Kad je Inosent Havjarima započeo posao proizvodnje sapuna u kenijskom kampu za izbeglice Kakuma početkom 2015. godine, pokušavao je da preboli traumatične događaje zbog kojih je pobegao iz rodnog Burundija godinu dana ranije.
Nije ni sanjao da će njegovo improvizovano preduzeće postati glavno bojno polje u borbi protiv pandemije korona virusa u jednom od najvećih naselja ove vrste – u Kakumi živi skoro 200.000 ljudi.
Čim je Inosent shvatio važnost pranja ruku za zaustavljanje daljeg širenja Kovida-19, spustio je cene i počeo da nudi sapune u manjim količinama i veličinama, da bi postali dostupniji njegovim sapatnicima.
„Svima treba sapun, ali ne mogu svi da ga priušte. I zato sam spustio cene, jer je bilo važnije da se ljudi zaštite nego da se razmišlja o dobiti“, kaže ovaj 35-godišnjak za BBC.
- Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- Kako kriminalci kupuju bebe na crnom tržištu Najrobija
„Morao sam da povećam proizvodnju za 75 odsto da bih namirio potražnju kad je izbila pandemija, tako da je Kovid-19 bio dobar za moje poslovanje.“
„Ali vodio sam računa da dajem besplatan sapun ugroženima kao što su stariji i invalidi.“
Inosentovu inicijativu pohvalio je UNHCR, agencija UN-a za izbeglice, koja često ističe doprinose izbeglica preduzetnika u njihovim domaćim zajednicama.
„Izbeglice igraju ključnu ulogu u pomaganju zaustavljanja širenje Kovida-19 u Kakumi“, kaže za BBC Eudžin Bjun, portparolka za UNHCR u Keniji.
„Pomogli su na razne načine, od širenja informacija o virusu do pomaganja da ljudi preduzme neophodne mere.“
Bjun kaže da nije bila iznenađena Inosentovom odlukom da snizi cene.
„Izbeglice su vrlo orijentisane prema zajednici i staraju se jedne o drugima. Prethodno su se nudile da nam pomognu da obavljamo svoj posao u sličnim situacijama.“
Ona pominje još jedan slučaj iz Kakume, Maombija Samila, 24-godišnje izbeglice iz Demokratske Republike Kongo, koji je tokom pandemije preusmerio svoj krojački posao na maske za lice. Njegove maske sada nosi osoblje UN-a.
Stvaranje radnih mesta
Inosent trenutno upošljava 42 ljudi u svojoj firmi, nazvanoj GLAP Industrije, što je skraćenica za „bog voli sve ljude“.
Osamnaestoro njegovih radnika zapravo su Kenijci iz grada Kakuma.
GLAP opskrbljuje lokalne firme i ustanove izvan kampa, pa čak i humanitarne agencije.
„Agencije kupuju moj sapun da bi ga delile izbeglicama koje ne mogu da ga priušte i za svoje lično osoblje“, ponosno ističe ovaj Burundijac.
Inosent nije jedini lokalni trgovac sapunom, ali on se ne plaši konkurencije, štaviše nudi časove za učenje ljudi kako da prave higijenske proizvode.
„Želim da budem mentor ženama i mladima kako bi mogli da steknu priliku da postanu samostalni i unaprede svoj život onako kao što sam ja“, kaže on.
„Želim da pomognem zajednici kako god mogu.“
Inicijative poput ove pomogle su da se Kovid-19 zauzda u Kakumi.
Najskoriji podaci UNHCR-a, zaključno sa 9. decembrom, kažu da je bilo potvrđenih 318 slučajeva, ali samo je 8 još uvek pod medicinskom negom. Bilo je devet smrtnih slučajeva.
Kenija je, zaključno sa 13. decembrom, imala registrovanih oko 91.900 slučajeva, sa 1.587 smrti, pokazuju cifre Ministarstva zdravlja.
