Kad je Flavija Lavorino odlučila da dobije bebu putem surogat majčinstva, potražila je Ukrajinu na mapi i izračunala udaljenost.
Buenos Aires, u Argentini, od ukrajinskog glavnog grada Kijeva deli nekih 12.800 kilometara.
„Bilo je to naše poslednje pribežište. Već smo prestali da se trudimo, kad smo od koleginice čuli za njihove pokušaje da dobiju bebu preko gestacijskog nosioca u Ukrajini i odmah smo se uhvatili za tu slamku“, kaže Flavija.
- Prednosti i mane surogat majčinstva
- Kako izgleda porođaj usred epidemije korone: „Lekari su super, ali strah je neopisiv“
- Dan prevremeno rođene dece – kako je majkama: „Staklo koje nas je delilo me je ubijalo“
Sa Hozeom Perezom, partnerom sa kojim je u vezi već 15 godina, isprobala je svaki mogući tretman plodnosti. Flavija je samo jednom uspela da zatrudni putem veoma složene i bolne procedure, ali je izgubila bebu.
„I tako, kad smo dobili potvrdu da je naš surogat u Ukrajini dobro i da trudnoća napreduje baš kako treba, bili smo van sebe od sreće“, kaže Hoze.
Nisu mogli ni da zamisle da će u vreme kad se beba bude rodila biti zaglavljeni na drugoj strani Atlantika zbog pandemije korona virusa.
Njihov sin Manuel sada je sedam nedelja star – a njegovi roditelji ga još nisu sreli.
„Ovo je najgora noćna mora. Zamislite da čekate toliko dugo, a onda da morate još da čekate, bez jasne predstave o tome kad će vam biti dozvoljeno da putujete“, kaže Hoze.
Ukrajina, kao i mnoge druge zemlje, zatvorila je granice za međunarodne posetioce u nameri da ograniči širenje Kovida-19, koji je ubio više od 300.000 ljudi širom sveta.
To je ostavilo na desetine beba rođenih kod ukrajinskih surogat majki – spremnih da ih pokupe njihovi namenjeni roditelji iz inostranstva – u limbu, u jednom od najvećih svetskih centara za turizam plodnosti.
Argentina je takođe uvela zabranu putovanja za sve komercijalne letove do septembra, u sklopu stroge blokade zbog virusa korona, što ovom paru onemogućava da isplanira putovanje u doglednoj budućnosti.
„Fizički kontakt je u ovom trenutku ključan, on mora da bude sa nama i mi moramo da budemo s njim“, kaže novi otac.
„Delovalo je malo verovatno…“
Flavija i Hoze su se upustili u surogat majčinstvo u decembru 2018. godine i otputovali u Kijev četiri meseca kasnije da naprave embrione od njegove sperme i njenih jajnih ćelija.
Ovi embrioni napravljeni u laboratoriji tada su prebačeni u matericu gestacijskog nosioca, iliti „surogat majke“, koju su kontaktirali preko lokalne klinike.
„Nikad nismo upoznali našeg surogata, klinika je rukovodila tim odnosom i ne znamo mnogo detalja. Znamo samo da je bila isplaćena, naravno“, kaže Hoze.
Komercijalno surogat majčinstvo legalno je u Ukrajini – i veliki biznis pride.
Prosečan asistirani reproduktivni paket ovde varira od 30.000 do 50.000 dolara, što je samo delić onoga koliko košta u SAD i drugim zemljama, u kojima je komercijalno surogat majčinstvo dozvoljeno.
- „Činilo mi se da tonem“ – žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
- Žene u Hrvatskoj ustale protiv zlostavljanja na porođaju
- Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
Za ovaj argentinski par to je značilo da moraju da zatraže kredit, kao i da pozajme novac od porodice.
Oni neće da kažu koliko su tačno potrošili, ali potvrđuju da je bilo u „tim okvirima, dok je verovatno polovina od toga otišla surogat majci.“
„Kad smo krajem jula dobili potvrdu da je transfer bio uspešan, počeli smo da planiramo svaki božji detalj. Želeli smo da stignemo tamo više dana pre termina, koji je bio 10. april“, kaže Flavija.
„U međuvremenu, proživljavali smo ovu trudnoću kroz mesečne skenove koje nam je slala klinika“, dodaje Hoze.
Par je zakazao transatlantski letove za 2. april, sa presedanjem u Madridu.
Kako je virus korona počeo da se širi i teško pogodio Španiju, shvatili su da se njihovo putovanje možda neće odigrati baš onako kao što su planirali.
„Ali isprva nismo ni pomišljali da nećemo moći uopšte da putujemo. Mislim da nas je poneo lažni optimizam, mislili smo više u fazonu: ‘Uh, možda će nam trebati duže da stignemo do Ukrajine’. Nastavili smo da planiramo čak i dok smo gledali kako se svuda aerodromi zatvaraju“, kaže Flavija.
