U Japanu se evidencija o samoubistvima vodi brže i preciznije nego bilo gde drugde na svetu.
Za razliku od većine zemalja, tu se ona sabiraju krajem svakog meseca. Tokom pandemije Kovida, te brojke pričaju uznemirujuću priču.
Godine 2020, prvi put posle 11 godina, stopa samoubistava u Japanu je ponovo u porastu.
Najviše od svega iznenađuje to što je, dok je broj samoubistava muškaraca neznatno opao, stopa među ženama skočila skoro 15 odsto.
U samo jednom mesecu, u oktobru, stopa samoubistava žena u Japanu skočila je za više od 70 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Šta se dešava? I zašto se čini da epidemija Kovida pogađa žene toliko više od muškaraca?
- Kako razgovarati s nekim ko razmišlja o samoubistvu
- „Pokušaje da se ubijem pretvorila sam u strip“
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
Upozorenje: Neke čitaoce bi sadržaj ovog članka mogao da uznemiri
Susret licem u lice sa mladom ženom koja je uporno pokušavala da se ubije mučno je iskustvo.
Stekao sam novo poštovanje prema osobama koje rade na prevenciji samoubistva.
Sedim u prihvatnom centru u Jokohami u ulici crevnih fenjera, koju vodi dobrotvorna organizacija za prevenciju samoubistva po imenu Projekat Bond.
Sa druge strane stola sedi 19-godišnja žena, sa paž frizurom.
Ona sedi potpuno nepomično.
Mirno, bez ikakvih emocija, priča mi svoju priču.
Počelo je kad je imala 15 godina, kaže ona.
Njen stariji brat krenuo je nasilno da je zlostavlja.
Na kraju je pobegla od kuće, ali to nije zaustavilo bol i usamljenost.
Okončanje života delovalo je kao jedini izlaz.
„Od otprilike ovog perioda prošle godine neprestano boravim po bolnicama“, kaže mi ona.
„Pokušala sam mnogo puta da se ubijem, ali nisam uspela, i zato sada mislim da sam odustala od pokušaja da umrem.“
Zaustavila ju je intervencija Projekta Bond.
Pronašli su joj bezbedno mesto za život i počeli da joj pružaju intenzivno savetovanje.
Džun Tačibana osnivačica je Projekta Bond.
Ona je žilava žena u četrdesetim sa nepokolebljivim optimizmom.
„Kad su devojke u pravoj nevolji i osećaju veliki bol, one zaista ne znaju šta da rade“, kaže ona.
„Mi smo tu, spremne smo da ih saslušamo, da im kažemo – tu smo za vas.“
Tačibana kaže da se čini da Kovid gura one koji su već ranjivi bliže ivici.
Ona opisuje neke od mučnijih poziva koje je njeno osoblje dobijalo proteklih meseci.
„Često čujemo ‘želim da umrem’ ili ‘nemam gde da odem'“, kaže ona.
„Oni kažu: ‘Toliko je strašno, toliko sam usamljena da želim da nestanem’.“
Za one koji su izloženi fizičkom ili seksualnom zlostavljanju, Kovid je značajno pogoršao situaciju.
„Devojka sa kojom sam pričala pre neki dan rekla je da je seksualno zlostavlja njen otac“, kaže mi Tačibana.
„Ali zbog Kovida njen otac ne radi toliko mnogo kao pre i sada je često kod kuće, tako da ne može da pobegne od njega.“
„Veoma neobičan“ obrazac
Ako pogledate prethodne krizne periode u Japanu, kao što je bankarska kriza iz 2008. ili kolaps japanske berze i imovinskog mehura ranih devedesetih, udarac su najviše osetili sredovečni muškarci.
Ogromni skokovi viđeni su u stopi muških samoubistava.
Ali Kovid je drugačiji, on pogađa mlade i, posebno, mlade žene.
Razlozi za to su složeni.
Japan je nekada imao najvišu stopu samoubistava u razvijenom svetu.
U protekloj deceniji, imao je velikog uspeha u smanjenju stope samoubistava za oko trećinu.
Profesorka Mičiko Ueda jedna je od vodećih japanskih stručnjakinja za samoubistvo.
Ona mi kaže koliko je šokantno bilo videti oštar zaokret u poslednjih nekoliko meseci.
„Ovaj obrazac ženskih samoubistava veoma, veoma je neobičan“, kaže mi ona.
„Nikad nisam videla ovoliki skok u svojoj karijeri istraživača na ovu temu.
„Stvar u vezi sa pandemijom korona virusa je da su najviše pogođene profesije koje uglavnom opslužuju žene, kao što su turizam, maloprodaja i prehrambena industrija.“
Japan je doživeo veliki porast u broju solo žena koje žive same, od kojih su mnoge odustale od braka zato što on i dalje podrazumeva prilično tradicionalne rodne uloge.
