Lažne tvrdnje i dezinformacije u vezi sa vakcinama protiv Kovida-19, plodnošću i pobačajem još kruže internetom, uprkos tome što nisu potkrepljene dokazima.
Lekari su izuzetno oprezni šta preporučuju ženama tokom trudnoće, tako da je prvobitni savet bio da se izbegava vakcina.
Ali sada je postalo dostupno toliko podataka o bezbednosti imunizacije da se ovaj savet promenio i vakcina se sada aktivno podstiče – budući da dobijanje samog kovida može da ugrozi trudnoću.
Proučili smo neke od upornijih tvrdnji – i zašto su one netačne.
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- „Da li da se vakcinišem protiv Kovida-19 ako sam trudna?“
- „Ne, vakcine vas neće pretvoriti u zombije“
Studija pokazuje da se vakcina taloži u jajnicima – Netačno
Ova teorija potekla je od pogrešnog tumačenja studije priložene japanskom regulatoru.
Studija je podrazumevala davanje pacovima mnogo veće doze vakcine nego što se daje ljudima (1.333 puta veće).
Samo je 0,1 odsto ukupne doze završilo u jajnicima životinja, 48 sati posle ubrizgavanja.
Mnogo više – 53 odsto posle sat vremena i 25 odsto posle 48 sati – pronađeno je na mestu uboda (kod ljudi, obično ruka). Sledeće najčešće mesto je bila jetra (16 odsto posle 48 sati), što pomaže da se čovek reši otpadaka iz krvi.
Vakcina se daje uz pomoć mehura masti koji sadrži genetski materijal virusa, koji opet aktivira imuni sistem tela.
A oni koji šire ovu tvrdnje izvukli su samo cifru koja se zapravo odnosila na koncentraciju masti pronađenu u jajnicima.
Nivoi masti u jajnicima jesu se povećali 48 sati posle injekcije, dok se sadržaj vakcine kretao po telu od mesta uboda.
Ali, što je ključno, nije bilo dokaza da su oni još uvek sadržali genetski materijal virusa.
Ne znamo šta se desilo posle 48 sati, pošto je to bila granica studije.
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
- Delotvornost vakcine Sputnjik je 81 odsto, tvrde naučnici iz Sankt Peterburga
- Koliko su delotvorne kineske vakcine protiv korona virusa
Praćenje podataka pokazuje da vakcine izazivaju pobačaj – Netačno
Neki postovi isticali su pobačaje prijavljene programima za praćenje vakcine, kao što je program Žuti karton Regulatorne agencije za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) u Velikoj Britaniji i Sistem za prijavljivanje neželjenih dejstva od vakcine (VAERS) u SAD.
Svako može da prijavi simptome ili zdravstvena stanja koje su doživeli posle vakcinacije.
Neće se svi odlučiti da to učine, tako da je ovo samoselektivna baza podataka.
Zaista je u tim bazama podataka bilo prijavljenih pobačaja – oni su, nažalost, česta pojava – ali to ne znači da ih je izazvala vakcina.
Studija je predstavila podatke koji pokazuju da je stopa pobačaja među vakcinisanima potpuno u skladu sa stopom očekivanom u stanovništvu – 12,5 odsto.
Ovi sistemi prijavljivanja veoma dobri za primećivanje nuspojava od vakcina koje su obično retke u opštoj populaciji, kaže doktorka Viktorija Mejl, reproduktivna imunološkinja sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Tako se konkretna vrsta tromboze u nekim retkim slučajevima povezala sa vakcinom Astrazeneka.
Ako odjednom počinjete da viđate neobične simptome kod vakcinisanih ljudi, to onda zvoni na uzbunu.
Oni, međutim, nisu dobri za praćenje nuspojava koje su česte u populaciji – kao što su promene u menstruaciji, pobačaji i srčani problemi.
Kad ih vidite u podacima, to nužno ne zvoni na uzbunu jer biste očekivali da ih vidite i inače, i bez vakcina.
Tek kad bismo počeli da viđamo mnogo više pobačaja nego što može da se nađe kod nevakcinisanih, ovi podaci bi doveli do istrage – a to do sada nije bio slučaj.
Neki ljudi su takođe podelili grafikone na kojima postoji veliki skok u ukupnom broju ljudi koji prijavljuju vlastita iskustva ovim programima u odnosu na ranije godine, za druge vakcine i lekove.
To se koristi da bi se sugerisalo kako je vakcina protiv korona virusa manje bezbedna.
Ali ovo povećanje to ne može da nam kaže, može samo da nam kaže da mnogo ljudi prijavljuje nuspojave – možda zato što je vakcinisan do sada nezabeležen procenat stanovništva i zato što je to tema o kojoj se mnogo govori.
Vakcine bi mogle da napadnu placentu – Nema dokaza
Naširoko deljena peticija Majkla Jidona, naučnog istraživača koji je već širio dezinformacije o kovidu, tvrdila je da je šiljasti protein korona virusa koji se nalazi u vakcinama Fajzera i Moderne sličan proteinu zvanom sinsitin-1, a koji učestvuje u formiranju placente.
On je spekulisao da bi to moglo da dovede do toga da antitela protiv virusa napadnu trudnoću u razvoju.
Neki stručnjaci veruju da je ovo poreklo čitavog verovanja da vakcine protiv Kovida mogu da naškode plodnosti.
U stvari, sinsitin-1 i šiljasti protin slični su kao i bilo koja dva nasumična odabrana proteina, tako da zapravo nema razloga da se veruje da bi telo moglo da ih pomeša.
Ali sada su sakupljeni dokazi koji pomažu da se opovrgne ova teorija.
Američki lekar za plodnost Rendi Moris, koji je želeo direktno da odgovori na zabrinutost ljudi, počeo je da prati svoje pacijente podvrgnute tretmanu veštačke oplodnje da bi video da li vakcinacija na bilo koji način utiče na njihove šanse za uspešnu trudnoću.
Od 143 ljudi u studiji doktora Morisa, vakcinisane, nevakcinisane i prethodno zaražene žene bile su gotovo identično sklone tome da imaju uspešnu implantaciju embriona i da trudnoća bude izneta do kraja.
Žene su bile slične i u većini drugih aspekata.
- AstraZeneka vakcina i retki tip trombova – sve što treba da znate
- Nuspojave od vakcine su me patosirale – šta to znači
Ova studija je mala, ali je samo jedna od velikog broja drugih dokaza – a da je ova tvrdnja istinita, očekivali biste da se ona pojavi čak i u ovako maloj studiji.
Doktor Moris je istakao da ljudi koji raspiruju ove strahove nisu objasnili zašto misle da antitela koja se proizvode kao rezultat vakcine mogu da naude plodnosti, ali da ista antitela iz prirodne infekcije to ne čine.
Problem je što, kad naučnici požure da pruže dokaze koji će umiriti ljude, dok stignu da obelodane svoje rezultate onlajn, ljudi su se već prebacili na sledeću stvar.
Kao što je doktor Moris objasnio: „Klasično obeležje teorije zavere je da čim je ona oborena, vi pomerite stativu.“
Pratite Rejčel na Tviteru
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
