Počela su da pristižu upozorenja lekara i britanske Agencije za zaštitu zdravlja da slabljenje imuniteta dovodi do smrti čak i ljudi koji su primili dve doze vakcine protiv kovida. Koliko nam zaštite, onda, preostaje?
Prvo da raščistimo neke osnove.
Imuni sistem ima dve velike uloge – da spreči naše zaražavanje i, ako u tome ne uspe, da očisti naše telo od infekcije.
Zamoliću vas da malo napregnete maštu i zamislite svoj imuni sistem kao srednjovekovni zamak.
Taj zamak opkolila je neprijateljska, nemilosrdna vojska korona virusa koja očajnički žele da se probije u njega.
Vaša prva linija odbrane je spoljni zid kojim patrolira legija streličara.
To su neutrališuća antitela u vašem telu.
Ako oni uspeju da odbiju napade viralne armije, onda se telo nećete zaraziti.
Ali ako se zidine sruše i antiviralni streličari se daju u beg, onda je virus uspeo da uđe.
Prodro je u zamak i vi ste sada inficirani.
- Korona virus i imuni sistem – zagonetka za naučnike
- Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
Ipak, još nije sve izgubljeno.
I dalje ima vojske unutar utvrđenog uporišta u samom srcu zamka.
To su vaše memorijske B i memorijske T ćelije.
Poput vitezova na konjima, one mogu da okupe vojsku, povedu imunološki juriš i nateraju neprijateljske osvajače u beg.
Vakcine protiv Kovida uvežbavale su trupe u vašem telu – i antitela, i te memorijske ćelije koje reaguju na infekciju – da bi mogle da se uhvate u koštac sa korona virusom.
Najmanje jedna od tih odbrana slabi i to nije iznenađenje.
To se dešava posle svake vakcine ili infekcije.
- Zašto neki ljudi ne žele da se vakcinišu protiv Kovida-19
- Austrija uvela lokdaun za nevakcinisane – kakve su kazne za kršenje pravila
- „Izgubio sam posao nastavnika zato što sam odbio vakcinu“
„Postoje čvrsti dokazi da antitela vremenom slabe i to nas je ostavilo s očiglednim slabostima“, kaže profesorka Elenor Rajli, imunološkinja sa Univerziteta u Edinburgu.
Dezertiranje ovih streličara-antitela sa njihovih položaja pogoršalo se sa pojavljivanjem Delta soja.
On je naprosto postao bolji u širenju i ulasku u naše telo – to je kao da se neka nova armija okupila ispred naših zidina, ali je ona sa sobom ponela pećinskog trola i oružje za opsadu.
Možda ste i sami primetili posledice ovoga – ljudi koje poznajete a koji su dvaput vakcinisani, ali su se i dalje zarazili korona virusom.
Istraživanje, koje još nije zvanično objavljeno, procenjuje da je vakcina Astrazeneke nedugo posle druge doze smanjila bilo kakav oblik simptoma kovida za 66 odsto.
Pet meseci kasnije, ta brojka je pala na 47 odsto.
U slučaju Fajzera, ta brojka je pala sa 90 odsto na 70 odsto.
- Vakcinisani sa obe doze mogu lako da zaraze ukućane – pokazuje studija
- Preporuke za buster dozu vakcine protiv kovida u Srbiji
- Ako niste vakcinisani protiv kovida, treba li da izgubite posao
Ovo očigledno predstavlja problem za vlade koje pokušavaju da zauzdaju širenje virusa.
Da li će viralna infekcija izazvati ozbiljnu štetu dok pokušava da spali i opljačka vaše telo sada zavisi od vaše druge linije odbrane.
Međutim, vakcine sada sprečavaju manji broj ljudi od toga da završe u bolnicama.
Profesor Adam Fin, sa Univerziteta u Bristolu i savetnik vlade za vakcine, kaže: „Viđamo značajne brojeve nevakcinisanih i vakcinisanih kako završavaju u bolnicama.“
„Zaštita koju imate protiv relativno blage infekcije slabi brže, ali zato zaštita od završavanja u bolnici ili smrti slabi sporije.“
Veći rizik od potrebe za bolničkom negom ili čak umiranja skoncentrisan je kod starijih osoba.