Kad su evropske zemlje zatvorile granice, a Argentina sredinom marta ušla u izolaciju, par je počeo da očajava.
„Bila sam prestravljena. Znali smo da su okolnosti izuzetne, ali smo potcenili implikacije“, kaže Flavija.
Sve se dodatno zakomplikovalo zbog činjenice da oboje rade u zdravstvu.
Flavija je socijalna radnica, a Hoze je lekar na odeljenju za intenzivnu negu u bolnici nadomak Buenos Airesa.
Kao ključni radnici, ispočetka nisu mogli da dobiju slobodne dane. Hoze je i sam morao da leči pacijente od Kovida-19.
- Ljudi koji žele da prestanete da pravite bebe
- Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete
- Zašto mame odustaju od dojenja
„Počeli smo redovno preko Vocapa da komuniciramo sa koordinatorima klinike koji znaju španski da bismo osmislili nekakav plan“, kaže on.
Strpite se, poručivali su im ovi. Centar za plodnost organizovao je mesto za Manuela gde će ostati dok bude čekao svoje namenjene roditelje.
„Rekli su nam da će novorođenčad biti na bezbednom, namirena, nahranjena…“
„Umirili su nas, makar onoliko koliko je u tom trenutku uopšte bilo moguće“, kaže Hoze.
Rani porođaj
Sin ovog para rođen je pre termina, 30. marta.
Nervozni roditelji dobili su tekstualnu poruku sa vešću rano ujutro dok su bili na putu za posao.
„Rekli su nam da smo dobili dete, a mi smo bili 12.500 kilometara daleko od njega… Morali smo da zaustavimo kola, skoro smo se slupali“, priseća se Flavija.
Kasnije istog dana uspeli su prvi put da vide svog zdravog dečaka od 52 centimetra i 3,62 kilograma – na fotografiji.
„Naša surogat majka pitala je kliniku da li sme da nam pošalje Vocap poruku i pisala nam je da nam kaže kako je imala laku trudnoću, da je ponosna što može da nam ostvari naš životni san“, kaže Hoze.
„Nismo bili u prilici da je upoznamo, ali smo joj rekli da zaokružuje našu porodicu i da je zauvek izmenila naše živote“, dodaje Flavija.
Par nikad nije razmišljao o tome da ostavi bebu sa njom. U drugim zemljama, neka deca rođena u sklopu surogat majčinstva ostala su tokom pandemije sa gestacijskim nosiocima ili stručnjacima za plodnost.
„Bilo da se radi o surogat majci, obučenom staratelju ili medicinskoj sestri, nije važno. Oni se samo staraju o bebinom osnovnom zdravlju i prate znake normalnog razvoja, ali niko neće moći da mu pruži roditeljsku ljubav tokom ovih ključnih prvih nedelja“, kaže Hoze.
„Srce da vam se slomi.“
Hotel za bebe
Ukrajinska klinika sredila je da zaglavljene surogat bebe ostanu u malom hotelu koji se nalazi u vlasništvu iste kompanije na obodu Kijeva.
I ne radi se samo o Manuelu – u velikim jaslicama nalik grupnoj spavaonici, čuva se još pedesetak novorođenih beba.
A taj broj bi mogao samo da raste, budući da su novi porođaji zakazani za naredne nedelje, a malo je verovatno da će izolaciona ograničenja biti ukinuta.
„Imamo kineske bebe, italijanske bebe, španske bebe, britanske bebe…“, kaže Denis Herma, portparol BioTeksKoma, centra za ljudsku reprodukciju, kompanije koja drži hotel i najpopularniju surogat agenciju u Ukrajini.
- Svet ima sve više baka i deka, a sve manje unuka
- Zašto su bebe iz Srbije i BiH među najboljima na svetu
Hotel Venecija obično se nudi kao smeštaj za biološke roditelje koji dolaze u Ukrajinu da pokupe svoje dete. Sada ga vodi tim sestara koje rade danonoćno pod strogim pravilima karantina, kaže ova kompanija za plodnost.
Video koji je u javnost pustio BioTeksKom pre samo nekoliko dana, a objavili su ga mediji širom sveta, pokazao je do koje mere se produbila krize sa surogat bebama, ponovo pokrenuvši raspravu o slabo kontrolisanom „biznisu pravljenja beba“ u ovoj istočnoevropskoj zemlji.
Kolevke su poslagane u redovima, imena su odštampana jarkim bojama na zekama svake bebe.
„Veoma nam je žao njih, mi znamo da niko ne može da zameni njihove roditelje“, rekla je za BBC sestra Olha Kuts.
Hoze i Flavija dobijaju svakodnevne informacija od sestara u smeni koje znaju španski.
