Više hiljada zaraženih i desetine mrtvih postali su svakodnevni bilans novog talasa korona virusa, pa ipak, potpunog zatvaranja i strogih mera poput onih na početku pandemije virusa korona nema.
Početkom aprila 2020. godine, broj zaraženih u Srbiji svakog dana kretao se između 350 i 500, a broj žrtava retko je bio veći od jednocifrenog,
Ipak, svakog vikenda na snazi je bio celodnevni policijski čas – tokom radne nedelje od kasnih popodnevnih do ranih jutarnjih sati.
„Nema popuštanja, slušam šta kažu lekari, a oni su za to da se još dve nedelje produži zabrana kretanja“, naveo je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Početkom decembra, broj zaraženih u Srbiji kreće se i do 8.000 ljudi, dok je preminulih nekoliko desetina svakog dana.
- Šta kad dobijem pozitivan rezultat na testu za korona virus
- Mogu li verski običaji da budu bezbedni usred epidemije Kovida-19
- Novembar: Mesec crnih rekorda epidemije
Bezbednosne mere su pooštrene, ali potpunog zatvaranja nema – zbog čega?
„Potpuni karantin sam po sebi nije preporučljiv i ne smatra se za dobro rešenje“, kaže za BBC na srpskom epidemiolog Predrag Đurić.
„Takođe, postoje negativna iskustva iz proleća, kada je ta mera veoma dugo i rigorozno sprovođena, pa je došlo do reakcije građana“, dodaje.
Privreda
Najčešći razlog koji se pominje u javnosti je da novo zatvaranje država ne bi mogla ekonomski da podnese.
Vučić je nedavno izjavio da će vlast prihvatiti svaku odluku Kriznog štaba, ali ih je „zamolio da shvate da država mora da isplati i penzije i plate“.
„Ako zatvorimo sve u Srbiji, ne znam od čega ćemo moći bilo šta da platimo“, rekao je Vučić.
Ekonomista Milan Kovačević za BBC kaže da je u Srbiji, kada je reč o uticaju korone i bezbednosnih mera na privredu, „bilo dosta lutanja“ i „nedovoljno razumnih analiza“.
„U nekom trenutku je bilo preteranih mera, pa su usledili veliki kvarovi u ekonomiji, a onda je bilo da moramo da brinemo o ekonomiji, pa ima previše bolesnih i umrlih“, navodi on.
„Inače su kod nas greške dosta zasnovane na netransparentnosti – mi ni sada ne znamo koliko je tačno potrošeno zbog korone, što uvećava frekvenciju grešaka“,
- Ko u Srbiji odlučuje o uvozu vakcine protiv Kovida-19
- Godinu dana sa korona virusom – koliko su trajale prethodne pandemije
- Kako da sačuvamo prijateljstva u vreme pandemije
Predsednik Vučić je početkom epidemije pominjao kofere sa kešom kojima državni službenici kupuju respiratore po svetu, a za šta će, kako kaže, podneti izveštaj kad se sve završi.
Vlada Srbije je u međuvremenu donela mere pomoći malim i mikro preduzećima, dok je predsednik isticao da će paket mera pomoći privredi biti vredan oko pet milijardi evra.
Kovačević kaže da se država „ponašala kao bogata“ i da je „olako trošila poreske novce“.
„Deliti po 100 evra svakom odraslom građaninu – u prevodu glasaču, jer je bilo predizborno vreme – pa potrošiti na to 600 miliona evra… To je stvarno bilo nerazumno“, kaže Kovačević.
Tokom čitave epidemije, državni predstavnici isticali su da će Srbija ove godine biti „prva ili druga u Evropi po stopi privrednog rasta„, što je nedavno ponovio i ministar finansija Siniša Mali.
„Rezultati su takvi da ćemo mi imati najmanji pad u Evropi 2020, odnosno najveći rast BDP naredne dve godine“, rekao je Mali.
iIstraživanje iz maja ove godine pokazalo je da je u tom trenutku 200.000 ljudi u Srbiji zbog korona virusa ostalo bez posla.
