Kineska naučnica u središtu nepotkrepljene tvrdnje da je korona virus „pobegao“ iz njene laboratorije u kineskom gradu Vuhanu rekla je za BBC da je otvorena za „bilo kakvu posetu“ koja će tu mogućnost isključiti.
Iznenađujuća izjava profesorke Ši Žengli usledila je nakon što je tim Svetske zdravstvene organizacije (SZO) najavio da se sprema da sledećeg meseca otputuje u Vuhan kako bi započeo istragu o poreklu Kovida-19.
Do zabačenog okruga Tonguan, u zapadnoj kineskoj pokrajini Junan, teško je stići i u najboljim uslovima.
Ali kad je BBC-jev tim nedavno pokušao to da učini, za njega je to bilo praktično nemoguće.
- Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
- Korona virus: Američka studija koja baca senku sumnje na zvanični početak pandemije
- Kako se virus korona širi svetom
Policajci u civilu i drugi predstavnici vlasti u neobeleženim vozilima sledili su nas kilometrima uskim, neravnim putevima, zaustavljajući se kad i mi, povlačeći se unazad zajedno sa nama kad bismo bili prisiljeni da se okrenemo.
Nailazili smo na prepreke na putu, uključujući „pokvareni“ kamion, za koji meštani tvrde da je bio ostavljen na putu nekoliko minuta pre nego što smo mi stigli.
I stizali smo na kontrolne punktove na kojima su nam neidentifikovani muškarci govorili da je njihov posao da nam ne daju da prođemo.
Na prvi pogled, to bi mogao da izgleda kao disproporcionalan napor posvećen našem planiranom ishodištu, neuglednom, napuštenom rudniku bakra u kojem se, još 2012. godine, šest radnika razbolelo od misteriozne bolesti koja je na kraju odnela živote trojice njih.
Ali njihova tragedija, koja bi inače gotovo sigurno bila uglavnom zaboravljena, dobila je novo značenje posle izbijanja pandemije Kovida-19.
Te tri smrti sada se nalaze u središtu velike naučne kontroverze o poreklu virusa i pitanju da li je on potekao iz prirode ili iz laboratorije.
A pokušaji kineskih vlasti da nas spreče da stignemo do te lokacije samo su pokazatelj koliko se trude da kontrolišu zvaničnu verziju.
Pogledajte video: Vuhan ispratio korona virus u istoriju
Više od decenije, valovita, džunglom prekrivena brda u Junanu – i pećinski sistem u njima – nalazila su se u žiži ogromne naučne terenske studije.
Nju predvodi profesorka Ši Žengli sa Vuhanskog instituta za virusologiju (VIV).
Profesorka Ši osvojila je međunarodna priznanja za otkriće da je bolest poznatu kao sars, koja je ubila više od 700 ljudi 2003. godine, izazvao virus poreklom verovatno iz vrste slepih miševa u jednoj pećini u Junanu.
Od tada se profesorka Ši – koja se često naziva „Kineskom Betvumen“ – nalazila na čelu projekta koji je pokušavao da predvidi i spreči buduće slične epidemije.
Hvatajući slepe miševe, uzimajući uzorke njihovih fekalija i potom noseći te uzorke nazad u laboratoriju u Vuhanu, 1.600 kilometara dalje, tim koji je stajao iza projekta identifikovao je stotine novih korona virusa u slepim miševima.
Ali činjenica da je Vuhan sada dom vodećeg svetskog istraživačkog centra za korona viruse, kao i da je bio prvi grad kog je pogodila pandemija smrtonosne nove vrste, izazvala je sumnju da su te dve stvari povezane.
Kineska vlada, VIV i profesorka Ši besno su odbacili optužbe da je virus „pobegao“ iz laboratorije u Vuhanu.
Ali sad kad su naučnici koje je naimenovao SZO zakazali posetu Vuhanu u januaru radi istrage o poreklu pandemije, profesorka Ši – koja je dala vrlo malo intervjua od izbijanja pandemije – odgovorila je na brojna pitanja BBC-ja preko mejla.
„Pričala sam sa ekspertima SZO-a dvaput“, napisala je ona, upitana da li bi istraga mogla da pomogne da se isključi bekstvo virusa iz laboratorije i okončaju spekulacije.
„Lično sam im i jasno stavila do znanja da bih pozdravila njihovu posetu VIV-u“, kaže.
Na naredno pitanje da li to podrazumeva zvaničnu istragu sa pristupom VIV-ovoj evidenciji o eksperimentima, profesorka Ši je odgovorila:
„Lično bih pozdravila bilo kakav oblik posete zasnovan na otvorenom, transparentnom, poverljivom, pouzdanom i razumnom dijalogu.
