Violeta* iz Beograda ima 35 godina i 2020. su joj otkazali bubrezi zbog autoimune bolesti.
Mesec u kojem je saznala da mora da počne svakodnevnu dijalizu jeste onaj u kojem je izbila epidemija korona virusa.
„Morala sam da pređem na dijalizu da bih ostala u životu, a sreća u nesreći je bila što sam operaciju koja mi je to omogućila imala u momentu pred vanredno stanje“, kaže Violeta za BBC.
„Loša stvar je što sam od početka znala da moram mnogo da se pazim i da čekam nekakav spas u vakcini“.
Nefrološki bolesnici trebalo bi da se vakcinišu što pre, kaže nefrolog Zoran Paunić.
„Oni su posebno ugroženi jer u Srbiji da bi došli do dijalize nekoliko puta nedeljno moraju da idu u dijalizne centre, da budu u zajedničkom prevozu i u prostorijama gde ne mogu da se izoluju međusobno“.
Do trenutka objavljivanja teksta, iz Ministarstva zdravlja, Instituta Batut i E-uprave nisu stigli odgovori na pitanja da li se ljudi koji su na dijalizi pozivaju da dobiju vakcinu i koji su kriterijumi neophodni da bi oni bili imunizovani.
- Plan vakcinacije u Srbiji protiv korona virusa – šta znamo dosad
- Kako i ko sve u Srbiji može da se prijavi za vakcinu protiv korona virusa
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
Srbija je započela masovnu vakcinaciju protiv korona virusa sredinom januara 2021, a Violeta je imunizovana dva meseca kasnije.
Prema podacima Vlade Srbije do sada je obavljeno ukupno 2.267.450 vakcinacija, a dve doze primilo je 912.555 ljudi.
Violeta je bezuspešno dva meseca zvala institucije da dobije informaciju i preporuku za vakcinaciju, a na kraju je otišla samoinicijativno na Beogradski sajam.
Dijaliza i korona
Godinama sam znala da ću zbog bolesti morati da budem na dijalizi, ali sam se bojala tog trenutka.
Nisam verovala, ipak, da će se poklopiti sa još jednom katastrofom, ali ovoga puta svetskom – koronom.
Znala sam i da je posebno opasno ako se zarazim virusom i da mi je onda život potencijalno ugrožen.
Pazila sam se nenormalno, svuda sa maskom, rukavicama, minimalno izlazila.
Zato, kada sam čula da će kod nas biti vakcina, bilo mi je barem mentalno malo lakše, to mi je bilo ključno.
U Srbiji ima ukupno 4.500 ljudi koji su na dijalizi.
„Veoma mali broj bubrežnih bolesnika na dijalizi je dobilo vakcinu, ni ja je nisam primio, a prijavio sam se uredno.
Mi smo, pri tom, među četiri najugroženije grupe“, kaže za BBC na srpskom Zoran Mišković, potpredsednik Saveza udruženja bubrežnih invalida Vojvodine.
„Većina nas je očekivala da će to biti organizovano na mestima gde primamo i dijalizu, ali ništa od toga nije ostvareno“.
Da li smem da se vakcinišem na dijalizi
Kada su krenule da se pojavljuju vakcine, razmišljala sam da li je to po mene dobro, da mi se slučajno nešto ne dogodi još i na ovo.
Ali kada je vakcina definitivo došla u Srbiju, odlučila sam da ne uradim ništa dok ne pitam nefrologe.
Sačekala sam kontrolu i oni su rekli da mogu bilo koju vakcinu da primim.
Ipak sam se konsultovala sa još jednim nefrologom, ko je veliki stručnjak i kome jako verujem, on mi je rekao mišljenje, koje je opet bilo za vakcinu.
Sve sam to brzo završila, nije prošlo ni nedelju dana od početka prijave za vakcinu, kada sam i sama to uradila.
Dobila sam uredno potvrdu na mejl i poruku.
Predsednici Međunarodnog društva za nefrologiju, Američkog društva za nefrologiju, kao i Evropske asocijacije za dijalizu i transplantaciju pozvali su na hitno davanje prioriteta distribuciji vakcine protiv Kovida-19 ljudima koji su na lečenju dijalizom širom sveta.
Pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega i oni koji su na dijalizi imaju visok rizik od komplikacija ako se zaraze ovim korona virusom, podaci su Američkog edukacionog centra za dijalizu.
„Pri izradama vakcina, ipak, u istraživanje nisu uključeni dijalizni pacijenti, pa bezbednost i efikasnost vakcina nije posebno ispitana u ovoj kategoriji“, navodi se na sajtu Centra za dijalizu SAD.
„Ipak, većina stručnjaka se slaže da su vakcine bezbedne i za dijalizne pacijente“.
Ovi pacijenti imaju i tri puta veće šanse da razviju teški oblik korona virusa, podaci su i Svetske zdravstvene organizacije.
Sa ovim mišljenjem saglasan je i nefrolog Zoran Paunić.
„Dijalizni pacijenti su svaki dan u ogromnom riziku ako se zaraze jer je u tom slučaju smrtnost više od 30 odsto“, kaže Paunić za BBC.
Nefrolozi su, kaže, predlagali da oni daju vakcinu sopstvenim pacijentima jer već stalno dolaze na terapiju, ali to nije usvojeno.
- Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
- Slučajna otkrića i lažne vesti – priča o vakcini AstraZeneka
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
„To je to„
Kada sam shvatila da smem i da treba da se vakcinišem, pomislila sam – to je to, to mi je bila slamka spasa.
To ne bi značilo da više uopšte ne vodim računa, već samo da minimalno prestanem da brinem, u svakom trenutku i na svakom mestu, bukvalno za život.
I tu je krenuo proces vakcinacije.
Shvatila sam ok, na početku idu najugroženiji i stariji, pa ću tu negde posle toga doći i ja na red.
Onda sam videla po društvenim mrežama prijatelje mlade i zdrave da su vakcinisani.
To je bilo par usamljenih slučajeva, pa sam pomislila da je to zbog posla ili ima neki drugi razlog.
I opet sam strpljivo čekala.
Onda sam krenula da zovem.
Prvo sam zvala E-upravu, preko koje se odvija prijavljivanje za vakcinu.
Rekli su mi da oni nemaju veze sa tim i da mogu za mene samo da naprave prijavu, u slučaju da sam elektronski nepismena.
Uputili su me na Batut.
Tamo sam zvala, rekli su da nemaju veze sa tim i da bolje zovem E-upravu.
U gotovo svim dijaliznim centrima u Srbiji je bilo zaraženih ljudi od korona virusa, kaže za BBC Zoran Mišković, potpredsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.
„Samo smo mi u Subotici imali pet zaraženih ljudi koji su na dijalizi“, kaže Mišković.
„Preživeli su, ali su neki od njih imali jako teške kliničke slike“.
Neznanje o vakcinaciji i opasnosti od zaražavanja i dalje vlada među bubrežnim bolesnicima u Srbiji, dodaje on.
„Mnogi i dalje ne znaju da li smeju da se vakcinišu iako nam nefrolozi govore da nema ograničenja, odnosno da je jedina kontraindikacija teško oboljenje srca u našem slučaju“, kaže Mišković.
„Mnogo bi nam značilo kada bismo primili vakcinu na istom mestu gde primamo i dijalizu, ali to nije sprovedeno“.
Začarani krug
Dani su mi počinjali tako što sam zvala Batut pa E-upravu.
I tako u krug.
Posle nekoliko poziva jednima i drugima, u Batutu su mi rekli da oni vide moju prijavu, ali da ne mogu da odluče da li ja smem da primim vakcinu, već to mora moj lekar da napiše i da me prijavi u posebnom sistemu.
Tada sam prvi put čula za taj posebni sistem.
Šta je to? Nisu znali ni moj nefrolog niti doktorka opšte prakse u Domu zdravlja.
U Domu zdravlja su mi rekli da oni ne mogu da me vakcinišu, a isto su mi rekli i lekari na nefrologiji.
U svemu ovome, mislim da je važno reći da sam na sva ta mesta morala lično da idem.
U trenutku kada sam naugroženija i kada na ista mesta ide na hiljade potencijalno zaraženih ljudi, da sedim u čekaonicama u zatvorenom i bez velike mogućnosti da držim odstojanje.
To me je činilo jako nervoznom, to je potpuno suludo.