Vlasnici i zaposleni u uslužnoj industriji – vlasnici kafića, restorana i noćnih klubova – održali su protest ove nedelje, navodeći da su ugostitelji pod najvećim udarom jer uvek njih prve zatvore kada se pooštre bezbednosne mere.
Vučić je 3. decembra rekao da će hotelijeri, ugostitelji i turističke agencije dobiti od države isplatu po jedne minimalne zarade u narednih desetak dana.
„Ovo će biti brza isplata za 72.500 ljudi“, rekao je Vučić tokom gostovanja na RTS-u.
Koje su mere uvedene?
Nove mere su na snazi od petka, 4. decembra. Nije saopšteno dokle će biti na snazi.
- Restorani kafići, barovi, klubovi, tržni centri, kladionice i svi drugi prodajni i ugostiteljski objekti radnim danima moći će da rade do 17 časova. Vikendom neće raditi – od petka u 17 časova do ponedeljka u pet ujutru
- Prodavnice prehrambene robe mogu da rade svakog dana do 21 sat
- Pozorišta i bioskopi mogu da rade svakog dana do 17 sati
- Pijace radnim danima mogu da rade kao i do sada, a vikendom od šest ujutru do 15 sati
- Apoteke, benzinske pumpe i dostava hrane putem kurira mogu da rade neograničeno, sedam dana u nedelji
Epidemiolog Predrag Đurić kaže da su nove mere „balansirane i dobro odmerene“, ali da kasne mesec dana.
„Jedna od glavnih primedbi ranije bila je to što su se sve prodavnice zatvarale u 17 časova, pa je pre podne uvek bila gužva – toga sada nema“.
„A kada je reč o ugostiteljskim objektima, napravljen je kompromis da ne rade vikendom, jer je tamo tada najveća gužva“.
Ipak, on ističe da je te mere trebalo doneti kada se uočilo da će doći do pogoršanja epidemiološke situacije, a ne kada je ona drastično pogoršana.
„U tom smislu nema mnogo diskusije da li su pravovremene ili nisu – trebalo ih je doneti sredinom ili krajem oktobra, ali pitanje je koliko je to realno u praksi“.
Korona virus i lažne vesti u Srbiji
- Da li porodicama nude novac da „pristanu“ da je pokojnik umro od korona virusa
- Da li se trguje organima preminulih od Kovida-19
Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, takođe je izjavio da se kasni sa novim merama, ali da u tome ne učestvuje samo medicinski deo Kriznog štaba.
„Od polovine oktobra je počelo prvo upozoravanje na primenu novih mera – medicinski deo Kriznog štaba je uporno insistirao na pooštravanju mera i ranije“, rekao je Kon.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ubrzo je izjavila da se nije zakasnilo.
„Situacija je kompleksna, pa je kompleksna“, rekla je Brnabić na sednici Skupštine Srbije, dodavši da bi situacija bila ista i da su ranije uvedene mere.
Epidemiolog Đukić ističe da idealne mere koje potpuno sprečavaju svako prenošenje – poput opšteg karantina – duboko zadiru u slobodu i prava građana.
„Sa druge strane odsustvo svih mera dovodi do epidemiološke katastrofe, tako da je potrebno pronaći pravi balans.
„Jedino što je taj balans trebalo da bude pronađen još oko 20. oktobra“.
Šta kažu Krizni štab i zdravstvo
Uvođenje zabrane kretanja – takozvanog policijskog časa – nije razmatrano na nedavnim sednicama Kriznog štaba.
To bi, prema Konovim rečima, izazvalo ekonomsko i političko nezadovoljstvo.
Zato je napravljen kompromis.
„Ne bih upotrebio izraz zaključavanje – ovde se ne radi o vanrednom stanju, nego o ograničenom radnom vremenu“, izjavio je epidemiolog Branislav Tiodorović, takođe član Kriznog štaba, povodom uvođenja novih mera.