„Ali o konkretnom planu ne odlučujem ja.“
BBC je u međuvremenu dobio poziv od VIV-ove službe za odnose sa medijima, rekavši da je profesorka Ši govorila u svoje ime i da njene odgovore nije odobrio VIV.
BBC je odbio zahtev da službi za odnose sa medijima VIV-a pošalje kopiju ovog članka pre objavljivanja.
Mnogi naučnici smatraju da je daleko najverovatniji scenario da je Sars-CoV-2, virus koji izaziva Kovid-19, skočio prirodnim putem sa slepog miša na ljude, moguće preko neke posredne vrste.
I uprkos otvorenosti profesorke Ši, čini se da su za sada male šanse da će se tim SZO-a baviti upravo teorijom bekstva virusa iz laboratorije.
Projektni zadatak istrage SZO-a ne pominje tu teoriju, a neki članovi desetočlanog tima maltene su je već isključili.
- Proglašena izdajnicom zbog dnevnika iz Vuhana
- Kako je Vuhan postao najposećeniji grad u Kini
- Vuhan: Od pustih ulica do letnjih žurki pored bazena
Piter Dašak, britanski zoolog, odabran je za člana tima zbog vodeće uloge u međunarodnom projektu vrednom više miliona dolara za sakupljanje uzoraka divljih virusa.
To je podrazumevalo tesnu saradnju sa profesorkom Ši Žengli u njenom masovnom sakupljanju uzoraka slepih miševa u Kini.
Doktor Dašak je prethodno nazvao teoriju o bekstvu virusa iz laboratorija „teorijom zavere“ i „čistom glupošću“ .
„Još nisam video bilo kakav dokaz za bekstvo virusa iz laboratorije ili umešanost laboratorije u ovu pandemiju“, rekao je on.
„A video sam mnogo dokaza da je ovo fenomen koji se dešava prirodnim putem kad ljudi počnu da zadiru u staništa divljih životinja, što se očigledno dešava širom jugoistočne Azije.“
Upitan da li je zatražio pristup Vuhanskoj laboratoriji da bi isključio teoriju o bekstvu virusa iz laboratorije, odgovorio je: „Nije moj posao to da radim.“
„SZO je utvrdila projektni zadatak, a oni kažu da treba da sledimo dokaze, i mi ćemo to i da radimo“, dodao je on.
Jedan od naglasaka u istrazi biće stavljen na pijacu u Vuhanu poznatoj po tome da trguje divljim životinjama i povezanoj sa velikim brojem ranih slučajeva, iako izgleda da su je kineske vlasti već isključile kao mogući izvor virusa.
Doktor Dašak je rekao da će tim SZO-a „proučiti te grozdove slučajeva, proveriti njihove kontakte, istražiti odakle su životinje stigle na pijacu i videti kuda će nas to odvesti“.
Smrt trojice radnika iz Toguana nakon izloženosti rudarskom oknu punom slepih miševa izazvalo je sumnju da su oni bili zaraženih korona virusom iz slepog miša.
Bila je to upravo ona vrsta „prelivanja“ sa životinje na čoveka koja je navela VIV da krene da uzima uzorke i testira slepe miševe u Junanu.
Ne iznenađuje onda što su, posle tih smrti, naučnici iz VIV-a ozbiljno krenuli da sakupljaju uzorke slepih miševa iz rudarskog okna u Tonguanu, odlazeći tamo više puta tokom naredne tri godine i pronašavši 293 korona virusa.
Ali sem jedne kratke studije, vrlo je malo toga objavljeno o virusima koje su se sakupili na tim putovanjima.
U januaru ove godine, profesorka Ši Žengli postala je jedna od prvih ljudi na svetu koja ja sekvencirala Sars-Cov-2, koji se u tom trenutku već rapidno širio ulicama i domovima njenog grada.
Potom je uporedila dugi niz slova koja čine jedinstveni genetski kod virusa sa opsežnom bibliotekom drugih virusa sakupljenih i pohranjenih tokom godina.
I otkrila je da njena baza podataka sadrži najbližeg poznatog srodnika Sars-Cov-2.
RaTG13 je virus čije se ime sastoji od slepog miša iz kog je izvučen (Rinolofus afinis, Ra), mesta na kom je pronađen (Tonguan, TG) i godine kad je otkriven, 2013.
Sedam godina nakon što je pronađen u tom rudarskom oknu, RaTG13 će postati jedan najvatrenije osporavanih naučnih subjekata našeg doba.