Ubedljiva većina smrti kod ljudi koji su vakcinisani sa dve doze bila je među starijima od 70 godina.
Međutim, ljudi u toj starosnoj grupi i dalje prolaze mnogo bolje od svojih vršnjaka koji su odbili da se vakcinišu.
I kao što vidite, rizici u grupi mlađih ljudi vakcinisanih sa dve doze veoma su mali.
Nezaustavljivi protok vremena čini da sve ćelije u našem telu stare – čak i one koje sačinjavaju naš imuni sistem.
Kako ste stariji, sve je teže obučiti imuni sistem vakcinama i on sporije reaguje kad stigne infekcija.
Moguće je da, kad dovoljno oslabe antitela, do izražaja dolazi ta ranjivost imunog sistema.
„Moguće je da su stariji ljudi isprva imali zaštitu, ali sada kada su ta antitela oslabila, možda nemaju drugu liniju odbrane“, kaže profesorka Elenor Rajli.
„Možda baš zbog toga viđamo da stariji, ugroženiji ljudi umiru uprkos primljenim dvema dozama.“
Sve se to nadovezuje na činjenicu da sa godinama obično stiže i narušeno zdravlje.
Od početka pandemije, starost je bio jedan od vodećih faktora za to kolika je verovatnoća da umrete od ove bolesti.
Stariji ljudi su takođe bili prvi koji su vakcinisani, tako da je njihov imunitet imao više vremena da oslabi.
Ljudi koji započinju s oslabljenim imunim sistemom, među kojima i pacijenti sa rakom i presađenim organima, imaju malo drugačiji problem, budući da njihova tela ne reaguju toliko dobro na vakcine.
„Njihova antitela slabe istom brzinom kao i kod zdravih ljudi, samo što oni polaze od niže tačke“, kaže doktorka Helen Peri, sa Univerziteta u Birmingemu.
- Vakcina Moderna – sva pitanja i odgovori
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
- Sva pitanja i odgovori o vakcini Astrazeneka
- Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
- Ruska vakcina Sputnjik: Proizvodnja i u Srbiji
Valja napomenuti i da postoje važne razlike između vakcina Oksford-Astrazeneke i Fajzer-Bionteka koje su najviše štitile ljude u Velikoj Britaniji.
„Čini se da su one dobre za različite delove imunog sistema“, kaže doktorka Peri.
„Vakcine mRNK (Fajzer) su prilično dobre za formiranje antitela, vakcina Astrazeneke je stvarno dobra za generisanje reakcije T-ćelija.“
Da se vratimo na naš zamak, Fajzer je možda bolji za postavljanje streličara na spoljne zidine kako bi zadržali proboj Kovida, dok je Astrazeneka dobra kao unutrašnji čuvar.
Dobra vest je da su, čak i ako im dejstvo slabi, ovo izuzetno dobre vakcine.
Na početku pandemije, ljudi su sanjali o vakcinama koje će smanjiti stopu smrtnosti za 50 odsto.
Čak i ako se uzmu u obzir slabljenje vakcina i najrizičnije grupe, ta zaštita je i dalje oko 80-90 odsto.
„Čak i najgori slučajevi, šest meseci kasnije, mnogo su bolji nego što smo se nadali da će biti kad smo pravili ove vakcine“, kaže profesor Fin.
„One su i dalje veoma dobre.“
Još bolja vest je da već postoje dokazi da kampanja za davanje buster doza – koja je u Velikoj Britaniji dostigla broj od više od 11 miliona ljudi – čini veliku razliku.
Podaci iz Biroa za Nacionalnu statistiku pokazuju da je nivo antitela – prvih odbrambenih snaga protiv infekcija – ponovo skočio kod najstarijih starosnih grupa.
„Davanje buster doze starijima je pun pogodak“, kaže profesor Fin.
Svi sada pomno prate brojke da vide hoće li se smanjiti broj slučajeva i smrti.
Pratite Džejmsa ona Tviterur
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
