Strah od Delta soja naveo je neke zemlje da pojačaju imunizaciju ljudi koji su već do sada dva puta vakcinisani protiv korona virusa.
Ali sa ograničenim naučnim dokazima koji bi potkrepili potrebu i efikasnost „bustera“ – to se pokazalo kao veoma polarizujuća tema, u trenutku kad veći deo sveta nema dovoljno vakcina.
„Planiramo da razdelimo višak pojaseva za spasavanje ljudima koji već imaju pojaseve, dok druge ostavljamo da se udave“, slikovito je izjavio je epidemiolog Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Majk Rajan, poredivši pandemiju Kovida-19 sa brodom koji tone.
Ova globalna zdravstvena agencija ima moralnu poentu i poziva vlade da obustave davanje bustera sve dok veći deo svetskog stanovništva ne bude zaštićen vakcinama.
Ali šta kažu naučni dokazi?
Koji su argumenti u korist bustera i protiv njih?
Da li je sad pravi trenutak da se daju busteri – ili je bolje da još sačekamo?
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- Vakcine protiv kovida: Tvrdnje u vezi sa plodnošću i pobačajem potpuno neutemeljene
Koje zemlje već nude treće doze?
Uprkos molbama SZO-a, nekoliko zemalja već je započelo da daje buster injekcije nekim grupama ljudi.
SAD nude bustere svakom bez obzira na njegovu starost ili zdravstveno stanje, osam meseci posle dobijanja druge doze Moderne ili Fajzera.
U Dubaiju, busteri su takođe dostupni svima posle šest meseci od druge doze, dok se ljudi u rizičnim grupama kvalifikuju posle svega tri meseca.
Treće doze daju se u Izraelu svakom starijem od 40 godina ko je primio drugu dozu najmanje pet meseci ranije.
Čile, Urugvaj i Kambodža nude buster doze ljudima koji su imunizovani vakcinama Sinovaka i Sinofarma, počev od starijih ljudi i rizičnih grupa.
Na sličan način, Tajland i Indonezija nude treću dozu neke druge vakcine zdravstvenim radnicima imunizovanim Sinovakom, uprkos niskom nivou ukupne pokrivenosti vakcinacijom (8 odsto i 12 odsto).
U Srbiji je takođe u toku davanje treće doze.
Francuska i Nemačka će početi da daju buster doze u septembru, dok Velika Britanija tek treba da donese tu odluku.
Brazil, Južna Koreja i Indija nalaze se među zemljama koje razmišljaju o pokretanju programa davanja buster vakcina, iako u tim zemljama još nisu saopšteni takvi planovi.
- Da li su vakcine delotvorne protiv novih sojeva korona virusa
- Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
- Kako sprečiti bacanje vakcina
Vakcine i Delta soj
Iza tih programa krije se strah od Delta soja korona virusa, koji deluje dvaput zaraznije od prethodnih varijanti, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
U smernicama, CDC kaže da „pojedinac zaražen Delta varijantom, među kojima i ljude koji su vakcinisani sa dve doze, može da je prenese drugoj osobi.“
Međutim, dodaje se, čini se da su vakcinisani ljudi zarazni jedan kraći period – zbog čega je američki predsednik Džozef Bajden pozvao ljude da se vakcinišu, rekavši da je to „najbolji način da zaštitimo sebe od novih varijanti“.
Ali Oksana Pajzik, viša naučna saradnica iz Škole za farmaciju UCL-a, kaže da odluka da se krene sa buster injekcijama tako rano „nije naučno potkrepljena“.
„Busteri su refleksna reakcija na Delta soj i politika ‘za svaki slučaj'“, kaže ona za BBC.
Ne postoje dokazi koji potkrepljuju potrebu ili čak efikasnost buster doza, kaže doktorka Pajzik.
„Trenutno ima vrlo malo podataka o opadanju imuniteta, ali u ovom ranom stadijumu podaci ukazuju na opadanje zaštite od blagih infekcija, a ne od teške bolesti“, kaže ona.
Pogledajte video: Mali vodič kroz Delta soj
Moralna dilema
Istraživači koji se bave delotvornošću vakcina protiv korona virusa u Velikoj Britaniji sugerišu da zaštita koju pružaju dve doze Fajzera i AstraZeneke počinju da slabe u roku od šest meseci.
Međutim, kažu da vakcine i dalje nude visok nivo zaštite od virusa, između ostalih i varijante Delta.
Prema studiji Zoi Kovid, zaštita posle dve doze Fajzera smanjuje se sa 88 odsto u jednom mesecu na 74 odsto posle pet do šest meseci.
Za AstraZeneku, pad je bio sa 77 na 67 odsto za četiri do pet meseci.
Profesor Adam Fin, član grupe koja savetuje vladu o vakcinaciji, kaže da se „očekuje slabljenje zaštite“.
„Vakcine i dalje pružaju visok nivo zaštite većini stanovništva, posebno protiv Delta soja, pa je i dalje potrebno da vakcinišemo što više ljudi“, kaže on.
Ali kako britanska vlada i dalje razmatra koju politiku treba usvojiti u vezi sa dodatnim dozama, profesor Spektor kaže da ona nije svima potrebna.
„Mnogi ljudi su možda imali prirodni pojačivač jer su već bili zaraženi i preležali kovid, pa će efektivno imati tri vakcine.
„Dakle, mislim da celom stvari treba mnogo pažljivije upravljati nego samo dati je svima, što bi bilo ogromno trošenje i etički sumnjivo s obzirom na resurse koje imamo.“
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
- Koliko su delotvorne kineske vakcine protiv korona virusa
- Delotvornost vakcine Sputnjik je 81 odsto, tvrde naučnici iz Sankt Peterburga
Moralna dilema
Dve studije u Izraelu sugerisale su da treća doza Fajzera značajno povećava zaštitu od zaraze i ozbiljne bolesti kod ljudi starijih od 60 godina.
Druge studije Fajzera i Moderne došle su do istog zaključka.
Ali doktorka Pajzik kaže da povećavanje zaštite jedne grupe ljudi dok se odlaže vakcinacija druge nije mudra strategija.
To je zato što takozvane varijante koje izazivaju zabrinutost, kao što je Delta soj, mogu da se pojave kad je pokrivenost vakcinacijom niska, a stepen prenošenja u zajednici visok.
„Šansa za pojavljivanje varijante koja je jača i otporna na vakcine povećava se što duže odlažemo vakcinisanje čitavog sveta“, kaže ona.
Kad bi sve zemlje sa visokim standardom odlučile da daju buster vakcine svojim stanovnicima starijim od 50 godina, dodaje doktorka Pajzik, to bi zahtevalo dodatnih milijardu doza.
Za to vreme, vakcinacija tek treba da započne u Burundiju i Eritreji, a samo 0,01 odsto odraslih u Demokratskoj Republici Kongo vakcinisano je s obe doze.
U Tanzaniji, proporcija je 0,37 odsto, a u Nigeriji 0,69 odsto.
U Egiptu i Vijetnamu, procenat je oko dva odsto.
Pokrivenost vakcinacijom u Africi i dalje je ispod 2,5 odsto svih odraslih ljudi.
„U trci između vakcine i varijanti, busteri više odgovoraju virusu i u kratkom, srednjem i u dugom vremenskom periodu“, kaže doktorka Pajzik.
Slojevita zaštita
Najskoriji podaci o sposobnosti Delta soja da zarazi vakcinisane i da ga oni prenesu sugeriše da masovna imunizacija možda neće biti dovoljna da bi se zauzdao virus.
Umesto da se oslonimo isključivo na vakcine, kažu naučnici, da bismo se izborili sa Deltom moramo i dalje da se pridržavamo zaštitnih mera – koje nude dodatni sloj zaštite protiv virusa.
„Mislim da svako mora da nosi maske u javnim zatvorenim prostorima, zato što one primarno štite druge, a ne vas“, kaže Kristina Pejgel, stručnjakinja sa UCL-a za modelovanje koja je takođe deo grupe naučnika za nezavisne savete o kovidu.
„Mislim i da vakcinisani ljudi ne treba da bude izuzeti od zaštitnih mera, pošto ima sve više dokaza da mogu prilično lako da zaraze druge Deltom.“
Doktorka Pajzik kaže: „Busteri će na kraju možda biti neophodni, ali me postojeći podaci nisu ubedili da treba da se preusmere zalihe koje bi mogle da odu zemljama sa niskim primanjima.“
Za to vreme, ističe ona, „postoji veoma realna i neposredna potreba za prvim dozama za većinu sveta.“
„Biramo najsporiji i najskuplji put izlaska iz pandemije tako što mislimo samo na sebe.“
Možda će vas zanimati i video: Zašto ne mogu da se porede vakcine protiv korona virusa
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
