Ne viđa se često da neki svetski lider preuzme krivicu. U redakcijama širom Evrope, novinari su bili zbunjeni kada je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila da povlači odluku o uvođenju strožih anti-kovid mera za Uksrs koju je donela 30 sati ranije.
Ne samo da se Merkel izvinila, već je tražila i oproštaj od Nemaca:
„Ovo je samo moja greška“, rekla je kancelarka.
- Korona virus: Nemačka vlada na meti kritika zbog šaljive pohvale lenjivcima
- Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju
- Armin Lašet izabran za vođu stranke Angele Merkel
Kada se slegao prvi utisak iznenađenosti i zbunjenosti, nemački novinari su počeli uglavnom da pozitivno da komentarišu ovakav potez.
„Poštovanje!“, glasio je naslov u tabloidu Bild.
Tagešpil je Merkel ilustrovao u biblijskoj odori, ispod krsta sa naslovom „Merkel kulpa“ (Merkel Culpa).
Opšti utisak je javnosti, čini se, bio je da je Merkel napravila grešku i ispravno postupila kada je to priznala.
Ali većina ljudi se i dalje u čudu češka po glavi pitajući se zašto bi kancelarka sopstveni veliki politički kapital na neki način stavila na kocku zbog ne toliko važnog pitanja.
U Nemačkoj su, inače, tokom Uskrsa prodavnice zatvorene tri dana.
Merkel se sa regionalnim liderima dogovorila da produže broj dana kada je sve zatvoreno na pet.
Ali taj plan je navodno naljutio privrednike i preduzetnike koji su bili zabrinuti zbog logističkih pitanja.
Predstavnici brojnih lanaca supermarketa upozorili su vlasti da bi čak police sa robom mogle da budu prazne neko vreme ako se usvoji plan.
S obzirom na prilično haotičan način na koji se Nemačka trenutno bori sa pandemijom korona virusa, logično je pretpostaviti da bi mnogi stanovnici Nemačke samo na kratko gunđali i zavrteli glavom u znak negodovanja da je plan odbijen na manje dramatičan način.
- Doživotna robija ekstremnom desničaru za ubistvo političara u Nemačkoj
- Fridrih Engels – od bogataškog sina do oca komunizma
- Berlin pokazao srednji prst onima koji ne nose maske
Otkud stav „moja greška“?
Moguće je da je Merkel, ćerka luteranskog sveštenika i političarka poznata po tome što se zalaže za transparentnost demokratskog sistema, jednostavno smatrala da je ovo ispravan potez.
Ali ovim, čini se, iskrenim izvinjenjem, Angela Merkel se, slučajno ili namerno“, distancirala od regionalnih lidera.
Upravo oni su tokom pandemije više puta ingorisali, pa i kritikovali njene pozive i pokušaje da se na nacionalnom nivou osmisli strategija za borbu protiv pandemije.
Na ovaj način regionalni lideri su tvrdili da brane federalizam.
Plan za Uksrs je, sve ukazuje, bio ideja kancelarke.
To je bio jedan od retkih dokumenata u borbi protiv korone za koji je direktnu odgovornost ponajviše snosila Merkel.
Takav nije bio slučaj prošle jeseni kada su, protivno njenim željama, lideri saveznih država gunđajući sa zakašnjenjem doneli odluke o merama za borbu protiv drugog talasa.
Merkel, koja se tada zalagala za strogu, brzu i efikasnu nacionalnu strategiju, rekla da joj je žao zbog stava lidera saveznih država, ali se nije izvinjavala.
Dan posle uksršnjeg zaokreta, Merkel je u parlamentu poručila regionalnim liderima da sa reči pređu na dela i da smisle nove, kreativnije načine u borbi protiv pandemije.
Kao da je želela da poruči – Ako vi mislite da možete bolje, onda to i uradite.
- Eksperimentalni koncerti usred pandemije – u Nemačkoj
- Stabilna žena čija je drhtavica uzdrmala naciju
Predizborna neizvesnost
Za sada je bar jedan istaknuti političar, gradonačelnik Berlina Mihael Miler, odbio upotrebu hitnog mehanizma koji su dogovorili lideri svih saveznih pokrajina, za slučaj da broj zaraženih pređe određenu granicu.
Zbog toga je i realno za pretpostaviti da je Merkel sve ljuća na regionalne lidere.
Neki se pitaju da li se Merkel, samo par meseci pre nego što će se povući sa funkcije, izvinila jer smatra da sada više nema šta da izgubi.
Ali nije tako.
Podrška javnosti koalicionoj vladi koju vodi Merkel opada iz dana u dan.
Ima i funkcionera u vladajućoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) koji strahuju da će partija ostati i bez učešća u vlasti posle parlamentarnih izbora u septembru.
Merkel trenutno ne dozvoljava ni Arminu Lašetu, predsedniku CDU, a mnogi ga smatraju i za njenog naslednika na čelu vlade, da dobije više prostora na glavnoj političkoj pozornici.
Nemački kolumnisti tvrde da, ako Merkel zaista želi da popravi način borbe provi Kovida, treba da se skoncentriše na program vakcinacije.
Javnost je sve nezadovoljnija sporim tempom imunizacije – do sada je samo 10 odsto stanovištva dobilo prvu dozu.
Poslednjih dana broj novih slučajeva zaraze u Nemačkoj raste, a stručnjaci tvrde da trenutno dominira britanski soj virusa.
Savetnik vlade Lotar Vejler, sa Instituta Robert Koh, upozorio je da bi treći talas zaraze u Nemačkoj mogao da bude gori od prethodna dva.
Ako se nešto ne promeni, navodi on, dnevno bi moglo da bude i više od 100.000 novih slučajeva.
Merkel je upozorila naciju da su pred Nemačkoj teške nedelje, ali je i obećala da će pokušati da ubrza proces vakcinacije.
Ona se drži ranije obećanja da će do kraja septembra svi odrasli u Nemačkoj biti vakcinisani.
Merkel se na funkciji kancelarke nalazi već 16 godina, a njen ugled bi na kraju mogao da zavisi upravo od tog obećanja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