Mladi i zdravi
Nedelje su prolazile, a meni poruka nije stizala.
Okidač mi je bio kada je moj muž pozvan, koji se istog dana kada i ja prijavio.
U isto vreme je i celo naše društvo vakcinisano, ali svi su mladi i zdravi.
Shvatila sam da je vakcinacija počela masovno da se organizuje, da to više nisu samo stari i najugroženiji.
Na grupama na društvenim mrežama sam videla da su neki dijalizni pacijenti nekako vakcinisani, ali i da mnogi ljudi i dalje čekaju i da ne znaju o čemu se radi.
U tim grupama svakodnevno objavljuju koliko je ljudi, kako kažu, ispraćeno jer su oboleli od korone.
Ništa se i dalje nije dešavalo, ponovo sam zvala Batut i onda su mi objasnili da oni ne rade tu selekciju.
Nefrolozi su rekli da im nije jasno zašto im nisu dali da oni sprovode vakcinaciju.
Shvatila sam da niko ne može da mi pomogne i zvala sam kabinem ministra zdravlja.
Uzeli su mi podatke i rekli da će proveriti, nisu me zvali, zvala sam i sutra, i opet isto.
U međuvremenu sam čula da su mnogi uspevali bez zakazivanja da odu po vakcinu.
„Ja sam na dijalizi i želim da primim vakcinu“
Odlučila sam da odem i kažem:`Dobar dan, ja sam na dijalizi i želim da primim vakcinu`.
Otišla sam na Sajam bez ičega.
Tamo sam zatekla potpuno drugu priču.
Svi su bili preljubazni, organizacija je bila savršena, kao da sam u spejs šatlu.
- „Kao da smo u Japanu“: Vakcinacija u Srbiji u praksi
- Da li vam antitela protiv korone mogu omogućiti da putujete
- Ministarka: Iz Srbije u Grčku sa vakcinom, PCR ili antigenskim testom
Čim sam došla, prišli su mi ljudi i pitali o čemu se radi, njih deset radi punom parom.
Odmah su me primili i rekli da razgovaram sa doktorkom.
Kada je čula moju priču, rekla mi je: „Naravno da možete odmah da je dobijete, vi ste prioritet„.
Nisam mogla da verujem da je gotovo.
Došla je i ta revakcina
Violeta danas dobija drugu dozu vakcine, a imunizovana je baš u martu – mesecu borbe protiv bolesti bubrega u svetu.
Rekli su joj da će joj verovatno stići poruka, ali da, ako se to ne dogodi, svakako dođe po revakcinu.
U celokupnoj borbi kaže da je shvatila da ne može da se osloni na sistem.
„Čak i kada se osećaš najugroženije shvatiš da moraš sam neke stvari da uradiš, a videla sam da nisam jedina“, kaže ona.
Naglašava da joj je drago što se mnogo ljudi vakciniše i da njena borba nije bila za to da ona pre svih dobije dozu.
„Nisam želela da idem preko reda, samo sam želela moju slamku spasa, kao i drugi ljudi u mojoj situciji“, dodaje.
U svemu su joj ipak pomogli kako kaže „mali ljudi“.
„Među svim tim silnim ljudima koje sam zvala i lekarima kojima sam tražila pomoć, bilo je dosta onih koji su stvarno hteli da pomognu“, dodaje ona.
„Svi ti ljudi koji su se javljali na telefon, bili su uslužni, ali džaba kada nemaju odgovor“.
„To me je na neki način i održalo“.
Violeta kaže da ipak ne zna šta se dešava sa ljudima koji nisu u stanju da urade ono što je ona.
Iskustvo i doktora Zorana Paunića je takvo da su njegovi pacijenti sami odlazili po vakcinu.
„Snalazili su se preko veze i uvek bi ih primili preko reda“, kaže on.
Bubrežni bolesnici, navodi ovaj nefrolog, često imaju i druge pridružene bolesti.
„Oni većinom imaju problem sa radom srca, šećernom bolešću, povišenim pritiskom“, kaže on.
„Sve to nije razlog da se ne vakcinišu, već upravo suprotno.
„Jedini problem je ako imaju neku aktivnu upalu, onda se imunizacija ne praktikuje“, zaključuje Paunić.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
* Ime je promenjeno i poznato je redakciji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk