Kao i većina ljudi, Hana Loson-Vest ima redovnu noćnu rutinu.
Za razliku od većina nas, međutim, njena je izvršavanje hiljade složenih naučnih proračuna da bi pomogla u borbi protiv Kovida-19.
Evo kako to funkcioniše: Hada odlazi na spavanje oko 22:30 i uključuje svoje električno ćebe da se zagreje, dok se umije i opere zube.
Jednom kad se nađe u krevetu, pregleda vesti i Instagram, a potom stavlja telefon na punjač pre nego što prepusti carstvu snova.
Potom, narednih osam sati dok ova 31-godišnjakinja spava u londonskom stanu, njen telefon tiho oživljava, omogućivši naučnicima da koriste njegovu snagu za pomoć pri istraživanju korona virusa.
- Fejsbuk će uklanjati lažne vesti o vakcinama
- Italijan prepešačio 450 kilometara nakon svađe sa ženom
- Kako se virus korona širi svetom
Hana ovo radi svako veče već više od godinu dana, a njen telefon je do sada završio skoro 2.500 proračuna.
Ona je samo jedna od skoro 100.000 ljudi širom sveta koji redovno poklanjaju računarsko vreme na svojim s pametnim telefonima aplikaciji po imenu DrimLeb.
Aplikacija pretražuje digitalne simulacije molekula hrane kako bi procenila koje kombinacije hranljivih materija mogu da obezbede neke zdravstvene prednosti u lečenju od Kovida-19 ili onih koji pate od tzv. simptoma Dugotrajnog Kovida.
Trenutno nema dokaza da bilo koja hrana može da pomogne u vezi sa Kovidom ili da spreči da se neko zarazi njime, a potrebno je još mnogo više istraživanja da bi se proučili nalazi projekta i odredilo da li su zaista bili od koristi.
Studiju sprovode Imperijalni koledž iz Londona i dobrotvorna Fondacija Vodafon, a istraživanje je objavljeno u časopisu čije nalaze procenjuju stručnjaci.
- Jug Italije ima dve pandemije: Kovid i mafiju
- Ne, vakcina protiv korona virusa neće promeniti vaš DNK
Snaga dobrovoljnog računarskog rada
Organizatori kažu da je ova dobrovoljačka smartfonska kompjuterska mreža od neprocenjive važnosti za njihov rad.
Kohorta telefona toliko je moćna da može da obradi zbirku podataka za samo tri meseca, za šta bi normalnom kompjuteru trebalo 300 godina.
„Prvi put sam bila upoznata sa aplikacijom istovremeno kad je moj tata dobio dijagnozu raka krvi“, kaže Hana. „Prvi projekat kom sam ‘pozajmljivala snagu’ pokušavao je da ubrza otkriće leka za rak.“
„Potom, kad je izbila pandemija Kovida-19, delovalo je ispravno prebaciti moj projekat na onaj koji se konkretno bavi Kovidom-19.“
„Volim da pogledam aplikaciju vikendima, a i dalje ume da me zapanji koliko je lako raditi nešto korisno dok spavam. Da budem sasvim iskrena, ne shvatam zašto više ljudi to ne radi.“
Dobrovoljci poput Hane do sada su izvršili više od 53 miliona proračuna.
Aplikacija je dostupna širom sveta i trenutno ima korisnike u 17 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Australija, Južna Afrika, Nemačka, Gana, Grčka, Španija i Portugal.
Hiljadu petsto kilometara od Haninog noćnog stočića, u Lisabonu, telefon Anđelike Azevedo takođe tiho obrađuje brojeve dok ona spava.
„Moja mama je umrla od leukemije tokom pandemije“ kaže Anđelika.
„Mislim da sam zbog toga osetljivija na medicinska pitanja i smatram da ako mogu da uradim nešto da pomognem da se nađe lek za Kovid, definitivno ću se potruditi da to i učinim.“
Ova 28-godišnjakinja kaže da voli da pogleda aplikaciju odmah čim se probudi da bi joj na pozitivan način započeo dan:
„Proverim koliko proračuna je moj telefon uradio preko noći i onda se osećam kao da sam doprinela nečim korisnim“, kaže ona.