Bekstvo iz Burundija
Politička nestabilnost i nasilje naterali su više od 300.000 ljudi da pobegnu iz Burundija u susedne afričke zemlje poslednje decenije, prema UNHCR-u.
Inosent se nalazio usred studija hemije na Univerzitetu u Burundiju kad je otišao. Kaže da mu je život bio u opasnosti i da je dobijao pretnje smrću od rodbine pokojne majke, koja mu je preotela dom.
Nakon što je stigao u Kakumu, želeo je da sam zarađuje novac za sebe, a ne da se oslanja na humanitarnu pomoć.
Kamp se nalazi u izolovanoj i goloj oblasti gde je pružanje osnovnih usluga izazov za agencije za pružanje humanitarne pomoći.
Istražujući oblast, Inosent je primetio da u njoj ne postoji fabrika sapuna, što je značilo da higijenska sredstva moraju da se dovlače sa strane.
„Nisam imao pojma kako se pravi sapun, pa sam počeo da surfujem po internetu da bih saznao“, objašnjava on.
Kasnije se prijavio na kurs za pravljenje sapuna koji je držala nevladina organizacija Svetska luteranska federacija i, uz pozajmicu od bivšeg kolege studenta iz Burundija, započeo je posao sa dva pomoćnika.
On dobija i grantove od agencija za humanitarnu pomoć, uključujući UNHCR i nevladine organizacije kao što su Afrički kolektiv preduzetnika (AEC), koji kaže da je pomogao više od 18.000 preduzetnika izbeglica.
Perspektivan izbeglički posao
„Inosentova priča pokazuje kako izbeglice mogu da doprinesu svojim domaćim zajednicama na razne načine“, kaže za BBC Džulien Ojler, predsednica AEC-a.
„Kampovi poput Kakume su toliko izolovani da su preduzetnici poput njega žila kucavica za osnovne potrepštine i usluge u vreme izolacije i drugih ograničenja.“
Studija Svetske banke iz 2018. godine identifikovala je više od 2.000 firmi u Kakumi i procenila da su one doprinele lokalnoj ekonomiji sa više od 50 miliona dolara godišnje.
„Firme u ovim zajednicama su fascinantne. Preduzetnici poput Inosenta zapravo na kraju stvaraju radna mesta za meštane i čine razliku izvan kampa“, kaže Ojler.
Mišel Riči, predavačica tehnologije i preduzetništva na Univerzitetu Louboro specijalizovana za izbegličke poslovne projekte, kaže da su ljudi poput Inosenta veoma važni za izmenu opšte percepcije o izbeglicama.
„Ljudski potencijal među izbeglicama iskaže se čim im pružimo priliku da rade umesto da se samo usredsredimo na humanitarna pitanja“, kaže ona.
„Možemo da pomognemo tim ljudima da ponovo uspostave neku kontrolu nad svojim životima nakon svega kroz šta su prošli.“
Pokretanje perspektivne firme nije jedina promena u životu Havjarime nakon što je stigao u Kakumu; on se 2017. godine oženio s Alin, takođe izbeglicom iz Burundija koju je upoznao u kampu.
Imaju dva sina, a mlađi, Prins, rođen je krajem novembra.
Havjarima govori sa ljubavlju o životu u Kakumi, ali sanja o tome da se preseli u Australiju ili Kanadu.
„Mnogo mi se dopada Kakuma, ali želim da pružim svojoj ženi i deci bolji život“, kaže on.
U međuvremenu, Inosent se usredsredio na proširenje načina na koje može da pomogne zajednici i, pored toga što nudi 21 vrstu sapuna i higijenskih sredstava, osmislio je gel za pranje ruku napravljen od aloe vere uzgojene na delu zemljišta ispred njegove radionice.
„Korona virus je ostavio traga na čitavom svetu, ali nama ovde u Kakumi učinio je još važnijim da peremo ruke kako znamo i umemo“, kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
