Nova vakcina koja štiti od Kovida-19 je gotovo 95 odsto delotvorna, pokazali su podaci američke kompanije Moderna.
Rezultati koji su slični onima koje je dala vakcina kompanija Fajzer i Biontek, povećavaju nadu da će se pandemija okončati.
Obe kompanije koristile su inovativan i eksperimentalan pristup u dizajniranju svojih vakcina.
- Sva pitanja i odgovori o prvoj vakcini
- Prečice i „prljavi trikovi“ u trci da se bude prvi
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
Iz Moderne kažu da je „ovo veliki dan“ i da planiraju da se prijave za odobrenje za upotrebu vakcine u narednih nekoliko nedelja.
Međutim, ovo su još uvek novi podaci, a ključna pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Koliko je dobra?
U istraživanju je učestvovalo 30.000 ljudi u Americi pri čemu je polovini dato dve doze vakcine, u razmaku od četiri nedelje.
Ostali su dobili lažne injekcije.
Analiza je zasnovana na prvih 95 slučajeva koji su razvili simptome Kovida-19.
Samo pet slučajeva sa Kovidom-19 dobilo je vakcinu, a 90 je dobilo lažnu terapiju.
Iz kompanije kažu da vakcina štiti 94.5 odsto.
Podaci pokazuju i da je tokom istraživanja bilo 11 slučajeva teškog stanja zbog Kovida, ali da oni koji su dobili vakcinu nisu bili ozbiljno ugroženi.
„Ukupna efikasnost je izuzetna… ovo je veliki dan“, rekao je Tal Zaks, izvršni medicinski službenik Moderne za BBC Njuz.
Šta ne znamo?
Ne znamo koliko dugo će trajati imunitet, jer će se stanje dobrovoljaca pratiti duže nego što se može dati odgovor na to pitanje.
Postoje nagoveštaji da vakcina nudi izvesnu zaštitu pripadnicima starijih starosnih grupa, koji su u najvećem riziku da umru od Kovida, ali za to još nema potpunih podataka.
Zaks je rekao za BBC da njihovi dosadašnji podaci sugerišu da vakcina „izgleda ne gubi moć“ sa godinama.
I nije poznato da li vakcina samo sprečava da se ljudi teško razbole ili sprečava da se virus širi.
Sva ova pitanja će uticati na to kako će se koristi ova vakcina protiv korona virusa.
- Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
- Korona virus: Antitela „ubrzano opadaju nakon infekcije“
Da li je bezbedna?
Nisu zabeleženi mogući rizici za bezbednost, ali ništa, uključujući paracetamol, nije 100 odsto sigurno.
Nakon injekcije kod nekih pacijenata zabeleženi su kratkotrajni umor, glavobolja i bol.
„Ovi efekti su ono što bismo očekivali od vakcine koja deluje i izaziva dobar imunološki odgovor“, rekao je profesor Piter Openšou sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Kakva je u odnosu na Fajzer vakcinu?
Obe vakcine koriste isti pristup – ubrizgava se genetski kod virusa kako bi se izazvao imuni odgovor.
Preliminarni podaci koje smo videli do sada su veoma slični – oko 90 odsto zaštite daje Fajzer/Biontek vakcina i oko 95 odsto Modernina.
Ipak, oba procesa još traju i konačni brojevi bi mogli da se promene.
Vakcina Moderne može lakše da se skladišti i ostaje stabilna na minus 20 stepeni do šest meseci, a u običnom frižideru do mesec dana.
Fajzer vakcini je potrebno skladištenje na minus 75 stepeni, ali se može držati u običnom frižideru pet dana.
Za vakcinu Sputnjik V, koja je razvijena u Rusiji, kažu da je efikasna 92 odsto.
Kada ćemo je dobiti?
Ovo zavisi od toga gde živite i koliko imate godina.
Iz Moderne kažu da će se prijaviti regulatorima u Americi narednih nedelja.
Očekuje se da će biti dostupno 20 miliona doza.
U ovoj kompaniji se nadaju da će tokom sledeće godine širom sveta biti dostupno milijardu doza vakcina – planiraju da traže odobrenje za distribuciju i u drugim zemljama.
Vlada Velike Britanije još pregovara sa Modernom, jer njihova vakcina nije jedna od šest koje su već naručene.
Prednost za imunizaciju u Velikoj Britaniji imaju stariji ljudi.
Možda će vas zanimati i šta je to imunitet i kako možemo da ga ojačamo
Kako funkcioniše?
Moderna je razvila RNA vakcinu – što znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u telo.
Ono počinje da proizvodi virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno za osposobljavanje imunološkog sistema da se izbori.
Trebalo bi da nauči organizam da stvara oba antitela – i još jedan deo imunološkog sistema koji se nazivaju T-ćelije za borbu protiv korona virusa.
Kakve su reakcije bile do sada?
„Ove vesti iz Moderne su uzbudljive i podižu optimizam da ćemo u narednih nekoliko meseci imati dobar izbor vakcina“, rekao profesor Openšou.
Dodao je da su potrebniji potpuniji detalji nego oni koji su izdati u saopštenju, ali da oni svakako donose nadu i optimizam.
Profesorka Trudi Lang sa Okforda je rekla da je dobra vest videti još jednu vakcinu sa sličnim rezlutatima delotvornosti poput one koju je predstavio Fajzer.
„Ovo je takođe privremena analiza, što znači da je bilo dovoljno slučajeva unutar vakcinisanih dobrovoljaca da daju značajnu statistiku i omoguće članovima tima da utvrde ko je imao aktivnu vakcinu, a ko placebo“, dodala je.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