„Kad je napunio mesec dana, dobili smo veoma dug video poziv, bilo je to lepo od njih“, kaže Flavija.
„Držali su Manuela u rukama prilično dugo, a on je baš težak! Mnogo nam je značilo što smo mogli da pričamo s njim i vidimo ga u realnom vremenu.“
„Ali mi razumemo da oni očekuju još beba i da ne mogu da provode onoliko vremena sa roditeljima koliko bi želeli, sve u međuvremenu postaje samo još komplikovanije,“ kaže Hoze.
ANALIZA: Izolacija i rasprava o turizmu plodnosti
Žana Bezpiačuk – BBC Njuz Ukrajina, Kijev
Od 2015. godine, kad su glavni centri za surogat majčinstvo u Aziji počeli da se gase jedan za drugim posle izveštaja o eksploataciji, Ukrajina se pretvorila u glavno globalno čvorište komercijalnog surogat majčinstva.
Sa relativno niskim cenama u poređenju sa drugim zemljama, ne toliko strogim propisima i sve većom potražnjom iz inostranstva, ukrajinske klinike za reprodukciju počele su da cvetaju.
Mnoge Ukrajinke, uglavnom iz manjih mesta ili ruralnih oblasti, to vide kao priliku za zaradu. Kompletan paket može da košta oko 50.000 dolara, a surogat majka može da dobije manje od polovine toga – ali to je i dalje velik novac prema ukrajinskim standardima.
Surogat majka mora da ima najmanje jedno vlastito dete da bi bila podobna. Ona neće imati genetsku vezu i neće se starati o novorođenčetu. To je strogo pravilo osmišljeno kako bi se sprečilo emotivno vezivanje.
Karantin je ogolio neke surove istine koje su ukrajinski zdravstveni zvaničnici predugo ignorisali. Niko ne zna tačno koliko beba se rađa ovde svake godine putem surogat majčinstva. Dva meseca od početka izolacije, od roditelja je razdvojeno najmanje 100 beba.
Za mnoge parove koji muku muče za neplodnošću, surogat majčinstvo je verovatno jedina šansa da dobiju dete. Ali za kritičare surogat majčinstva, zapanjujuća slika redova i redova kolevki u jednom od kijevskih hotela rasplamsala je raspravu o tzv. „fabrici beba“ i turizmu plodnosti.
Diplomatski pregovori
Ukrajinske granice su zatvorene od marta.
Vlada je „odlučila da ne dozvoli strancima da ulaze u Ukrajinu, čak i ako im se beba rodila u Ukrajini“, kaže Denis Herma iz BioTeksKoma.
A opet su neke porodice uspele da otputuju sa specijalnim dozvolama, dok se zemlje pojedinačno upuštaju u pregovore sa ukrajinskim vlastima, preko ambasada i konzulata.
Do sada je u zemlju pušteno 15 roditelja beba, uključujući jedan par iz Švedske koji je stigao do ukrajinskog glavnog grada privatnim mlaznjakom koji je platio anonimni dobročinitelj, kako su oni rekli za BBC.
U Argentini ima još 16 porodica koje čekaju zajedno sa Flavijom i Hozeom – sve međunarodni roditelji sa ukrajinskim surogatima. Tri bebe su već rođene, ostale se očekuju između kraja maja i septembra.
Oni su pokrenuli zajedničku peticiju da bi naveli vladu da usliši njihovu molbu.
„Čekali smo dvadesetak dana zato što razumemo da su ova mnogo komplikovana vremena. A onda smo podneli zvaničnu molbu“, kaže Hoze.
Pregovori su napredovali i Ukrajina je upravo dozvolila njihov ulazak u zemlju. Oni sada mole argentinsku vladu da odobri let iz humanitarnih razloga.
Oni se nadaju razrešenju „pre kraja meseca, čak su prilično uvereni u njega“.
A čekanje neće biti okončano jednom kad slete na drugoj strani.
„Moraćemo da se samoizolujemo na 14 dana, pre nego što budemo mogli da vidimo Manua“, kaže Flavija.
„Ima to smisla, a i pametno je ako uzmemo u obzir dobrobit bebe.“
Moraće da završe izradu bebinih dokumenata pre nego što se vrate u Argentinu i možda čak sačekaju da se ponovo otvore granice.
„U ovoj fazi nas nije briga za taj povratni deo puta. Imamo sina koji je sedam nedelja star i daleko od nas“, kaže Flavija.
„Toliko je bilo teško dobiti dete, toliko fizički i emotivno iscrpljujuće. Želimo da se to završi, i za nas i za čitavu porodicu.“
Teret za buduće dede i bake, tetke i stričeve, bio je ogroman, kaže Flavija u suzama.
„Moramo da ga sretnemo. Rešićemo sve ostalo posle.“
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
