakcinišu pre lekara i starih u siromašnim zemljama“.
Korona virus: Pet najčešćih lažnih tvrdnji o vakcinama
Ko je protiv ukidanja patenata i zašto?
Pre svega farmaceutske kompanije.
Oni koji osmišljavaju i prodaju lekove navikli su na patentnu zaštitu, te su veoma nezadovoljni mogućnošću da je izgube, makar to bilo i privremeno.
„Ovakav zaokret američke politike neće spasiti ljude“, – odgovorila je Američka asocijacija proizvođača lekova (PhRMA).
„Ovo pusto obećanje neće otkloniti glavne prepreke na putu vakcinacije, pre svega nedostatak sirovina za proizvodnju vakcina i poteškoće sa lokalnom organizacijom kampanje vakcinacije“.
U sličnom tonu reagovala je i Međunarodna federacija farmaceutskih proizvođača i udruženja IFPMA, koja je stav SAD nazvala razočaravjućim i pogrešnim pokušajem da se dođe do jednostavnog rešenja složenog problema.
Planovi farmaceutskih kompanija da zarade na zaštićenom patentu vakcine postali su upitni, zbog čega im je posao znatno izgubio na vrednosti – njihove akcije na berzama propale su odmah nakon saopštenja Bele kuće.
Osim što bi izgubile očekivanu veliku zaradu, privremeno ukidanje patenata ugrozilo bi mogućnost da nešto zarade na sopstvenom izumu jer bi im tako druge kompanije bile konkurencija u nabavci komponenata vakcina, koji su već u deficitu.
Drugim rečima, farmaceuti bi se možda i pomirili sa time da bi pored njih još neko pravio vakcine po njihovoj formuli, ali u uslovima nedostatka komponenata oni rizikuju da dobiju neočekivanu konkurenciju ne samo u borbi za klijente, nego i za sirovinu, bez koje neće imati šta da prodaju.
Drugi problem koji navode lobisti PhRMA su poteškoće sa organizacijom kampanje imunizacije, posebno američkom vakcinom Fajzer s obzirom na to da ta vakcina zaheva duboko zamrzavanje, što otežava logistiku.
Dodaju da je organizacija masovne i efikasne imunizacije, po izraelskom, britanskom ili američkom modelu, problematična čak i u ne toliko siromašnim zemljama zbog nepostojanja efikasnog zdravstvenog sistema i državne uprave.
Napuniti teretne avione kutijama zamrznutih vakcina i poslati ih u siromašnu zemlju pogođenu pandemijom polovina je posla.
Potrebno je da ih neko ubrizga u milione ramena, što predstavlja problem.
Pogeldajte video: Zašto lekr iz Francuske baca vakcine
Zbog čega su se SAD predomislile?
Iz dva osnovna razloga, unutrašnje i spoljno-političke prirode.
Sa jedne strane, kampanja vakcinacije u SAD-u gubi zamah: svi koji su hteli, već su se vakcinisali, a one koji nisu mame kartama za bejzbol, pivom i novcem.
Vakcina ne fali, a glas boraca za ravnopravnost i globalno zdravlje sve se više čuje.
Posebno sada, kada se jedan od inicijatora predloga ukidanja patenata, Indija, susreće sa katastrofalnim talasom pandemije.
Sa druge strane, Bajden aktivno vraća SAD na svetsku scenu posle četiri godine provedene pod sloganom Amerika pre svega, tokom kojih je Donald Tramp uspeo da sabotira rad STO, kao i SZO.
Bajden ima drugi slogan – Amerika se vratila.
Povukao je izlaz iz Pariškog klimatskog sporazuma, prestao je da štiti američke internet-gigante od poreza u drugim zemljama, a sada je još preuzeo i rešavanje spora oko patenata na vakcine u STO, uprkos zamerkama farmaceutske industrije.
Čak i ukoliko odluka o ukidanju patenata ne zaživi, Bajden je time dobio nove političke poene u sporu sa onima koji se plaše da će diplomatija vakcina iz Kine i Rusije poljuljati već oslabljenu moć SAD-a.
Ko podržava stav SAD?
Do sada su razvijene zemlje, na čelu sa Amerikancima i Evropljanima, bile spremne da ne dozvole ikakvo popuštanje u pitanjima zaštite intelektualne svojine sve dok ne dobiju povod da optuže Kinu i druge zemlje za krađu tehnologije.
Zato su predlog Indije i Južne Afrike dočekali hladno.
Posebno su bile protiv države u kojima je razvijena farmaceutska industrija. Velika Britanija, Švajcarska, Japan, Nemačka, Norveška, Brazil i SAD nisu želele da pokrenu slučaj.
Ipak, posle neočekivane promene u stavu Bajdena, pojedine zemlje spustile su loptu.
Evropska unija poručila je da je spremna da razmotri predlog SAD-a, a Norveška, koja nije članica EU, dala je znak da se ne protivi popuštanju.
Francuska, koja još uvek nije napravila odobrenu vakcinu, oberučke je prihvatila odluku Amerikanaca.
Jedino je Nemačka negodovala i izjavila da podržava opštu dostupnost vakcinama, ali da problem nije u patentima nego u nedostatku proizvodnih kapaciteta i kontrole kvaliteta.
Kada će pasti odluka?
Ne uskoro.
Sve 164 države članice Svetske trgovinske organizacije (STO) treba da se dogovore, a čak i u normalnim uslovima za to bi bile potrebne godine.
Pandemija i stav SAD-a pomoći će da se taj rok svede makar na mesece.
Bajden je pristao da povuče prigovore samo u slučaju da Indija i Južna Afrika takođe izađu u susret i preispitaju svoje prvobitne zahteve.
Oni su tražili prava ne samo na vakcine, nego i na lekove i opremu za lečenje Kovida, kao i na pristup podacima kliničkih ispitivanja sve dok se pandemija ne završi.
Bajden predlaže samo privremeno ukidanje patenata za vakcine.
Čak i da se svi dogovore na nivou država, kompanije zadržavaju pravo odlaganja i čak preokreta čitavog procesa tako što će podneti tužbe za kršenje lokalnih zakona i međunarodnih sporazuma.
Odricanje od patenata niti je panaceja, niti placebo.
Mogućnost gubitka zaštite intelektualne svojine, makar i privremeno, držaće farmaceutske kompanije na nogama i može podstaći ceo Zapad da potraži druga rešenja glavnog problema – kako brzo napraviti vakcinu protiv korona virusa dostupnom za sve zainteresovane širom sveta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