Postoje mnogi detaljno dokumentovani slučajevi virusa koji su pobegli iz laboratorija.
Prvi virus Sarsa, na primer, pobegao je čak dvaput sa Nacionalnog instituta za virusologiju u Pekingu 2004. godine, dugo nakon što je epidemija već bila zaustavljena.
Praksa genetske manipulacije virusima takođe nije nova, jer omogućava naučnicima da ih načine zaraznijim ili smrtonosnijim kako bi mogli da procene pretnju od njih i, možda, iznađu metode lečenja ili vakcina.
I od trenutka kad je izolovan i sekvenciran, naučnici su bili zapanjeni neverovatnom sposobnošću Sars-CoV-2 da zarazi ljude.
A mogućnost da je tu sposobnost stekao kao rezultat manipulacije u laboratoriji shvaćena je dovoljno ozbiljno da se jedna uticajna grupa međunarodnih naučnika direktno pozabavi tim pitanjem.
- Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa
- Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
- Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
- Traumatična iskustva ljudi koji su preležali korona virus
U nečemu što se smatra definitivnom studijom koja je isključila mogućnost bekstva virusa iz laboratorije, glavnu ulogu nosi RaTG13.
Objavljena u martu u časopisu Nejčer medisin, studija sugeriše da ukoliko je došlo do bekstva virusa, profesorka Ši Žengli bi u svojoj bazi podataka našla mnogo sličnije poklapanje od RaTG13.
Iako je RaTG13 najbliži poznati srodnik – sa 96,2 odsto sličnosti – on je i dalje suviše dalek da bi mogao da se izmanipuliše i promeni u Sars-CoV-2.
Sars-CoV-2, zaključili su autori studije, najverovatnije je stekao jedinstvenu efikasnost tokom dugog, neotkrivenog perioda cirkulacije među ljudima ili životinjama prirodnog i blažeg virusa-prethodnika koji se ne kraju razvio u opasni, smrtonosni oblik prvi put otkriven u Vuhanu 2019. godine.
Međutim, neki naučnici počinju da se pitaju gde su ti rezervoari ranije prirodne zaraze?
Doktor Danijel Lusi je fizičar i profesor za zarazne bolesti u Medicinskom centru Džordžtaun u Vašingtonu i veteran mnogih pandemija – sarsa u Kini, ebole u Africi, zike u Brazilu.
On je siguran da je Kina sprovela temeljne potrage za dokazima o virusima-prethodnicima u ljudskim uzorcima pohranjenim u bolnicima i populacijama životinjama.
„Oni imaju sposobnost, imaju resurse i imaju motivaciju, tako da su sigurno obavili studije na životinjama i ljudima“, rekao je on.
Pronalaženje porekla epidemije od vitalnog je značaja, rekao je on, ne samo za šire naučno razumevanje, već i da bi se sprečilo da se to ponovi.
„Moramo da tražimo poreklo dok ga ne nađemo. Mislim da može da se nađe i mislim da je vrlo moguće da je već pronađeno“, rekao je on.
„Ali onda se postavlja pitanje, zašto već nije obelodanjeno?“
- Zašto od korona virusa češće umiru muškarci nego žene
- Zašto se neki ljudi teško razbole od Kovida – odgovor je u genima
Doktor Lusi i dalje smatra da Sars-CoV-2 najverovatnije ima prirodno poreklo, ali ne želi da se toliko spremno isključe alternative.
„Evo nas tu, 12-13 meseci od prvog prepoznatog slučaja Kovida-19, a nismo pronašli njegov životinjski izvor“, kaže on.
„Dakle, za mene, to je samo razlog više da se dobro istraže sva alternativna objašnjenja.“
Da li je moguće da je kineska laboratorija imala virus na kom je radila a koji je bio genetski bliskiji Sars-CoV-2, i da li bi nam sada rekli da jesu?
„Ne objavljuje se sve na čemu se radi“, kaže doktor Lusi.
To je argument koji pominjem Piteru Dašaku, članu tima SZO-a zaduženog za proučavanje izvora zaraze.
On kaže da radi sa naučnicima iz VIV-a deceniju ili više, da je često išao u laboratoriju, upoznao ih i išao na večeru sa njima poslednjih 15 godina.
„U Kini radim širom otvorenih očiju i lomim glavu u potrazi za najmanjim nagoveštajem nečeg sumnjivog u prošlim vremenima.