I on ističe da je bio za to da se ranije uvedu nove mere.
„Ne bismo imali Crni petak. Mislim da je to mera koja je trebalo ranije da se primeni“, kazao je Tiodorović.
Veliki broj kupaca je tokom takozvanog Crnog petka – poslednjeg petka u novembru kada trgovci značajno spuštaju cene proizvoda – čekao u redovima pred radnjama, ne poštujući preporučenu meru fizičke udaljenosti, a bilo je i onih koji nisu nosili maske.
„Želimo da smanjimo kontakte. To nam je osnovno kao zadatak, da smanjimo širenje infekcije i pritisak na bolnice“, upozorio je Tiodorović.
Region i Evropa – zatvaranja
Poslednjih nedelja, mnoge zemlje su ponovo uvele ograničenja kretanja stanovnika u cilju zaustavljanja ovog, čini se još jačeg talasa širenja virusa korona.
Crna Gora je prvo uvela policijski čas od 21 sat do pet ujutru, a potom od 19 časova.
Slovenija je sredinom oktobra prvi put od izbijanja epidemije odlučila na ovu meru.
Od 19 časova do pet ujutru traje i policijski čas u sedam kosovskih opština, među kojima je i glavni grad Priština.
U poslednja dva meseca dana, policijski čas je uveden i u Češkoj, Belgiji, Grčkoj, Italiji, kao i u Berlinu, Frankfurtu i Istanbulu.
Protesta i sukoba sa policijom zbog novih mera bilo je u nekoliko zemalja.
Julski protesti u Srbiji
Tog 2. jula na ulice Beograda prvo su izašli studenti.
Protest je organizovan samo nekoliko sati posle izjave predsednika Vučića da će domovi biti zatvoreni.
Nnekoliko dana kasnije, posle najave predsednika Srbije da će biti novog policijskog časa, centralne beogradske ulice ispunio je suzavac.
Žestoki sukobi demonstranata i policije trajali su nekoliko noći u nizu – uz jedan dan mirnog protesta kada se sedelo na platou ispred Narodne skupštine.
Demonstranti su tada kao razloge učešća na protestima isticali i „život u diktaturi“, sporne izjave zvaničnika, održavanje izbora u vreme epidemije, kao i nezadovoljstvo Vladom Srbije koja „koja sprovodi zakone ne slušajući i ne konsultujući nikoga“.
Vučić je posle svega toga izjavio da ipak neće biti policijskog časa, iako se on tome protivi, a ni studenti nisu morali da izađu iz domova.
„Na samu najavu ponovnog ograničenja kretanja izbili su protesti“, kaže epidemiolog Đurić.
„Mislim da je to bio jasan signal vlastima da građani jednostavno nisu spremni da to još jednom tolerišu“, dodaje.
Epidemiolog Đurić kaže da u javnosti u Srbiji postoji „različito tumačenje termina zatvaranje“.
„Mediji sa Zapada pod time podrazumevaju zatvaranje objekata i ograničavanje rada, dok se u Srbiji, zbog iskustva iz proleća, pod zatvaranjem podrazumeva zatvaranje ljudi, ograničavanje kretanja“.
„U najvećem delu Evrope ta mera nije bila primenjivana, sem tamo gde je bilo najdramatičnije tokom prvog udara“.
Kako kaže, s obzirom na to da je „Srbija bila izuzetak“, potpuna zabrana kretanja je „sigurno ostavila posledice po građane, pa je vlast vrlo rezervisana“.
„Osnovno je pravilo u epidemijama i ono na čemu insistira Svetska zdravstvena organizacije jeste da sve mere moraju biti minimalno rigorozne i maksimalno poštovati ljudska prava – što u praksi nije jednostavno.
„Zato većina mera nije maksimalno delotvorna, kao što bi bilo potpuno zatvaranje, ali to je taj kompromis koji ide na uštrb ljudskih prava i sloboda“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