Zahvalni naučnici
Profesor Kiril Veselkov sa Medicinske katedre Imperijalnog koledža u Londonu kaže da je izuzetno zahvalan svim ljudima koji su pomogli da njegovo istraživanje dobije vetar u leđa.
Projekat „Koorina-AI“ tek je 55 odsto dovršen, ali čak i sa superkompjuterima na njegovom univerzitetu, njegov tim nije mogao da stigne toliko daleko kao što su to učinili dobrovoljci u tako kratkom vremenskom periodu.
„Oko 100.000 smartfona su dva do tri puta brži od superkompjutera koji su meni na raspolaganju, tako da je neverovatno što nam toliko ljudi posuđuje svoje male kompjutere svake noći.“
„Svaki put kad dobrovoljac uspešno dovrši ‘proračun’, ono što njegov telefon zapravo uradi je da prođe kroz složenu simulaciju isprobavajući različite kombinacije molekula hrane kako bi videli koja od njih bi teoretski mogla da pomogne osobi da se izbori sa Kovidom-19.
Ima da se isproba skoro 100 miliona različitih kombinacija, tako da, što više telefona, to bolje.“
- Korona virus: Američka studija koja baca senku sumnje na zvanični početak pandemije
- Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone
Studija profesora Veselkova treba da bude objavljena u časopisu Hjuman genomiks.
U studiji, istraživači tvrde da su pronašli više od 50 konkretnih molekula koji bi teoretski mogli da imaju anti-Kovid svojstva.
Doktor Sajmon Klark, vanredni profesor Ćelijske mikrobiologije sa Univerziteta u Redingu, rekao je:
„Ovo je jedna zanimljiva studija koja pokazuje kako obraditi masovne podatke uz pomoć smartfona ljudi i ističe nov način na koji su istraživači zagrebali po površini nekih od osnova kako funkcioniše Kovid-19.“
„Iako identifikacija hranljivih materija u hrani možda ima ulogu u budućem smanjenju teških oblika Kovida-19, važno je da se prema aktuelnoj pandemiji odnosi uz pridržavanja bezbednog socijalnog distanciranja, higijene i preko potrebnih vakcina koje se trenutno izrađuju.“
Poreklo kraudsorsovanog računarskog rada
Dobrovoljni računarski rad započeo je krajem devedesetih godina 20. veka.
Prvi veliki projekat koji je imao više od 100.000 dobrovoljaca bio je ‘SETI@home’, naučni eksperiment pokrenut na Univerzitetskom koledžu u Berkliju.
SETI je koristio internetom povezane kompjutere da bi tražio vanzemaljski život, zamolivši ljude da pokrenu besplatan program koji preuzima i analizira podatke iz radio teleskopa.
Doktor Dejvid P. Anderson bio je suosnivač projekta i od tada je napravio softversku platformu po imenu BIOINC za druge da je koriste za svoja istraživanja.
„Većina svetske računarske snage nije u oblacima ili u superkompjuterskim centrima, već u domovima ljudi“, kazao je on.
„Ona je u njihovim desktop računarima, njihovim telefonima, njihovim kolima i kućnim aparatima. Postoje milijarde i milijarde tih uređaja. Dobrovoljni računarski rad iskorišćava ove uređaje za rad na naučnim istraživanjima.“
Drugi kraudsorsovani projekat u vezi sa Kovidom-19 sprovodi se preko popularne onlajn kompjuterske igre Iv Onlajn.
Tvorci igre kažu da je više od 171.000 igrača dovršilo 47 miliona mini-igračkih zadataka da bi pomoglo u kategorizaciji ćelija korona virusa.
Kad su obeležene različite populacije ćelija, istraživači kažu da onda mogu da analiziraju kako virus utiče na imuni sistem.
Pogledajte video o prvoj osobi na svetu koja je primila Fajzer vakcinu
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