„I nikad to nisam video.“
Upitan da li ta prijateljstva i finansijerski odnosi sa VIV-om predstavljaju sukob interesa u odnosu na njegovu ulogu u istrazi, on je rekao: „Mi predajemo svu svoju dokumentaciju; svi mogu da je vide.“
A saradnja sa VIV-om, kaže on, „čini me jednim od retkih ljudi na planeti koji znaju najviše o poreklu ovih korona virusa iz slepih miševa u Kini.“
Kina je možda obezbedila samo ograničenu količinu podataka o lovu na poreklo Sars-CoV-2, ali je zato počela da promoviše vlastitu teoriju.
Na osnovu nekoliko studija bez definitivnih zaključaka koje su sproveli naučnici u Evropi a koje sugerišu da je Kovid-19 možda bio u opticaju ranije nego što se prethodno mislilo, državna propaganda trenutno je prepuna priča o tome da virus uopšte nije krenuo iz Kine.
U odsustvu pravih podataka, spekulacije će se najverovatnije samo množiti, najveći deo njih sa naglaskom na RaTG13 i njegovom poreklu iz rudarskog okna u Tonguanu.
Na internetu su iskopane stare akademske studije koje deluju kao da se razlikuju od VIV-ovih saopštenja o bolesnim rudarima – među njima i teza jednog studenta iz Univerzitetske bolnice Kunming.
Ali profesorka Ši smatra da „taj narativ nema nikakvog smisla“.
„Upravo sam preuzela master tezu studenta iz Univerzitetske bolnice Kunming i pročitala je“, rekla je Ši za BBC.
„Zaključak nije zasnovan ni na dokazima ni na logici. Ali teoretičari zavere ga koriste da me ospore. Da ste na mom mestu, šta biste uradili?“.
Profesorka Ši se suočila i sa pitanjima o tome zašto je VIV-ova onlajn javna baza podataka o virusima iznenada uklonjena.
Ona je za BBC rekla da su sajt VIV-a i radni i privatni mejlovi osoblja napadnuti i da je baza podataka skinuta sa mreže iz bezbednosnih razloga.
„Rezultati svih naših istraživanja objavljeni su u engleskim časopisima u obliku studija“, rekla je ona.
„Sekvence virusa su sačuvane u američkoj bazi podataka GenBanka. Sve je potpuno transparentno. Nemamo šta da krijemo.“
Ali moraju da se postave neka važna pitanja o seoskim predelima Junana. I da to ne urade naučnici, već novinari.
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
- Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone
- Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
- Lažne vesti i slučajna otkrića – priča o Oksfordskoj vakcini
Posle čitave decenije sakupljanja uzoraka i eksperimentisanja sa virusima iz slepih miševa, sada znamo da je 2013. godine pronađen najbliži srodnik buduće pretnje koja će odneti više od milion života i razoriti globalnu ekonomiju.
A opet VIV, prema objavljenim informacijama, nije uradio ništa sa njim, sem što ga je sekvencirao i pohranio u bazu podataka.
Zar to ne bi trebalo da dovede u pitanje samu premisu na kojoj je ovo skupoceno, i neko bi rekao rizično, masovno sakupljanje divljih virusa zasnovano?
„Reći da nismo uradili dovoljno, apsolutno je tačno“, rekao je Piter Dašak za BBC.
„Reći da smo omanuli, nije nimalo fer. Trebalo je da uradimo deset puta više na ovim virusima.“
I doktor Dašak i profesorka Ši uporni su u tvrdnjama da je istraživanje prevencije pandemije vitalan, izuzetno važan posao.
„Naše istraživanje zagledano je u budućnost i zato je teško neprofesionalcima da ga razumeju“, napisala je profesorka Ši u mejlu.
„Pred bezbroj mikroorganizama koji postoje u prirodi, mi ljudi smo veoma sićušni.“
SZO obećava istragu „otvorenog uma“ o poreklu novog korona virusa, ali kineska vlada nije veliki ljubitelj pitanja, makar ne kad dolaze od novinara.
Po napuštanju Tonguana, BBC-jev tim je pokušao da se odveze nekoliko sati na sever do pećine u kojoj je profesorka Ši sprovela revolucionarno istraživanje na sarsu pre skoro čitavu deceniju.
I dalje praćeni neobeleženim vozilima, naleteli smo na još jednu blokadu puta i rečeno nam je da ne može da se prođe dalje.
Nekoliko sati kasnije, otkrili smo da je lokalni saobraćaj preusmeren na zemljani put koji je zaobišao prepreku, ali kad smo mi pokušali da pođemo istim putem, naišli smo na još jedna „pokvarena“ kola na našoj putanji.
Ostali smo zatočeni u polju duže od sat vremena, pre nego što smo bili prisiljeni da se uputimo ka aerodromu.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
