Šansa da obolite od kovida pada značajno posle prve doze vakcina AstraZeneka i Fajzer, pokazuje britansko istraživanje.
Vakcine su delovale jednako dobro kod starijih od 75 godina, kod ljudi sa nekim drugim zdravstvenim problemima, kao i kod svih ostalih.
Istraživanje Kancelarije za nacionalnu statistiku i Univerziteta Oksford pokazalo je da su obe vakcine dale visok nivo antitela kod ljudi svih uzrasta.
Svi učesnici istraživanja stvorili su određeni imunitet kod ove vakcine, saopšteno je.
- Efikasnost kineske vakcine niska, poručio kineski zvaničnik
- Ruska vakcina Sputnjik: Delotvorna 92 odsto
- Kratka istorija vakcina
Istraživanje, sadržano u dve studije koje još nisu objavljene, zasnovano je na testovima 370.000 ljudi u opštoj populaciji Ujedinjenog Kraljevstva – što je jedno od najobimnijih istraživanja do sada.
Ono je obezbedilo stvarne podatke o tome da su vakcine protiv kovida-19 koje se koriste u Velikoj Britiniji efikasne u zaštiti ljudi od infekcije.
U prvoj studiji, ljudi koji su dobili jednu dozu vakcine Oksford-AstraZeneka ili Fajzer-BionTek, imali su 65 odsto manje šanse da se zaraze.
Zaštita od različitih sojeva
Tri nedelje posle vakcinacije, sprovedene između decembra 2020. i aprila 2021, zaražavanje sa simptomima opalo je za 74 odsto, dok je asimptomatska zaraza opala za 57 odsto.
Ljudi koji su dobili drugu dozu Fajzer vakcine imali su 90 odsto manje šanse da se zaraze. Podaci za AstraZeneka vakcinu ne mogu da se izračunaju, jer je mali broj učesnika istraživanja dobio drugu dozu vakcine.
Podaci iz istraživanja pokazuju da su obe vakcine efikasne protiv Kent ili britanske varijante (B117), koja je u ovom trenutku najprisutnija.
Doktor Koen Pauls, viši istraživač na Univerzitetu Oksford, kaže da podaci potkrepljuju odluku da se produži razmak između doza.
„Zaštita od novih infekcija dobijenih jednom dozom podržava odluku da se produži vreme između prve i druge doze na 12 nedelja kako bi se maksimalizovao početni obuhvat vakcinacijom i smanjio broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva“, kaže on.
Međutim, on kaže da podaci pokazuju da još postoji šansa da vakcinisani ljudi ponovo mogu da se zaraze kovidom-19 i da prenose infekciju na druge, ističući da je potrebno držati fizičku distancu i nositi masku.
Drugo istraživanje, sprovedeno na oko 46.000 odraslih koji su dobili jednu dozu vakcine, pokazalo je da su razvili visok nivo antitela, znak da vakcine stimulišu odbrambeni sistem organizma da se štiti od virusa, kod svih uzrasnih grupa.
Nivo antitela bio je „široko prisutan do 10 nedelja posle toga“, rekli su istraživači.
Iako su nivoi antitela rasli sporije i bili niži sa jednom dozom Okford-AstraZeneka cepiva, oni su brže opali posle jedne doze Fajzera, posebno kod starijih.
Povećanje antitela kod starijih od 80
Nivo antitela je bio jači kod mlađih ljudi u poređenju sa starijima od 60 koji su dobili dve doze, ali je posle dve doze Fajzer vakcine bio visok kod ljudi svih uzrasta, pokazuje istraživanje.
Jedan iznenađujući podatak je da je imunološki odgovor kod starijih od 80 godina posle druge doze bio jači nego kod mlađih ljudi.
Nalazi ističu važnost da ljudi dobijaju drugu dozu vakcine kako bi zaštita bila bolja, rekli su istraživači.
Ali i dalje nije jasno šta razvijanje antitela posle vakcine zapravo znači.
Profesorka Sara Voker, šefica istraživačkog tima sa Univerziteta Oksford kaže: „Mi zapravo još ne znamo koja količina antitela je potrebna i koliko dugo su potrebna da zaštite ljude od zaraze kovidom-19 na duže staze, ali će nam u narednih godinu dana informacije iz istraživanja pomoći da dobijemo odgovor na ova pitanja“.
Obe studije zasnovane su na podacima iz istraživanja koje su sproveli Univerzitet Oksford, Kancelarija za nacionalnu statistiku i Odeljenje za zdravlje i socijalnu zaštitu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