Profesorka Ueda kaže da su mlade žene takođe mnogo sklonije da budu pripadnice takozvanog prekarijata.
„Mnoge žene više nisu udate“, kaže ona.
„One moraju same da se izdržavaju i nemaju stalna zaposlenja.
„I zato, kad se nešto desi, naravno da su pogođene veoma, veoma ozbiljno. Broj gubitaka radnih mesta među nestalno zaposlenima je veoma, veoma visok u proteklih osam meseci.“
Jedan mesec se posebno ističe.
U oktobru prošle godine, ubilo se 879 žena.
To je više nego 70 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.
Na uzbunu su pozvonili novinski naslovi.
Neki su uporedili ukupan broj samoubistava muškaraca i žena u oktobru (2.199) sa ukupnim brojem smrti u Japanu od korona virusa do tog trenutka (2.087).
Počelo je da se dešava nešto posebno neobično.
Veoma slavna i popularna glumica po imenu Juko Takeuči pronađena je mrtva u svojoj kući 27. septembra prošle godine.
Kasnije je javljeno da je oduzela sebi život.
Jasujuki Šimizu je bivši novinar koji sada vodi neprofitno organizaciju NPO posvećenu borbi protiv problema sa samoubistvima u Japanu.
„Od trenutka kad je javljeno da je slavna ličnost izvršila samoubistvo, broj samoubistava skočio je i ostao na tom nivou narednih desetak dana“, kaže on.
„Iz podataka možemo da vidimo da je samoubistvo glumice od 27. septembra dovelo do dodatnih 207 samoubistava žena u narednih 10 dana.“
Ako pogledate podatke za samoubistva žena otprilike istog godišta kao Juko Takeuči, statistika je još sumornija.
„Žene u četrdesetim bile su najviše pogođene od svih starosnih grupa“, kaže Šimizu.
„Za tu grupu stopa samoubistva više se nego udvostručila.“
Drugi stručnjaci su saglasni da postoji veoma snažna veza između samoubistava slavnih ličnosti i momentalnog skoka u samoubistvima u narednim danima.
- „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
- Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put
- Pet načina da pregurate pandemiju sa osmehom
Fenomen slavnih ličnosti
Ovaj fenomen nije jedinstven samo za Japan, i jedan je od razloga zašto je toliko teško izveštavati o samoubistvima.
Odmah posle samoubistva neke slavne ličnosti, što se više govori o njemu u medijima i na društvenim mrežama, to će ono imati veći uticaj na ugrožene.
Jedna od istraživačica NPO-a je Mai Suganuma.
I na nju je jedno samoubistvo ostavilo traga.
Kad je bila tinejdžerka, njen otac je oduzeo sebi život.
Ona sada pomaže u podršci porodicama drugih koji su se ubili.
I baš kao što Kovid onemogućuje rodbini da ožale one koji su podlegli virusu, isto tako umnogome otežava život za porodice žrtava samoubistva.
„Kad razgovaram sa porodicama žrtava, njihovo osećanje da nisu uspali sa spasu nekog svog veoma je izraženo, što često dovodi do toga da okrivljuju sami sebe“, kaže mi Mia Suganuma.
„I sama sam krivila sebe što nisam uspela da spasem oca.“
„Sada im se govori da moraju da ostanu kod kuće. Brinem se da će osećanje krivice samo rasti. Japanci ni inače ne govore o smrti.
„Mi nemamo kulturu razgovora o samoubistvima.“
Japan se trenutno nalazi u takozvanom trećem talasu pandemije, a vlada je proglasila drugi stepen vanrednog stanja.
Vrlo je verovatno da će biti produžen do kraja februara.
Sve više restorana, hotela i barova zatvaraju vrata za goste.
Sve više ljudi gubi posao.
Profesorsku Uedu izjeda još jedno pitanje.
Ako se ovo dešava u Japanu, gde ne postoje stroge mere izolacije i relativno je mali broj smrti od Kovida, šta se onda dešava u drugim zemljama gde je pandemija mnogo gora?
Slučaj Srbija – ako vam je potrebna pomoć
U Srbiji u proseku godišnje 1.500 ljudi sebi oduzme život, što ovu zemlju smešta na 13. mesto u Evropi po broju samoubistava.
U Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ otvorena je Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava011/7777-000.
Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309.
SOS linija eCentra Srce0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata. Svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna.
Centar Srce – mejl: vanja@centarsrce.org; www.centarsrce.org
Dodatne adrese i kontakte institucija i organizacija u Srbiji i regionu koje se bave mentalnim zdravljem možete naći na ovom linku, u grupi „Za Tebe #VažnoJe“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
